SVE JE TO BALOTELI: Nekada namučeni dečak, a posle fudbalski majstor i ludo luda glava...

Mario Baloteli je opet tu. Doduše, nije u Milanu, Interu, Liverpulu, Mančester sitiju… Očekuje se da bi trebalo da debituje u dresu novog kluba, Monce. Nije završio ni u Vasko da Gami ni u Barnliju, kako se spekulisalo.

Došao je na poziv novih-starih poslodavaca Silvija Berluskonija i Adrijana Galijanija i sada bi trebalo i da zaigra. Igraće Monca sa Salernitanom.

Ovaj 30-godišnji napadač tokom svoje karijere svašta je radio, baš svašta. Na terenu, ali i van njega. Izazivao je požare, družio sa mafijašima, bio kažnjavan ko zna koliko puta… Za svojih 30 godina napravio je “gluposti” za tri života “prosečnog” čoveka.

U narednim redovima, upoznajte malo bolje jednog od najnestašnijih fudbalera svih vremena.

Rano detinjstvo Marija Barvuaha Balotelija nije bilo srećno. Rođen je 12. avgusta 1990. godine u Palermu, a biološki roditelji su bili imigranti iz Gane, Tomas i Rouz Barvuah. Glavni problem Barvuahovih bilo je siromaštvo. Tomas je radio u metalskoj industriji i bio često odsutan od kuće, dok je Rouz čuvala četvoro dece među kojima je bio i bolešljivi Mario.

Lekari su se nekoliko puta borili za život dečaka koji je imao ozbiljne probleme sa crevnim sistemom. Kada je napunio dve godine Barvuahovi su se preselili u Banjolo Melu u provinciji Breša, a Tomas je zatražio pomoć socijalnog radnika. Ubrzo je Marija usvojio bračni par Baloteli, Frančesko i Silvija koji je već imao troje dece.

Kontakti između Marija i bioloških roditelja bili su sve ređi, a jednom prilikom je izjavio da veruje da je dodeljen starateljima jer su ga tukli, a kasnije i napustili. Zdravstveni problemi su prestali u trećoj godini, a mnogo godina kasnije otac i majka su želeli da opet budu zajedno.

Mario ih je odbio rekavši da to žele zato što je postao uspešan fudbaler. Pošto nije bio zvanično usvojen na državljanstvo Italije morao je da čeka do 18. rođendana.

Sa fudbalskom loptom se “susreo” u petoj godini u timu u lokalnom timu Oratorio Mompiano. Već tada je pokazao da je talentovaniji od vršnjaka i priključen je radu sa starijim dečacima. Fudbalski “put” ga je odveo u novi klub San Bartolomeo, a nova “stanica” na putu ka slavi je bio Lumecane.

Godine 2001. priključen je mlađim selekcijama, a sa 16 godina je debitovao u prvom timu. Bio je starter u utakmici Serije C1 između Padove i Lumecanea. Zbog godina Liga je morala da da posebno odobrenje, a trener koji je otkrio njegov talenat bio je Valter Salvioni.

Upravo je Salvioni insistirao da se Baloteli priključi “A” timu, ali je već tada nagovestio da postoje izvesni problemi u radu sa već tada tvrdoglavim tinejdžerom. Na treninzima je radio kao i svi ostali, ali nije bilo šanse da ostane posle i dodatno radi.

Barsa ga otpisala, Baloteli u Interu…

Baloteli je između ostalog i dokaz da i velikani evropskog fudbala mogu da pogreše u proceni. U 15. godini bio je na probi u Barseloni, ali tada nije zadovoljio stroge kriterijume katalonskog giganta.

Trener prvog tima Barse tada je bio Frank Rajkard. Ono što su Španci propustili iskoristili su Italijani, tačnije Inter. Predsednik “neroazura” Masimo Morati prvo je platio 150.000 evra za suvlasništvo, a godinu dana kasnije u junu 2007. otkupio ceo ugovor. Lumecaneu je doplaćeno 190.000 evra. U trku za Balotelijem uključili su se i Fiorentina, Čelsi, Liverpul i Totehem, ali je Inter bio najbrži i najkonkretniji.

Tadašnji trener Intera Roberto Manćini priključio ga je prvom timu, a samo tri dana kasnije 16. decembra 2007. Debitovao je u pobedi nad Kaljarijem od 2:0.

U narednih mesec dana Baloteli je počeo da se isplaćuje, pošto je dao dva gola Ređini (4:1 za Inter) i dva Juventusu (3:2 za Inter). Ti pogoci su između ostalog omogućili Interu da dođe do finala Kupa Italije u kojem ih je Roma pobedila sa 2:1. Ipak ta sezona je bila veoma uspešna jer je Inter ovojio titulu sa tri boda više od Rome i 13 od Juventusa. Polovinom te 2008. godine produžio je ugovor sa Interom na još tri godine.

U međuvremenu Baloteli se već dokazao na terenu, pa je nekoliko dana pre 17. rođendana dobio poziv da igra za reprezentaciju Gane.

-Ja sam Italijan, osećam se kao Italijan i igraću samo za italijansku reprezentaciju – obrazložio je Baloteli odluku da ne zaigra za nacionalni tim zemlje predaka.

Mario se i dalje dokazivao na terenu, ali i pokazivao sklonost ka incidentima. Protiv Anortozisa je dao gol i postao najmlađi fudbaler Intera kojem je to uspelo u Ligi šampiona. Imao je 18 godina i 85 dana. Kada je sa klupe Intera otišao Manćini došao je Žoze Murinjo, a samo je pitanje dana bilo kada će se temperamenti trenera i fudbalera sukobiti.

-Murinjo i ja se volimo i mrzimo. Opšte je poznato da dve osobe sa jakim karakterom moraju kad-tad da se sukobe. Bilo je prepirki, ništa ozbiljno, ali to se jednostavno dešava. Ponekad mi se desi da ne prepoznam sebe, kada sam u nekoj televizijskoj emisiji. Dobra sam osoba, živim u skladu sa ispravnim principima, ali sam i mlad i želim da se zabavim – rekao je Baloteli jednom prilikom.

Murinjo je imao konstantnih problema sa Balotelijem i odlučio je da ga zbog nezalaganja na treningu, ali i bacanja dresa posle izmene odstrani iz tima. Ovaj ne samo da se nije opametio već je postao još gori. Sami izaberite kako ćete okarakterisati javno simpatisanje najvećeg rivala Milana. Najblaže rečeno, to je glupost…

Balotelija je tokom posete jednoj školi učenik upitao za koga navija. Ovaj je bez mnogo razmišljanja rekao “Za Milan, zar to niste znali?”, a osim prisutnih đaka to su čuli i njegovi saigrači.

Utakmicu Lige šampiona u kojoj je igrao Milan gledao je u društvu predsednika Silvija Berluskonija, a sebe je prevazišao oblačenjem crno crvenog dresa. U televizijskoj emisiji voditelj ga je nagovarao da obuče dres, ali je on to odbijao. Kada je mislio da su se kamere ugasile obukao je dres Milana i prokomentarisao da mu dobro stoji.

Iako se javno izvinio navijačima to je bio početak njegovog kraja na “Đuzepeu Meaci”. Samo se tražio klub, a ulogu “staratelja” opet je preuzeo Roberto Manćini. Samo nekoliko dana pre odlaska u Mančester siti debitovao je u dresu “azura”.

Odlazak iz “prestonice mode”, ali i Italije ubrzali su i loši odnosi sa navijačijma. Navijači Intera su ga vređali govoreći mu da je “ku… sin” i “Milanovo go…” očigledno ne praštajući “izdaju”. Ali ono što se dešavalo na drugim terenima bilo je skandaloznije.

Baloteli je bio na “udaru” zbog boje kože, pa su na primer Juventusovi navijači skandirali “da crni Italijan ne postoji”. Klub iz Torina je kažnjen zbog incidenta, ali su ga kasnije vređali i navijači reprezentacije.

Tokom prijateljskog meča sa Rumunijom u Klagenfurtu bio je izložen novim rasističkim uvredama stotinak navijača. Navijači Intera mu nikada neće oprostiti simpatisanje Milana, što su dokazali i kada je kao igrač Sitija došao na utakmicu sa Đenovom. Čim se “Super Mario” pojavio na tribinama navijači “neroazura” su počeli da mu zvižde i da ga vređaju.

Odlazak na Ostrvo

Dolazak u Englesku je logičan nastavak priče. Samo mesec dana mu je trebalo da dospe u centar pažnje. Saobraćajna policija ga je zaustavila i na suvozačkom sedištu pronašla 25.000 funti u kešu. Policajce je naravno interesovalo zašto nosi toliko gotovine sa sobom, a dobili su odgovor da je bogat i da mu se može.

Pauk je nosio maseratija 27 puta, teško je izbrojati kazne za prebrzu vožnju, mlađe selekcije Sitija gađao je strelicama za pikado, umalo je zapalio svoju kuću, svađao se na treninzima…

Mlađani Italijan međutim ima i “anđeosku stranu”. Jednom prilikom je ušao u pab i sve goste častio turom vrednom hiljadu funti. Po odlasku svratio je u obližnju crkvu i priložio 200 funti. Kada mu je prosjakinja zatražila nešto novca, dao joj je priličnu svotu, a pre toga je izašao iz kasina.

Ovi događaji samo potvrđuju da je Baloteli “doktor Džekil i mister Hajd”, ali da samo on zna kada će pokazati dobro i loše lice. Jedno je sigurno, svetla fudbalska budućnost je pred njim, što je pokazao dobrim partijama u dresu “građana”, ali i nagradom za naboljeg evropskog fudbalera za 2010. godinu. Uz to je i osvojio prvi trofej na Ostrvu, FA kup.

Sigurno je i da je Baloteli i dalje zabrinjavao i zasmejavao okolinu i javnost. Pitanje je u kojoj meri, manje ili više, gde god da ode. Njegovo ponašanje je pokušao da objasni Manćini.

-Problem je u njegovim godinama i zato pravi greške. On je Mario, on je lud, ali ga volim jer je dobar momak – bile su reči Italijana na klupi Sitija.

Tada je postavio i ono čuveno pitanje, “Zašto uvek ja?”, odnosno zašto je on, Mario Baloteli, uvek kriv za sve.

Na novi veći ispad se čekalo do januara 2012. godine, kada je tokom duela sa Totenhemom zgazio Skota Parkera. Nije isključen tokom meča, pošto je već imao žuti karton, ali je naknadno kažnjen sa četiri meča zbog brutalnog poteza.

Iste te godine, u martu se svađao sa Aleksandrom Kolarovim, ko će da izvede slobodan udarac.

Kada je zbog starta nad Bakarijem Sanjom isključen, dobio je novu suspenziju i tada je Manćiniju prekipelo. Rekao je da više neće igrati, kao i da želi da ga stavi na transfer listu. Ipak, obećanje nije ispunjeno, zaigrao je protiv KPR-a i bio asistent Serhiju Agueru. Tada su “građani” osvojili prvu titulu, još od 1968. godine.

Onda je došao i sukob sa upravom kluba koja mu je oduzela dvodnedeljnu platu, zbog prethodnih kazni. Prvo se žalio, ali na kraju prihvatio kaznu. U svakom slučaju bilo je jasno da tu saradnje više nema.

Nije bilo mira ni u privatnom životu. Baloteli nije želeo da prizna očinstvo. Osporavao je da je devojčica Pija koju je rodila tadašnja devojka Rafaela Fiko njegovo dete. Na kraju je ipak, priznao, dve godine kasnije, posle DNK testa.

Stigao je u Milan, ali na kratko

Naredni profesionalni angažman bio je u Milanu, i to od januara 2013. Ugovor je bio na četiri i po godine, a Manćini je govorio da je to bio dobar potez, jer je prema njegovim rečima mogao da bude jedan od najboljih igrača, baš zato što je otišao u Seriju A.

I počeo je Baloteli odlično, golovima, ali se onda susreo sa starim problemom – rasizmom. Vređali su ga navijači (Rome), a kasnije je tvrdio da su to isto radili i protivnički igrači.

Onda je usledio povratak u Premijer ligu. U avgustu 2014. je potpisao za Liverpul, kao zamena za Luisa Suareza.

Prilično brzo kritikovao ga je novi šef. Tokom utakmice Lige šampiona sa Realom, na poluvremenu se menjao za dres sa Pepeom.

-To ne sme da se dešava – bio je ljut Brendan Rodžers.

Zatim je kažnjen sa 25.000 funti zbog objave na društvenim mrežama, razlog je bio antisemitski sadržaj. Da sve bude gore, nije mu išlo ni na terenu. U 28 utakmica dao je samo četiri gola, i smatran je jednim od najgorih novajlija u ligi.

U avgustu 2015. opet se obreo u Milanu, i to na pozajmici do kraja sezone. Posle gola Udinezeu iz velike daljine, usledila je povreda prepona, operacija i pauza od tri meseca.

I ta sezona je bila za zaborav, uprkos pehovima. U 20 ligaških mečeva dao je samo jedan gol, a Milan je bio sedmi. Opet se vratio u Liverpul (polovina 2016.), ali novi menadžer Jirgen Klop nije mnogo mario za njega. Nije ga vodio na predsezonsku turneju po SAD.

Francuska je nova Balotelijeva destinacija

Posle kraha u Liverpulu novi klub je bio Nica, i to od avgusta 2016. Ako se pogledaju prethodni klubovi, odnosno njihov renome, Nica je bila veliki korak nazad.

Ali, nije Baloteli ostao dužan ni Rodžersu ni Klopu. Kako je rekao nijedan nije ostavio dobar utisak, niti se slagao sa njima. Takođe je rekao da je potpis za “redse” bio najveća životna greška.  

Za Nicu je davao golove, ali ga je opet pratio problem rasizma. U januaru 2017. tvrdio je da su ga navijači Bastije vređali, ali je i on kasnije kažnjen zato što je vređao sudiju. U junu iste godine produžio je ugovor sa Nicom na još godinu dana, a zbog dobrih partija dobio je poziv i za nacionalni tim, prvi put posle Mundijala 2014.

U septembru ove godine, ponovo je Baloteli postao otac, dečaka Leona, ali identitet majke nije bio poznat u javnosti.

U januaru 2019. okončao je saradnju sa Nicom i potpisao ugovor sa Olimpikom iz Marselja do kraja sezone. U avgustu potpisao je “višegodišnji” ugovor sa Brešom, i to kao slobodan agent.

Dobio je godišnju platu od 1,5 miliona evra, uz klauzulu nastavka saradnje, ako klub izbegne ispadanje. Već u novembru vređali su ga navijači Helas Verone, a on je besan uzeo loptu i šutnuo je u publiku.

Meč je na kratko prekinut, ali su ga saigrači ipak ubedili da ostane na terenu. Čak je i dao gol, ali je tim izgubio.

Povratak u domovinu

Na kraju sezone 2019/20 Breša je ispala u Seriju B. Samim tim, ugovor je prekinut, mada se i on nije pojavljivao na treninzima. Do novembra je trenirao sa Frankijakortom (Serija D), a onda je usledio poziv Monce, odnosno starih poznanika.

Ostaje da se vidi kako će se Baloteli ponašati u novom klubu, mada je teško očekivati da se ova “luda glava” ikada smiri.

IGRAO SE: Vijeri kao MMA zvezda (VIDEO)

Obavezno pogledajte: FUDBALSKI ŽAR U NEURBANIM SREDINAMA | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #35