MIHAJLOVIĆ OTVORIO DUŠU: O leukemiji, rasizmu, Arkanu...

Siniša Mihajlović je dao intervju za italijanske medije, u kojem je pričao o brojnim temama, a jedna od njih je bila i bolest, odnosno leukemija zbog koje je i bio u bolnici.

Priznao je trener Bolonje da je bio uplašen…

-Tip sam čoveka koji uvek govori kako se ratovi dobijaju hrabrošću. Ali tad sam bio uplašen, plakao sam i pitao se zašto. Molio sam Boga za pomoć, kao i svi drugi. Oni koji ne prežive nisu gubitnici. Nije to poraz. To je prokleta bolest. Možeš da se osećaš kao ratnik, ali bez doktora nećeš nigde. Jedino što možeš je da zadržiš volju za životom, ostalo zavisi od njih – rekao je Mihajlović za “Korijere delo Sport” i opisao situaciju sa početka lečenja u tamošnjoj bolnici.

Imao je lažni identitet.

-Bio sam Cgikjltfr Drnovsk, 69-godišnji beskućnik. Nisu želeli da privlače pažnju radoznalaca da ne bi ometali ostale pacijente. Posle dve hemoterapije zaista sam i izgledao kao 69-godišnjak.

Sada kako kaže uživa u svakom momentu života.

-Ranije nisam to radio, sve sam uzimao zdravo za gotovo. Bitno je zdravlje. Bitna je pažnja. Ništa drugo. Bolest me je učinila boljim čovekom. Sada se uvek trudim da čašu gledam polupunom. Ali jedva čekam da ponovo budem onaj stari cigan – upotrebio je Mihajlović pogrdni izraz kojim su ga često nazivali u Italiji, tokom dugogodišnje sportske karijere.

Želeo je što pre da se vrati na teren, i samo nekoliko nedelja posle prve ture terapija vodio je ekipu protiv Verone.

-Imao sam 75 kilograma i samo 300 belih krvnih ćelija u organizmu. Molio sam doktore da me puste, umalo nisam pao na pod pred njih. Nekoliko puta sam i hteo da padnem. Osećao sam poglede saosećanja na sebi kad sam izlazio na teren. Kad sam se video na televizijskom ekranu sam sebe nisam prepoznao.

Ovaj intervju je ujedno bio i svojevrsna promocija autobiografije nekadašnjeg reprezentativca, bivšeg selektora, eks igrača Crvene zvezde i brojnih klubova. Zove se “Utakmica života” i dobar deo je posvećen baš borbi sa leukemijom.

-Hteo sam da pošaljem poruku. Da ne treba da se stidiš bolesti. Da moraš da pokažeš ko si, da treba da probaš da živiš normalan život, čak i ako su ti to poslednji momenti.

Bilo je priče i o još svežijim temama, a to je i peticija koju je pokrenuo određeni broj građana Bolonje. Tražili su da se Miha odrekne prijateljstva sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. U suprtotnom ne treba da postane počasni građanin Bolonje.

Međutim, on to ne želi da uradi, ali je i dodao da Arkan nije bio svetac. Ali isto tako odbija da prizna da su za ratove na prostoru bivše Jugoslavije krivi samo Srbi.

-Već sam govorio o tome, za vreme rata sam živeo u Italiji, pokušavao sam da pomognem koliko sam mogao. Jednom sam kupio “Mesađero”, na naslovnoj strani su bila tri mrtva momka, pisalo je: “Žrtve četnika”. A jedan je bio moj prijatelj iz razreda. Srbin. Ali istoriju uvek pišu pobednici, pa je ispalo da smo mi jedini krivci.

Pričao je i o događajima pre rata, sa terena.

-Sećam se finala Kupa Jugoslavije iz 1990. Izgubili smo od Hajduka, Bokšić je dao gol. Pre utakmice, u tunelu koji vodi do terena, Igor Štimac, Hrvat, moj saigrač iz mlade reprezentacije, kaže mi: “Molim Boga da će naši ljudi da ti pobiju porodicu u Borovu”. To je grad mojih roditelja.

Dotakao se i teme rasizma, ali je u tom slučaju priznao grešku. U oktobru 2000. godine u Ligi šampiona igrali su njegov Lacio i Arsenal.

-Uvek u fudbalu ima laktanja i vređanja. To se desilo i sa Patrikom Vijerom. Rekao sam mu da je “crno go…”. Tri utakmice suspenzije. Pogrešio sam. Mnogo. Mada je i on meni rekao da sam “cigansko g…”. Sve vreme mi je to govorio. Ali protiv Srba – rasizam ne postoji – zaključio je Mihajlović.

Nema sumnje da će ova ispovest Mihajlovića izazvati neku novu reakciju.

Neki “stari” Orlovi: Oni nisu videli Evropsko prvenstvo!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: SRBIJA – ŠKOTSKA | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #28