Neke pobede ne prave buku. Ni traže svetlo, a ni vatromet. Samo stoje negde tamo, u čoveku koji je preživeo ono što fudbal ne ume ni da objasni.
Luis Enrike je prošle noći osvojio Ligu šampiona sa Pari Sen Žermenom deklasiravši Inter sa 5:0 u Minhenu, u finalu koje je bilo taktički čisto kao suza. Sve je delovalo jednostavno, ali duboko iza te slike savršene večeri, krila se priča koja nema veze ni sa 4-3-3, ni sa Dueom, ni sa Dembeleom. Ovo je priča o jednom ocu.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Harizmatični Španac je pre šest godina ostao bez ćerke. Hana je imala samo devet godina kada ju je bolest odnela. Fudbal je tada prestao da bude igra. Svet se zaustavio, a on se povukao bez potrebe da bilo kome išta objašnjava. I niko nije tražio da se vrati. A jeste…
Kada je preuzeo Parižane, došao je sa nekom tišom snagom. Nije obećavao trofeje, nije gradio tim na zvučnim imenima, već na miru i sa mirom…
Pre deset godina je takođe bio šampion Evrope. Tada kao trener Barselone, na Olimpijskom stadionu u Berlinu, slavio je sa Mesijem, Nejmarom i Suarezom, ali, ono što je toj tituli dalo smisao nije bio trojac iz snova, već devojčica na centru terena. Hana.
Emotivni Luis Enrike: Svakog dana mislim na ćerku, ona je u mom srcu
Utrčala je posle finala, noseći zastavu Barselone, vičući, smejući se, slavljenički zarivši boje kluba u srce Evrope. Bilo je to više od porodične scene, to je bio život u punom sjaju, a simbolično deceniju kasnije, na drugom kraju Nemačke, Enrike je ponovo postao evropski prvak.
“Pamtim snažnu sliku sa finala pre 10 godina, kada je zabola zastavu na centar terena. Ona neće biti sa mnom fizički, ali biće u mislima sa mnom. Hoću ponovo da doživim uspeh iz 2015, kada je slavila na centru terena sa zastavom Barselone” govorio je Enrike pred meč sa Interom.
I zaista, doživeo ga je. Samo ovog puta, ćerka nije trčala po terenu, već je bila tamo gde je ostala zauvek – u njemu. Kada je u 85. minutu Majula postigao peti gol, a tribine eksplodirale od radosti, Enrike je ostao miran. Nije mu trebalo više. Jer ono što je želeo – već je video i osetio.
Šest godina ranije izgubio je ono najvažnije. Šest godina kasnije – pobedio je sve što se pobediti može. Ne smrt. Nju niko ne može. aii pobedio je ono što ona ostavlja – prazninu, tišinu, kraj. On je iz tog kraja napravio novi početak. Kao da ništa više ne mora da kaže. I nije rekao, jer ono najvažnije, već je bilo ispričano. Životom.
Una estrella para ella…
Fudbalski oreol na glavama Svetaca: Brutalni PSŽ ponizio Inter i kao nikada do sada pokorio Evropu!
BONUS VIDEO:
kluka4002
On je svoje obecanje ispunio , svaka mu cast zvog njegove će reke mi je najvise drago sto je uzeo trofej