Lopta ne zna koliko ruku imate

Mreža slovenačkog Kopera još se tresla dok su fudbaleri farskog Runavika trčali u zagrljaj svom junaku. U finišu meča kvalifikacija za Ligu konferencije, danski napadač Marijus Lind je doneo veliku pobedu i prolaz dalje. Za klub sa Farskih Ostrva bio je to istorijski trijumf, ali za fudbalski svet – trenutak u kom je sport dobio jednu od najlepših priča.

Momak koji je rođen bez desne podlaktice, potvrdio je da sportska veličina nema nikakve veze sa fizičkom simetrijom, već sa unutrašnjom vatrom koja odbija da se ugasi.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Odrastajući u Danskoj, Marijus nikada nije dopuštao da ga okolina posmatra kroz prizmu nedostatka. Ključna uloga pripadala je njegovoj porodici, ali i njegovoj sopstvenoj tvrdoglavosti.

„Roditelji me nikada nisu tretirali kao nekoga sa hendikepom. Prosto sam odrastao sa svešću da moram pronaći svoj način da uradim stvari koje drugi rade automatski“, prisećao se Lind svojih prvih fudbalskih koraka.

Ipak, kada je zakoračio u omladinske škole, susreo se sa skepsom trenera koji su tvrdili da bez desne ruke nema pravilnog balansa, pravovremenog građenja u duelu, pa ni ozbiljne karijere. Umesto da odustane, Lind je sa privatnim kondicionim trenerima izradio jedinstven sistem treninga. Koristeći prilagođene mašine i opremu u teretani, do savršenstva je razvio leđne i trbušne mišiće. Time je stvorio potpuno novu biomehaniku tela i kompenzovao nedostatak podlaktice, dobivši stabilnost koja mu je omogućila da ravnopravno ulazi u koštac sa najsnažnijim defanzivcima.

Velika rasprodaja u Sitiju, Mareska ostaje bez pola ekipe

Ono po čemu se ovaj Danac izdvaja jeste potpuni izostanak želje za sažaljenjem ili medijskim patetizovanjem. Lind je u razgovorima za medije bezbroj puta ponovio da mu je muka od naslova koji u njemu vide samo „inspirativnu priču“ za društvene mreže.

„Nisam ovde da bih nekome poslužio kao emotivni video ili marketinški trik. Ja sam profesionalni fudbaler i želim da me ljudi procenjuju isključivo po tome koliko trčim, kako napadam prostor i koliko golova dajem“, odsečno je izjavljivao.

Njegov stav prema neuspesima na terenu jednako je surov i direktan:

„Ako izgubim skok-duel ili promašim zicer, to nije zato što nemam desnu ruku. To je zato što sam u tom trenutku napravio lošu procenu ili je protivnik bio brži i bolji. Ne priznajem nikakve popuste i ne tražim nikakva opravdanja.“

Tim beskompromisnim stavom se upisao u panteon fudbalskih velikana koji su sa sličnim hendikepom pomerali granice ove igre. Istorija pamti čuvenog Urugvajca Hektora Kastra, poznatog pod nadimkom „El Divino Manco“ (Jednoruki Bog), koji je bez desne podlaktice postigao odlučujući gol u finalu prvog Svetskog prvenstva 1930. godine protiv Argentine.

Pafosu se osladili srpski bekovi

Pamti se i Robert Šlienc, legendarni kapiten Štutgarta koji je nakon saobraćajne nesreće i gubitka ruke predvodio svoj tim do dve titule šampiona Nemačke, izmamivši izjavu Alfreda Di Stefana:

„Najbolji igrač na terenu večeras bio je onaj momak bez ruke, ono što on radi prevazilazi moju maštu.“

Ipak, u okvirima evropskih klupskih takmičenja pod okriljem UEFA, Lindov pogodak doneo je nešto još ređe – sve do ove večeri u Sloveniji, jedini fudbaler bez jedne ruke koji je pogodio u Evropi bio je Severnoirac Džimi Hasti, koji je još 1963. godine dao gol za irski Dandalk protiv Ciriha. Čak 63 godine čekalo se da neko ponovi taj podvig, a Lind je postao tek drugi čovek u kompletnoj istoriji evropskih kupova kom je to pošlo za rukom.

Dejan Savićević na udaru zbog očajnih rezultata u Evropi: 10 utakmica, 10 poraza

Odlazak na Farska Ostrva bio je svestan izbor – tražio je ligu u kojoj se igra surov, fizički zahtevan fudbal pod udarima vetra i na veštačkoj travi, gde nema mesta za glumu. Preko Argira i B36 Toršavna stigao je do Runavika, gde je postao udarna igla tima i igrač od čijeg kretanja zavisi čitava napadačka koncepcija.

Tamo ga niko ne gleda kroz njegovu ruku. tamo je Marijus Lind golgeter i čovek odluke. Pred Runavikom je sada okršaj sa švajcarskim Luganom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencije, ali bez obzira na krajnji ishod, 27-godišnjak je već ostavio neizbrisiv trag.

Njegova priča nije priča o hendikepu, već o čoveku koji je redefinisao sopstvene mogućnosti i naterao fudbalski svet da ga posmatra kroz prizmu čistog kvaliteta. Dok se priprema za nove evropske bitke, Lind ostaje veran svojoj jednostavnoj filozofiji:

„Sanjao sam da igram u Evropi i da odlučujem velike utakmice. Sada sam tu i želim još. Lopta ne zna da li imate jednu ili dve ruke – ona pamti samo udarac i mrežu u kojoj završi.“

BONUS VIDEO: