Bivši reprezentativac Švajcarske o rivalstvu sa Srbijom: Javnost preuveličala situaciju, Džaka i Šaćiri drugačije doživeli utakmicu

Navikla je reprezentacija Švajcarske na elitno društvo u Ligi nacija, dok je Srbija premijerno zakoračila u sam krem takmičenja sa kratkim stažom trajanja. Sudbina se još jednom poigrala, pa su loptice na žrebu baš kao i na dva prethodna Mundijala spojila ove selekcije u istu grupu.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Izabranicima Dragana Stojkovića i Murata Jakina zajednički je veoma loš start ovosezonskog nadmetanja, pa međusobni duel u trećoj rundi dočekuju sa više nego skromnim učinkom. Za razliku od fenjeraša Švajcarske, Orlovi su osvojili makar jedan bod, a duel u Leskovcu zakazan za subotu biće presudan iz perpektive dva tima.

Svedok i direktan akter rivalstva stvorenog u minulim godinama, nekadašnji napadač nacionalnog tima Švajcarske – Mario Gavranović, govorio je za Meridian sport uoči susreta na “Dubočici“.

“Veoma je teško predvideti ishod i izgovoriti ime favorita. Očekujem zaista zanimljivu utakmicu između dve dobre ekipe. Švajcarska je na nedavno završenom Evropskom prvenstvu pokazala da je spremna za okršaje sa najboljim timovima, ali loše je započela učešće u Ligi nacija. Nema sumnje da će biti uzbudljivo. Srbija na svojoj strani ima podršku domaće publike u Leskovcu. Nikome ne bih dao prednost uoči duela, a teren je jedino merilo koje će pokazati ko je bolji u ovom trenutku”.

Gavranović je 2018. godine na Svetskom prvenstvu u Rusiji asistirao Đerdanu Šaćiriju za gol u 90. minutu susreta, koji je Švajcarskoj doneo trijumf, a Orlovima ugasio nade o plasmanu u nokaut fazu Mundijala.

“Nije se puno promenila ekipa Srbije od tada. Imali su mnogo dobrih igrača na Mundijalu u Rusiji. Daleko od toga da ih sada nemaju, ali dolaze mlađi koji tek treba da se dokažu u reprezentaciji. Smena generacija kad-tad mora da se dogodi. Godinama unazad Srbija može da se pohvali velikim fudbalskim imenima, ali nikako da naprave taj iskorak na nekom velikom takmičenju. Nedostaju iz one generacije Dušan Tadić, Duško Tošić, Filip Kostić, video sam da je Sergej trenutno odsutan. Tadić je vrhunski igrač. Ne poznajem ga lično, ali godinama smo imali istog menadžera. U poznim igračkim godinama pravi razliku u tako velikom klubu kao što je Fenerbahče. Zaista šteta što više nije u nacionalnom timu. Sposoban je da u svakom momentu reši utakmicu – jednim potezom, golom, asistencijom. Fizički je spreman uprkos godinama. Nikog ne poredim, ali postoje igrači koji traju dugo jer mnogo rade na sebi. Tadić svakako spada u to društvo”.

Varnice na terenu u Kalinjingradu bile su potpuno očekivane, imajući u vidu uzavrele strasti uoči susreta Srbije i Švajcarske. U centru pažnje našli su se fudbaleri albanskog porekla – Đerdan Šaćiri i Granit Džaka, koji su umešali politiku u sport i dodatno podgrejali atmosferu. Ispostavilo da je upravo taj tandem golovima doneo preokret Švajcarcima (2:1), a provakcije prilikom proslave golova izazvale su burne incidentne reakcije. Gavranović otkirva da je unutar tima vladala daleko opuštenija atmosfera, te da se u javnosti previše davalo na značaju temama nevezanim za sport.

“Javnost je u velikoj meri preuveličala situaciju. Činjenica je da u Švajcarskoj živi veliki broj Albanaca i da se dosta pričalo o utakmici. Kod nas u timu nije bilo toliko toga, fokus je usmeren na utakmicu, na teren, a ne na priče koje su okolo kružile. Sigurno da su Šaćiri i Džaka utakmicu doživeli na drugačiji način od ostatka ekipe. Pričali su nam u svlačinoci svoje razloge. Ne bih zalazio u teme koje izlaze iz sportskih okvira, jer je sigurno da su komplikovane za obe strane. Kada je utakmica počela verujte mi da se sve zaboravilo – mislilo se samo na igru. Po završetku susreta dogodile su se neke stvari koje definitvo nisu pomogle nikome, ali to je već nestalo na narednom turniru u Kataru. Raduje me što je tada sve prošlo kako treba. Tenzije su se smanjile značajno i svi su mogli da se posvete sportu”.

Još jedan od detalja koji su obeležili duel odigran pre šest godina dogodio se u 72. minutu. Tadić je centrirao, a Mitrović se našao u “sendviču” između dva Švajcarca. Povučen je za dres i oboren, ali sudija Feliks Brih nije dosudio penal, a čak ni pogledao snimak putem VAR tehnologije.

“Budimo realni, videlo se da je bio penal. Već tada je postojao VAR, ali ne mogu tačno ni da se setim svakog detalja, kako se konkretno odvijala situacija. Poptuno je bilo realno da je pokazao rukom na belu tačku. Ne bi mogli ništa da mu prigovorimo, jer je situacija bila takva da je mogao da svira. Ne razmišljate mnogo o tim spornim momentima kada pobedite, ali potpuno razumem kako je kada se doživi poraz. Razumem drugu stranu i verujem da se o tome dosta govorilo u Srbiji”.

Ubojiti centarfor, hrvatskog porekla, doneo je Švajcarskoj jedan od najbitnijih golova u istoriji nacionalnog tima. Postao je miljenik publik, što za njega nije retkost, jer je isti tretman imao na “Maksimiru” kao zvezda zagrebačkog Dinama. Bogatu karijeru okončao je neuobičajeno rano – u 33. godini.

“Dešavale su se povrede, kao i kod svih igrača, ali to nije bio razlog zbog kojeg sam ranije otišao u penziju. Izabrao sam takav potez zbog moje ćerkice. Krenula je u vrtić, a ja sam želeo da više vremena provodimo zajedno. Vratio sam se u Švajcarsku i počeo da uživam sa porodicom. Sećaću se mnogo lepih stvati koje sam doživeo tokom karijere. Najdraži i najlepši period proveo sam u mom Dinamo. Bilo je sjajno u Zagrebu. Naravno, moju karijeru obeležio je gol Francuzima na Evropskom prvenstvu. Postigao sam ga u poslednjem minutu i izborio produžetke, a Švajcarska je potom u penal seriji savladala svetskog šampiona. Istorijski uspeh je napravljen, prvi put smo stigli toliko daleko na EURU. I dalje me zaustavljaju na ulici zbog tog gola, kao da sam samo njega dao u karijeri”.

Švajcarska je poznata kao reprezentacija čiju okosnicu mahom čine fudbaleri poreklom iz drugih zemalja, najčešće sa Balkana. U pretodne dve decenije promovisali su mnoge zvezde, koje su na veliku scenu stupile ispod radara Fudbalskih saveza Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije…

“Ne bih znao mnogo o tome. Rođen sam u Švajcarskoj. Nisam imao kontakt ni sa kim iz Hrvatske. Kada sam zaigrao u Šalkeu stigao jepoziv selektora Švajcarske, a to je zaista teško odbiti. Švajcarska me je fudbalski školovala i odgajila. Teško je proći sve mlađe kategorije, a onda otići negde drugo. Nije jednostavno, pogotovo što nisam bio na oku ljudi iz Hrvatske. Tada još uvek nisu znali za mene. Mnogi momci su izabrali drugačiji put. Rakitić i Petrić su zaigrali za Hrvatsku, Kuzmanović za Srbiju…Lakše je ako još u mlađim kategorijama dobiješ mogućnost da biraš”.

Kao tinejdžer “zaludeo” je upravu Šalkea partijama u Iverdonu i primorao ih da odvoje milion evra za njegov transfer. U Gelzenkirhenu se potpuno afirmisao, stekao viši stepen igračkog obrazovanja i dobio priliku da uči od najboljih. U tandemu je nastupao sa zvezdama poput Raula Gonzalesa, Kevina Kuranjija i Klas Jan Huntelara.

“Raul je svetska legenda! Bio sam klinac od 19 godina kada je došao u Šalke. Stigao je kao najbolji strelac u istoriji Lige šampiona. Bilo je fantastično deliti svlačionicu sa njim, ali i ostalim velikim imenima. Bio je u godinama, ali klasa je uvek dolazila do izražaja. Na mojoj prvoj utakmici u Ligi šampiona, igrali smo zajedno u napadu, a ja sam Valensiji dao gol za pobedu i prošli smo u četvrtfinale. Slušao sam ih, nisam mnogo pričao. Doneo mi je njegov dres iz Real Madrida i potpisao. Zauvek ću ga čuvati”, zaključio je Gavranović u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: