Na izuzetno snažan otpor domaćina naišla je Stara dama u Vršcu, ali drugoligaš nije imao dovoljno koncentracije i iskustva da režira novo u nizu iznenađenja viđenih u okviru najmasovnijeg takmičenja u Srbiji.
Gotovo svih 100 minuta bitke stalo je u nekoliko poslednjih sekundi, kada je dramu na Gradskom stadionu spektakularnim pogotkom okončao biser novosadskog velikana – Damjan Đokanović.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Srednjoškolac iz Vošinog pogona, izveo je makazice dok je kazaljka na satu glavnog arbitra galopirala ka krajnjem zvižduku, upisao prvenac iz snova u seniorskoj konkurenciji i odveo matični klub u četvrtfinale.
“Nisam mogao ni da zamislim da ću postići prvenac na ovakav način. Nadao sam se da ću dobiti šansu sa klupe, a gol sam mogao samo da sanjam. Mnogo sam srećan. Sada ću samo još jače i bolje raditi”, počeo je Damjan Đokanović razgovor za Meridian sport.
Makazice su praksa na treninzima talentovanog golgetera, ali do sada nije bio u prilici da ih izvede tokom utakmica.
“Nikada nisam realizovao makazice na utakmici. Često pokušavam na treninzima, ali ovo je prvi put da se dogodilo na meču. Pogodio sam, tako se namestilo ovog puta”.
Kao inspiracija za atraktivan pokušaj istakao se proslavljeni engleski as – Vejn Runi.
“Gledao sam Vejna Runija kako izvodi majstorije. U nekoliko navrata je postizao pogotke na takav način. Motivisao me je da probam. Bolje nije moglo da se završi”.
Prisetio se Đokanović prvih trenutaka nakon postignutog evrogola u Vršcu.
“Lopta je ušla u mrežu, a onda sam primetio muk na stadionu. Svi su ćutali. Okrenuo sam se ka sudiji kako bih video da li je gol regularan. Ubrzo je stigla potvrda. Zaleteo sam se ka svojim navijačima. Gol u dresu mog kluba je moj životni san. Od detinjstva navijam za Vojvodinu. Uvek sam zamišljao trenutak kada postižem pogodak i idem kod navijača da zajedno slavimo. Juče sam uspeo to da uradim. Skinuo sam dres tokom slavlja, ponele su me emocije”.
Dres u kom je upisao prvenac sačuvao je za ličnu kolekciju. Nesumnjivo da su mnogi od prisutnih želeli dragocen suvenir, ali oprema sa jučerašnjeg susreta ima specifičnu vrednost za Damjana.
“Sačuvao sam dres za sebe. Ima poseban značaj i težinu”.
Odmah su stigle pohvale i priznanja od strane stručnog štaba i rukovodstva kluba, na čelu sa predsednikom – Dragoljubom Zbiljićem.
“Pohvalili su me svi u klubu, čestitali i poručili da sada nastavim još jače. Zahvalan sam, uvek ću dati sve od sebe za naš klub”.
Najmlađi u timu preuzeo je odgovornost u ključnim momentima, što je fasciniralo daleko starije i iskusnije kolege iz svlačionice Vojvodine.
“Najviše mi je značilo što mi je prišao kapiten, Slobodan Medojević. Prišao mi je i rekao da Bog sve vidi, da nagradi, da se isplati naporan trud i rad. To je komentar koji mi je mnogo važan. Naravno, ima tu još mnogo igrača, ne bih voleo da bilo koga preskočim. Prišli su mi Njegoš Petrović, Aleksa Vukanović, Vukan Savićević… Svi su me pohvalili, bili smo pod utiskom. Najbitnije da smo ušli u četvrtfinale”.
Na samo spominjanje ambicija, Damjan je poručio kao iz topa:
“Finale, finale, bez dileme”, istakao je Đokanović, a na pitanje da li je Vojvodina ove godine spremna za korak više, odgovorio je:
“Verujem da možemo. Danas je bilo neizvesno isključivo zbog terena. Poštujem ekipu Vršca, pružili su odličan otpor, ali smatram da na našem stadionu, na adekvatnoj podlozi, na kojoj je moguće igrati, ne bi bilo toliko problema. Smatram da možemo do finala i ove godine, ali ovog puta i do pozitivnog ishoda, te trofeja kao 2020. godine”.
Nemoguće je preskočiti evrogol koji je za domaće u završnici prvog poluvremena postigao Nikola Lainović. Ipak, majstorijom u poslednjim sekundama, Đokanović je nadmašio rivala…
“Nismo razmenili čestitke, samo smo se pozdravili. Ali, svaka čast na sjajnom pogotku, kao i ekipi Vršca na odličnoj utakmici”.
Pre nešto više od mesec dana, Stara dama je u Novom Sadu šokirala Crvenu zvezdu preokretom. Već za vikend Vojvodina ponovo izlazi na megdan aktuelnom šampionu – ovog puta na Marakani.
“Tek smo završili gostovanje u Vršcu, polako, ima vremena. Na šefu je da odluči, izabere ekipu… Uvek sam u pripravnosti. Spreman sam za 90 minuta, za pet minuta, spreman sam da ne uđem uopšte u igru. Jednostavno – ponosan sam što sam deo ekipe. Naravno, svi volimo da igramo, ali ja sam prvenstveno tu – u službi tima. Kada smo na visini zadatka, verujem da možemo da pobedimo bilo koga u našoj ligi, pa čak i Zvezdu”.
Đokanović se istakao kao jedan od lidera generacije igrača rođenih 2008. godine, koja sudeći po dosadašnjem učinku, nudi svetlu budućnost srpskom fudbalu.
“Ne postoji rivalstvo među nama. Sa svima se družim. Znamo se iz mlađih selekcija reprezentacije. Stvarno mi je drago zbog njihovih uspeha i rezultata koje beleže. To je lepota fudbala, kada vidiš da neko sa 17, 18 godina blista na terenima”.
Neposredno po završetku susreta stigle su čestitke od rivala sa terena, ali i pravog prijatelja, Zvezdinog bisera – Vasilija Kostova.
“Vasa Kostov je moj dobar drugar. Odmah posle utakmice mi je čestitao na golu. Jednostavno – imamo sjajan odnos. Takođe, isti je slučaj sa celom generacijom ’08. Svima je drago. Ko god da vam padne na pamet iz naše generacije, on mi je bukvalno čestitao. Pod utiskom sam, srećan sam, te spreman da nastavim u istom ritmu. Voljan sam da vredno radim i treniram”.
Veruje Đokanović u timske i individualne uspehe, ali prvenstveno apostrofira na radost koju oseća zbog učešća u ostvarenjima prvog tima Novosađana.
“Uvek mi je želja da što više vremena provedem na terenu. Naravno da bih voleo da nižem golove, ali prvenstveno mi je važno da sam tu, sa ekipom, kao i da igram što više”, konstatovao je Damjan Đokanović u razgovoru za naš portal.
Bonus video:
nina
Djokanovic je ovim golom skrenuo pažnju skauta na sebe, verujem da Zvezdan Terzić već razmišlja da ga dovede.
drina
Vojvodina ima vrlo talentovane omladince, što je pokazao Damjan Đokanović ovim neverovatnim pogotkom.
marta
Momak ce ovaj svoj gol u svakom pogledu pamtiti do kraja zivota.