Mijailović lupa recke na listi želja - golovi, dupla kruna, EURO, Liga šampiona: Život van 16 metara

U smiraj leta 2022. godine, okićenog ornamentima u znaku turbulencija, na adresi Ljutice Bogdana 1A postignut je dogovor o “reaktivizaciji”. Neophodan uslov za nastavak impresivne serije uspeha na domaćoj smotri ogledao se u pronalasku spone koja će bez potrošnje vremena za adaptaciju veze defanzivne linije i navale učiniti još čvršćom i kompaktnijom.

Upražnjeno mesto u crveno-belom lancu karika popunio je dobro poznati vojnik, ponovo vraćen u službu. Tiho, na momente neprimetno, ne skidajući onaj i dalje dečački osmeh sa lica, nakon skoro decenijskog odsustva, na Marakani se našao još jedan “vukovac” iz Zvezdine omladinske “gimnazije” – Srđan Mijailović.

SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

U kratkom vremenskom intervalu, agilni borac domogao se svih dobara koji su mu izmakli iz “naručja” tokom prvog mandata službovanja na Topčiderskom brdu. Iz perspektive posmatrača brzo se našao u prilici da podigne trofej na pobedničkom postolju, ali samo za nijansu duže zadržan pogled na istorijat fudbalskih koraka pedantnog i neumornog oportuniste, opravdava misao mudrih Latina da je “za pobedu u ratu potrebno mnogo pripreme”.

Golovi nisu njegov primarni zadatak, pa je na takvu sortu sportskog i emotivnog zadovoljstva morao da sačeka do druge sezone od povratka “među svoje”. Strpljenje i predanost su još jednom trijumfovali, a nagrada za bespogovorno izvršenje svih “naređenja” stručnog štaba ispoljila se u vidu dva evrogola u toku tekuće takmičarske godine. Drugi u nizu, očarao je sve prisutne na stadionu u Ivanjici, kada je dalekometnom paljbom dokusurio ekipu Javora.

“Jedan od najlepših osećaja koji može da se doživi. Sigurno da mi je veoma drago. Nikada pre aktuelne sezone, izuzev prijateljskog meča, nisam postigao gol u dresu Crvene zvezde. Posebno sam srećan jer se sada poklopilo sve i mogu da se pohvalim sa dva pogotka, najpre na Marakani protiv Napretka, a zatim i prošlog vikenda u Ivanjici. Nisam postigao mnogo golova, ali ova dva su mi svakako najdraža u karijeri. Ranije smo se stalno šalili da gol nismo postigli samo Strahinja Eraković i ja, ali sada je izvan liste strelaca ostao samo Čupa. Bez obzira na oduševljenje i lične razloge za radovanjem, najbitnije mi je da ekipa igra dobro i da u prolećnom delu prvenstva beležimo odlične rezultate. Nadam se samo da ćemo nastaviti u istom ritmu”, kazao je na početku razgovora za Meridian sport popularni Mićko.

                                       Začaranih 16 metara

Defanzivno orijentisani vezista pretplatio se isključivo na pogotke van granica kaznenog prostora.

“Ako se prisetimo i perioda u drugim klubovima, zaključak je da stalno dajem golove izvan ’16’. Nemam posebno objašnjenje, tako se jednostavno događa. Kada malo razmislim, nikada nisam postigao pogodak unutar kaznenog prostora. Ne znam da li je rekord, ali verovatno je mali broj mojih odlazaka u protivnički šesnaesterac glavni razlog za takav scenario. Ako mi se nekada ukaže prilika da se približim, onda oprobam udarac u tom trenutku. Iskreno, ne razmišljam mnogo o tome. Posvećen sam timu i fokus je maksimalno usmeren na to da budem što korisniji za ekipu. Golovi i asistencije će doći, nek bude kako mora. Ne opterećujem se”.

Sloboda na treninzima, koju je ekipi omogućio novi stručni štab, dobrim delom je zaslužena za više efektnih golova. Srđanova preciznost ne iznenađuje u velikoj meri, kada shvatite sa kim se nadmeće tokom zajedničkog rada na pomoćnim terenima stadiona “Rajko Mitić”.

“Od kada je došao trener Milojević imamo baš dosta vremena za to. Radimo dosta na šutevima i centaršutevima, što je odlično. Igračima prija takav sistem. Volimo povremeno i da se takmičimo. Ništa ozbiljno, ali zabavimo se na pravi način. Najviše volim da se takmičim sa Kataijem i Ivanićem. Često uzvikuju: ‘Ima dobar šut’. To je reakcija kada se nameštam na udarac. Oni su uvek pogađali i nastaviće tako. Suvišno je pričati o tome koliko nam znače, a prvenstveno su sjajni momci”.

Vladan Milojević se minule zime vratio na mesto uspeha i promenio čitav tok sezone na superligaškoj sceni. Mijailović se istog momenta uklopio u načela i sisteme popularnog Miloja, sa kojim je uspešno sarađivao još od “malih nogu”.

“Šefa poznajem još iz omladinske škole. Znamo se više od 15 godina. Rad sa njim mi prija, kao i celoj ekipi. U kontinuitetu se mnogo radi. On je izuzetno veliki radnik, pravi pobednik. To je ono što nas jednostavno tera da napredujemo. Pripreme na Kipru su bile fantastične. Ništa nije preskočeno. Pažnja je bila usmerena i na fizičku spremu, ali podjednako i na taktičke detalje i finese. Srećan sam jer se nakon toga sve lepo poklopilo. Lakše se diše. To osećamo mi unutar tima, ali i čitava zvezdaška javnost. Prijatnije je na terenu. Verujemo više jedni drugima i to se odrazilo na terenu”.

Crvena zvezda ni posle dva okršaja sa gradskim rivalom ne zna za ovosezonsku pobedu u večitom derbiju, uprkos činjenici da je ekipu Partizana početkom marta učinila inferiornom na “Marakani”. Iako su crno-beli tada izborili remi, kiksevi u dve naredne runde omogućili su ovog proleća bezgrešnoj četi Vladana Milojevića da preuzme lidersku poziciju.

“Izmakla nam je pobeda. Imali smo dosta prilika, ali nismo došli do tri boda. Partizan je oba udarca pretvorio u gol. To je fudbal, dešavaju se takve stvari. Gledali smo da ne razmišljamo mnogo o tome, što se ispostavilo kao odličan potez. Oni su potom izgubili bodove u narednim mečevima i sada imamo +4. Na nama je da dobijemo dve naredne utakmice do početka plej-ofa i obezbedimo da se treći ovosezonski derbi igra kod nas kući, pred našim navijačima. Treba sačuvati tu prednost”, kazao je neumorni vezista i nastavio u istom dahu:

“Činjenica je da nam sada sve lakše polazi za rukom. Smatram da je to rezultat izvanredno odrađenih priprama. Od samog dolaska šef nam je govorio da verujemo u sebe i kako ćemo uspeti u nameri da odbranimo duplu krunu. Priča je ista i danas. Mi verujemo u naš cilj! Za sada smo na dobrom putu, ali daleko je kraj sezone. Ima još mnogo da se igra. Ne krijemo da je prioritet dupla kruna. O Ligi šampiona je rano govoriti, ali nadam se da ćemo uspeti da se plasiramo u grupnu fazu i ostavimo bolji utisak nego ove takmičarske godine. Imali smo mi i sada dosta dobrih izdanja, ali izostala je sreća. Rezultati nisu ispratili dobru igru. Prvo titule, pa onda Evropa. Korak po korak”.

Gorak ukus po završetku grupne faze Lige šampiona “sprali” su sjajni rezultati pod dirigentskom palicom novog stručnog stafa, ali teško da će poraz iz hladne novembarske noći u gradu medveda skorije biti prežaljen.

“Najviše me boli ishod te utakmice protiv Jang Bojsa u Bernu. Imali smo nekoliko kolosalnih prilika na početku susreta i nismo ih iskoristili. Onda smo primili gol iz prekida… Ostaje veliki žal. Nije bilo lako i prijatno boraviti u svlačionici posle tog meča. Verujte mi, svakom od nas je bilo mnogo teško. Mislim da smo dobro odigrali zaista, ali nismo imali sreće. Pretpostavljam da će se to vratiti nekom drugom prilikom. Na nama je da radimo vredno i predano. Nema loših ekipa u Ligi šampiona i deluje mi da smo bili izjednačeni sa Jang Bojsom. Tu smo negde u sličnom rangu. Očekivalo se da uzmemo bodove u međusobnim duelima i domognemo se makar nokaut faze Lige Evrope i šteta je što se završilo na ovaj način. Sad igramo bolje u prvenstvu, ne vraćamo se u prošlost. Postoje šanse da se i direktno plasiramo u Ligu šampiona, ali male su. Ne zavisi od nas. Sigurno nas očekuje težak protivnik u četvrtom kolu, ali nikako ne sme da se zaboravi da je titula preduslov za takav scenario. Ništa nije ni blizu kraja u Superligi i zato maksimalno ozbiljno pristupamo svakom narednom izazovu. Aktuelna, za nas povoljna situacija, ne sme da nas zavara”.

U nedostatku rešenja, često izazvanog kadrovskim poteškoćama, Srđan je u prethodnim mesecima “bačen u vatru” i neretko postavljen kraj aut linije da pokrije poziciju desnog beka. Iako mu najviše prija primarno mesto veziste, uvek je bez pogovora i sa zadovoljstvo ispunjavao sve zahteve.

“Pričao sam o tome sa trenerom Milojevićem. Nikada nisam odbio da igram na bilo kojoj poziciji. To je odluka šefa struke, a na meni je da ispoštujem njegovu zamisao. U mom slučaju je kristalno jasno – daću sve od sebe za ekipu i trenera.. Da li mi odgovara neka pozicija ili ne, to ostavljam drugima da procene. Jedino što uvek znam i garantuem jeste da ću pružiti maksimum. Kroz celu karijeru se time vodim. Apsolutno mi nije bitno koji deo terena ću pokrivati, već samo ono što ću pružiti na istom”.

Preduslov timskih ostvarenja ogleda se u količini smeha unutar svlačionice, a kako Mijailović otkriva, pojedinci iz crveno-belog stroja mogu se smatrati mernom jedinicom za dobro raspoloženje.

“Glavni krivac za vrhunsku atmosferu je “Đed” (Nemanja Milunović). On se najviše pita tu. Opasan je tandem sa Mirkom Ivanićem i onda postaje pravi šou kada se spoje. Nadovezuju se. Dobra atmosfera unutar tima je neophodna. Bez toga nema rezultata. Imamo sreće što je kod nas u svlačionici upravo tako. Svaki dan sa Đedom je anegdota. Ne mogu da izdvojim nešto posebno, jer dok prepričavam jednu anagedotu, on je već smislio nešto novo”.

Na “Marakani” su pomešali mladost i iskustvo, a istorija govori da je upravo to dobitna kombinacija.

“I dalje sebe svrstavam u grupu mlađih. Tako se osećam”, istakao je popularni Mićko ne skidajući osmeh sa lica i nastavio u istom ritmu:

“Dosta je iskusnih pojedinaca u timu, pa sam mlađi među starijima. Imam dosta energije i trudim se da je uvek usmerim i iskoristim na prave stvari. Cilj mi je da to prenesem mlađim saigračima. Momci su zaista sjajni. Žao mi je zbog Vladimira Lučića. Znam Lučketa iz Čukaričkog još, reč je o odličnom čoveku. Mnogo nam svima znači i nedostaje, kako na terenu, tako i u svlačionicu. Priželjkujemo što brži oporavak od teške povrede. Siguran sam da će se vratiti na teren još bolji. Svi ostali “klinci” slušaju i vredno rade. Samo nek nastave tako”.

U fudbalskim krugovima glasno se govori o driblinzima Vladimira Lučića kojima je na krcatom “Etihadu” ostavio u čudu Kajla Vokera i pokupio aplauze čak i domaće publike.

“Rekao sam mu da je mogao da centrira ili da gol. Nije morao toliko da “zalama”. Teško ga je pročitati, veoma je nepredvidiv. Reč je o odličnom dribleru, što je baš tada i dokazao. Zalama i nas i protivnike, čak i dok ga gledamo. To je njegov stil igre”.

             "Piksijev poziv na EURO = najuspešnija sezona u karijeri"

“Izvanredan, specifičan osećaj je braniti boje svoje zemlje. Suvišno je govoriti o značaju i težini poziva reprezentativca. Čast mi je što sam dobio poziv, a potom i priliku da zaigram pod dirigentskom palicom selektora Stojkovića. Nastaviću da radim kao i do sada, a trud nikada neće izostati. Ako Bog da voleo bih da se nađem među putnicima za Evropsko prvenstvo. Ove godine sam uspeo da upotpunim mnogo toga. Prvi put u životu sam igrao u Ligi šampiona, dao sam dva pogotka za voljeni klub… Nadam se da ću uskoro ponovo biti u prilici da proslavim duplu krunu, a odlazak na EURO u Nemačkoj ovu sezonu bi učinio najboljom u mojoj karijeri. Moram da opravdam poverenja šefa Milojevića, ali i selektora Stojkovića”.

Na pitanje da li Orlovi mogu do iskoraka i plasmana u eliminacionu etapu na prestižnom takmičenju Starog kontinenta Srđan je odgovorio:

“Zašto da ne? To je Evropsko prvenstvo, igra se na jednu utakmicu. Svako svakoga može da pobedi. Neophodna je dobra priprema i veru u sebe, vera u uspeh”.

Obaveze u reprezentaciji pružile su šansu Srđanu da opet zaigra u Rusiji, gde je četiri godine branio boje ekipe Krila Sovjetov iz Samare.

“Dugo nisam bio u Rusiji. Vratio sam se sa reprezentacijom posle nekoliko godina. Poseban osećaj. Probude se sećanja, emocije. Nastane odmah nostalgija”, poručio je Mijailović, a potom otkrio da stalno prati izdanja bivšeg saigrača iz Zvezde – Strahinje Erakovića, koji izvanredno igra u dresu Zenita:

“Čujem se stalno sa Erakovićem. Po njegovoj priči, ali i po onome što gledamo na TV-u, znam da je zadovoljan baš. Uklopio se u potpunosti. Trener mu veruje, igra standardno. Čupa je sve to zaslužio. Zenit je zanimljiv tim sa mnogo stranaca. Igrali su protiv nas sa osam Brazilaca u startnoj postavi. Šalio sam se sa Čupom da nema Rusa, samo on i mnogo Brazilaca. Siguran sam da bi Zenit bio dobar u Ligi šampiona, da je imao priliku da nastupi”.

I sam je svestan da su retki trenuci kada osmeh odluta sa njegovog lica, što predstavlja iznenađenje uvek, osim kada izlazi na teren. Povučeni, skromni mladić, pun pozitivne energije, u trenutku istrčavanja na travnatu podlogu transformiše se u pravog ratnika.

“Ne znam šta se tačno dešava. Svi primete. Meni je zaista drago zbog toga. Energija me nosi kada istrčim na teren. Ne umem rečima da opišem. Nadam se da to i publika oseti, ali prepuštam im da sami donesu sud. Uživam u tome. Ove godine nisam dobio toliko žutih kartona, tek četiri. Znao sam i više”.

               Metarzalna kost žrtva bratskog okršaja u dnevnoj sobi

Od mlađih kategorija na terenu se razdvojio sa rođenim bratom Markom, koji ove sezone brani boje subotičkog Spartaka. U nedavnom intervjuu za Meridian sport, mlađi od braće Mijailović, poručio je kroz šalu da sa Srđanom nije mogao u istom timu ni u školskom dvorištu. Anegdote o velikom rivalstvu potvrdio je i “Mićko I”.

“Više smo voleli da igramo jedan protiv drugog. Oduvek je postala želja za nadmetanjem. On je mlađi, pa sam ga lakše dobijao kada smo bili deca. Sada je sve teže i borba se zahuktava. I dalje kada odemo na selo zna ozbiljno da se zakuva. Nema pobedu protiv mene, ne sme mnogo da priča. A ja to koristim da se šalim na njegov račun. Priželjkujem sada da uđu u plej-of, iako ih čeka težak zadatak, pa da ga pobedim još jednom. Koliko ozbiljne duele imamo kada se “kamere ugase”, svedoči podatak da mi je prilikom jednog nadmetanja u dnevnoj sobi uklizao i slomio metatarzalnu kost na stopalu. Nema popuštanja”.

U grupu igrača koje ne želite da vas “čuvaju” na terenu definitivno spada naš sagovornik, ali čak i one najistaknutije “radilice” vole da izbegnu pojedine rivale.

“Nećete mi verovati, očekujem iznenađena lica. Ali, ne volim da igram protiv Ifeta Đakovca. On trči bez prestanka. Ne gasi se celu utakmicu, dosadan je. Uvek je spreman za borbu. Slični smo, možda ne voli ni on protiv mene”, zaključio je Mijailović u intervjuu za naš portal.

Bonus video: