Logistički pakao Svetskog prvenstva: Italiju čeka najteži put, Francuska može pešice

Svetsko prvenstvo 2026. biće najveći i najzahtevniji fudbalski događaj u istoriji, i to ne samo zbog rekordnih 48 učesnika, već i zbog geografskog raspona turnira koji obuhvata tri države i 16 gradova domaćina. Iako je FIFA još početkom 2024. godine predstavila prvu verziju rasporeda, postalo je jasno da se taj dokument neće dugo zadržati u izvornoj formi.

Mesecima kasnije, posle brojnih korekcija, premeštanja termina i izmene logističkih ruta, svet je dobio najnoviju, tehnički najusavršeniju verziju rasporeda. Ipak, žreb održan pre dva dana pokazao je da ni najambiciozniji sistem ne može u potpunosti da pobedi geografiju. Neke selekcije izvukle su idealne uslove, dok druge čeka pravi vazdušni maraton.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

FIFA je, naime, uložila ogromne resurse kako bi prilagodila turnir. Raspon od pacifičke obale Kanade, preko američkog Srednjeg zapada, pa sve do visinskih područja Meksika, predstavlja najkompleksniji operativni izazov u istoriji organizacije.

Inženjeri, lekari, stručnjaci za TV prenose, logističari i analitičari radili su na stotinama simulacija kako bi program bio izvodljiv. U obzir su uzeti prosečne temperature gradova domaćina, kvalitet i efikasnost rashladnih sistema, udaljenost između lokacija i dostupnost avio-letova,
vremenske zone i TV prava, medicinska infrastruktura, gustina javnog prevoza i pristup stadionima.

Cilj je bio jednostavan u teoriji, ali izuzetno komplikovan u praksi – dati selekcijama dovoljno vremena za oporavak, minimizovati preduga putovanja, a pritom postići maksimalnu globalnu vidljivost. Ipak, odmah posle žreba postalo je jasno da matematika i realnost nisu uvek kompatibilne. Neke selekcije dobile su gotovo savršene uslove, dok druge već sada znaju da ih očekuje iscrpljujuća tura preko celog kontinenta.

Gotovo sve grupe sada su definisane, uz izuzetak timova koji će stići kroz baraž fazu u martu. Posle žreba, najveći favoriti dobili su jasniji pregled svojih ruta: Nemačka, Španija i Argentina prošle su relativno komforno, dok je Francuska upala u izuzetno tešku grupu sa Senegalom i Norveškom.

Ali najveći problemi ne tiču se rivala – već geografije. Sa tri države domaćina i gradovima udaljenim hiljadama kilometara, čak i neke velikane čeka ozbiljna borba sa vremenom, vremenskim zonama i umorom. Najgore su, očekivano, prošli oni koji su završili u grupama “razvučenim” od Pacifika do centralnih delova Sjedinjenih Američkih Država.

Među najteže pogođenim selekcijama nalazi se Alžir, koji će u grupnoj fazi praktično da “sakuplja pečate” po celoj Severnoj Americi. Pustinjske lisice moraće da prelete 4.840 kilometara između San Franciska i Kanzas Sitija, što je jedan od najdužih itinerera na celom turniru.

Za reprezentaciju naviknutu na takmičenja u ujednačenim klimatskim uslovima, ovo je ozbiljan logistički udarac. Svaka utakmica zahtevaće praktično novu mini-ekspediciju, što otežava sve, od oporavka i ishrane, do sna i pripreme treninga.

Sličan scenario čeka i pobednika UEFA baraža A, gde su Italija, Vels, Bosna i Hercegovina ili Severna Irska, koji će morati da prevali čak 5.040 kilometara između Toronta, Los Anđelesa i Sijetla. Veliki izazov očekuje i pobednika FIFA baraža 1, gde je konkurencija Nova Kaledonija, Jamajka i DR Kongo, sa preko 3.600 kilometara samo u grupnoj fazi.

U ovoj kategoriji “najgorih putnika” nalaze se i Belgija, koja će leteti između Sijetla, Los Anđelesa i Vankuvera, zatim Ekvador, kojem istočna obala Sjedinjenih Američkih Država donosi put od 3.424 kilometra.

U teoriji, domaće selekcije trebalo bi da imaju logističku prednost. Praksa je pokazala suprotno. Iako Kanada igra samo u dva grada, oni su udaljeni kao Pariz i Kairo – 3.359 kilometara između Vankuvera i Toronta. Kanađani će tako imati jednu od najzahtevnijih linija u celoj grupnoj fazi.

Sjedinjene Američke Države, domaćin sa najviše stadiona, takođe nije ostao u jednoj regiji. Jenkiji će morati na transkontinentalni let odmah posle otvaranja turnira – ukupno 3.090 kilometara u grupnoj fazi.

Na drugom kraju spektra nalaze se reprezentacije koje su dobile gotovo idealne uslove. Najveći dobitnik je – Francuska. Trikolori će leteti samo 565 kilometara tokom celog prvog kruga, ostajući praktično zaglavljeni na istočnoj obali između Njujorka, Filadelfije i Bostona. To je neverovatan bonus na turniru gde mnogi prelaze i do 4.000 kilometara.

Senegal je takođe dobro prošao – samo jedan let, između Njujorka i Toronta, od oko 550 kilometara. Argentina, aktuelni svetski šampion, dobila je program iz snova i samo jedan let od 730 kilometara između Kanzasa i Dalasa.

Španci imaju samo jedan, ali duži let od 2.366 kilometara, dok Portugalci lete 1.556 kilometara između Hjustona i Majamija. Za timove koji mnogo polažu na intenzitet i fizičku pripremljenost, ovo je veliki plus.

Geografija je, dakle, postala faktor jednako važan kao taktika. Dok će jedni ulaziti u mečeve odmorniji, drugi će se boriti protiv nevidljivog, ali neumoljivog protivnika – umora od putovanja. Turnir još nije startovao, ali prva velika bitka već je završena. Mnogi su je izgubili još pre početka.

Top 10 reprezentacija koje će najviše da putuju:

1. UEFA baraž, put A (Italija, Vels, BiH, Severna Irska): 5.040 km (Toronto → Los Anđeles → Sijetl)
2. Alžir: 4.840 km (Kanzas Siti → San Francisko → Kanzas Siti)
3. UEFA baraž, put D (Češka, Makedonija, Irska, Danska): 4.526 km (Gvadalahara → Atlanta → Meksiko Siti)
4. Južna Afrika: 3.936 km (Meksiko Siti → Atlanta → Monterej)
5. FIFA baraž 1 (Nova Kaledonija, Jamajka, DR Kongo): 3.657 km (Hjuston → Gvadalahara → Atlanta)
6. Ekvador: 3.425 km (Filadelfija → Kanzas Siti → Njujork)
7. Kanada: 3.359 km (Toronto → Vankuver)
8. Belgija: 3.285 km (Sijetl → Los Anđeles → Vankuver)
9. Austrija: 3.114 km (San Francisko → Dalas → Kanzas Siti)
10. Sjedinjene Američke Države: 3.091 km (Los Anđeles → Sijetl → Los Anđeles)

Bonus video: