Kada vas sa 16 godina procene dovoljno zrelim i kvalitetnim da stanete na gol Crvene zvezde, te ponesete laskavo priznanje najmlađeg debitanta u istoriji srpskog fudbala, onda je jasno da su vaši krajnji dometi između Kamp Noua i Santiago Bernabeua.
Brzo je Savo Radanović prošao put od dečaka koji se igra sa drugarima na ulicama Trebinja, do najveće golmanske uzdanice koju je Zvezda imala u novijoj istoriji. Ako na Marakani i postoje mimoilaženja po pitanju kvaliteta određenih mladih fudbalera, oko Sava vlada jasan konsenzus da će jednog dana naslediti Mateusa među stativama crveno-belih.
Prisetio se u razgovoru za Meridian sport golman rođen 2009. godine debitantskog nastupa protiv IMT-a, ali i govorio o svemu onom što u ovom momentu okružuje jednog od najtalentovanijih golmana u Evropi.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Neću da lažem – nisam imao tremu pred debi. Generalno nisam tremaroš, tako da sam i pred utakmicu sa IMT-om trenirao kao da je svaka druga. Naravno, bio sam svestan da je ispred mene velika odgovornost, ali šansu sam shvatio kao znak da klub veruje u mene. Sa 16 godina i dva dana sam stao pred Zvezdin gol na Marakani znajući da je to nešto čime niko u istoriji mog kluba ne može da se pohvali. Izuzetno sam zahvalan svima koji su verovali u mene i poslali me na teren, počevši od šefa Vladana Milojevića i trenera golmana – Dušana Gašića i Nemanje Supića, te čitave uprave kluba, ali i saigrača koji su me bodrili. Kao što rekoh, izašao sam na teren i imao samo jedan zadatak – da budem najbolja verzija sebe i da mreža ostane netaknuta. Tako sam se spremao i kada sam branio za mlađe selekcije Leotara, tako da se u mom pristupu ništa ne menja”, počeo je Radanović razgovor za Meridian sport i osvrnuo se na aktuelni trenutak u kom brani za Grafičar, a trenira sa Zvezdom:
“Mislim da je to odličan plan za mene. Tokom nedelje treniram sa Zvezdom, a kada dođe vikend branim za Grafičar. Stičem iskustvo time što branim Prvu ligu Srbije, i rastem i u tom sociološkom aspektu, jer imam mogućnost da se družim i sa momcima koji nose dres Grafičara i koji su me sjajno prihvatili. Moram da pomenem da branim i za omladince Zvezde u Ligi šampiona za mlade, te da sam izuzetno ponosan na činjenicu da smo eliminisali Banjik uprkos tome što smo jedna od najmlađih ekipa u takmičenju. Imamo fudbalere koji su i po dve, tri godine mlađi od drugih. Trener Nenad Milijaš nas vodi na najbolji mogući način, tako da sam zaista zadovoljan što sam na tri fronta. Ne pada mi teško. Verujem da ćemo eliminisati i Žilinu, te stići do samog finiša takmičenja. A onda – napasti i trofej.”
Trudi se da upija savete od svih, a svestan je da već sada crveno-bela javnost očekuje da baš on jednog dana zameni Mateusa. O nešto starijem kolegi govori u superlativima.
“Velika je stvar što mogu da učim od golmana kao što su Mateus, Glazer i Guteša. Ozbiljno treniramo i lepo se družimo. Prihvatam savete od svih, jer smo zaista kao porodica. Nema one zle krvi i negativne konkurencije, baš naprotiv – tu smo jedni za druge. Drago mi je što su Zvezdini navijači tako brzo zavoleli Mateusa. Golman je sa bogatom karijerom, uz to veliki profesionalac. Često me savetuje i izlazi u susret da pomogne oko svega što ga pitam. Što se mene tiče – naravno da bih voleo da dobijem šansu i ove sezone u prvom timu Zvezde, ali sam svestan da je konkurencija žestoka. Na kraju krajeva, nije na meni da o tome mislim, već da treniram kao i do sada.”
Sa 15 godina je krenuo na pripreme sa prvim timom Zvezde, što dovoljno govori o tome da su ga na Marakani od najranijih dana prepoznali kao generacijskog talenta.
“Bio sam sa drugarima napolju kada me je otac pozvao na telefon. Rekao mi je da idem na Zlatibor na pripreme sa prvim timom Zvezde. Iskreno, nisam mogao da verujem na prvu loptu. Tada sam imao samo 15 godina… Sreći nije bilo kraja, jedva sam uspeo da zaspim to veče. Sutra na treningu sam se upoznao sa igračima koje sam do tada gledao na televiziji i za koje sam navijao. Bio sam uzbuđen sve vreme. Naravno, kako su dani prolazili, postajao sam svestan da sam sada i ja deo te grupe, i da bez obzira na to što imam 15 godina – moram da budem maksimalno profesionalan i pokažem klubu da može ozbiljno da računa na mene.”
Prisetio se Radanović kako je došlo do toga da iz Trebinja dođe za Beograd, uz anegdotu da je prvo trenirao futsal i to kao napadač.
“Direktor Zvezdine škole – Nikola Jelić je došao u Trebinje da razgovara sa mojim roditeljima kako bi dogovorili prelazak. Počeo sam povremeno da idem na turnire i treniram sa Zvezdom, da bi se potom za stalno preselio u Beograd i zadužio crveno-beli dres. Mislim da me je Zvezda primetila na brojnim turnirima u dresu Leotara. Generalno sam uvek igrao sa starijima i neretko sam bivao proglašavan za najboljeg golmana. Kroz te turnire, bivao sam pozivan u reprezentaciju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Pročulo se za mene u tim okvirima, tako da je prelazak u Zvezdu bio donekle i očekivan, iako mi je tada to sve delovalo nerealno. Prelomni momenat u Zvezdi je bio turnir u Italiji kada smo kao pioniri osvojili izuzetno prestižan turnir. U polufinalu sam čak postigao gol – protiv Padove. U finalu smo savladali SPAL. Što se tiče gola, eto ima i ta zanimljivost da sam počeo kao napadač. Sa pet i po godina sam krenuo da treniram mali fudbal kao centarfor, da bi se stvorila situacija u klubu da stanem među stative. Posle sam otišao Leotar, zatim Zvezda…”
Prethodnih dana je imao obaveze u kadetskoj reprezentaciji Srbije i to sa kapitenskom trakom oko ruke. Misija uspešna – elitna runda je obezbeđena. Sledeći cilj je prvenstvo Evrope.
“Kapiten sam reprezentacije Srbije do 17 godina i ponosan na činjenicu da smo se plasirali u elitnu rundu. Ostaje žal što nismo pobedili i Tursku u poslednjoj utakmici, te se sa devet bodova plasirali dalje… Odlična smo ekipa, dobro smo vođeni od strane selektora Igora Matića i sada razmišljamo o martovskom ciklusu i tome da se plasiramo na prvenstvo Evrope. Verujemo da ćemo uspeti u toj nameri”, zaključio je Radanović razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
