Bajkovitih godinu dana Milana Aleksića: Žao mi je što nisam dobio priliku u Partizanu, nadam se da ću dostići, pa i nadmašiti, Kostića i Milivojevića

Odluka da napusti Humsku ulicu u kojoj nije dobio prilku da pokaže raskošan talenat i vrati se u rodni Kragujevac, omogućila je Milanu Aleksiću da samo godinu dana kasnije dečačke snove preobrazi u realnost.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Blistave partije u dresu Radničkog nisu promakle oštrom oku skuata mnogih evropskih klubova, a krajem minulog leta perspektivni vezista stavio je paraf na ugovor sa Sanderlendom i zvanično postao najunosnija prodaja u istoriji kluba sa “Čika Dače”.

U međuvremenu, 19-godišnjem Kragujevčaninu stigao je poziv selektora Stojkovića za obaveze u A reprezentaciji Srbije, a na debi u Čempionšipu zbog neophodnog perioda adaptacije čekao je do subote, kada je u okršaju sa Milvolom osetio čari i moć engleskog fudbala.

“Čekao sam na debi skoro tri meseca od dolaska u Englesku. Prošlo je dosta utakmica i povrede su značajno uticale na naš sastav. Čak pet, šest igrača je van stroja. Imao sam osećaj da će mi trener baš u subotu pružiti šansu, ali ni sam nisam zamišljao da ću dobiti pola sata na terenu. Saigrač se povredio i imao sam samo dva minuta na raspolaganju za zagrevanje. Nisam stigao lepo ni da razmislim. Osećaj je zaista neverovatan. Veoma sam srećan! Atmosfera je bila fenomenalna, samo mi je žao što nam je izmakla pobeda. Šteta – mogli smo da osvojimo tri boda. Verujem da će biti još bolje u nastavku sezone”, istakao je Milan Aleksić na početku razgovora za Meridian sport.

“Sanderlend poseduje premijerligašku infrastrukturu, živim na relaciji klub – kuća”

Sanderlendu je na gostovanju u Londonu već viđeno slavlje pokvario domaćin – pogotkom u dubokoj sudijskoj nadoknadi. Prokockana dva boda sprečila su sjajne izabranike trenera Le Brisa da se odlepe na vrhu tabele, ali i aktuelno stanje ohrabruje ekipu pred odlučujuće borbe, s obzirom na to da deli lidersku poziciju sa Lidsom. Aleksić veruje da je plasman u englesku elitu realna opcija ukoliko njegov tim nastavi sa partijama koje pruža od starta godine.

“Uslovi su besprekorni! Klub poseduje sve što je potrebno za kvalitetan rad. Igrači pričaju da imamo sve što i klubovi iz Premijer lige, da uopšte ne zaostajemo za njima. Ne čudi me, Sanderlend ima ozbiljnu istoriju i tradiciju iza sebe. Sve je na vrhunskom nivou. Prvo mesto na tabeli raduje, ali ne smemo da se opustimo zbog toga, jer ovde prvenstvo traje baš dugo. Daćemo sve od sebe da se domognemo plasmana u elitu za koji se svakodnevno borimo”.

U kratkom intervalu odigrale su se brojne promene u Aleksićevoj karijeri. Zamenio je Kragujevac nekada svetskom prestonicom brodogradnje, kišovitim, lučkim gradom na severu Engleske. Ujedno je porastao i broj dnevnih obaveza, pa je odmor najčešća opcija u slobodno vreme.

“Definitivno je sve velika promena za mene. Počnimo od klime, različitih vremenskih uslova, na koje nisam navikao u Srbiji. U klubu provodimo pet, šest sati dnevno. Nakon što završimo obaveze družimo se u klupskim prostorijama, a potom svi idemo kući. Nemamo mnogo vremena za zabavu van našeg kompleksa. Potreban je odmor posle napora na treninzima. Na početku sam uspeo da obiđem grad, ali nije Sanderlend toliko atraktivna destinacija za turizam. Nema toliko značajnih stvari koje vas privlače da ih posetite. Važno je da sam fokusiran na teren i da su misli usmerene ka fudbalu”.

Prilagođavanje na nove uslove života manje je naporan zadatak od onog ključnog, sa kojim se Aleksić suočio na samom terenu. Brzo je uočio mnogobrojne razlike između Superlige Srbije i Čempionšipa – koji je, iako drugi rang takmičenja, daleko zahtevniji od srpske elite.

“Ogromna je razlika u mnogim aspektima. Prvenstveno se izdvajaju intezitet igre i veliki broj utakmica. Mnogo je drugačije u odnosu na naš fudbal. Igra se brže, uz mnoštvo jakih duela. Igrači su zaista agresivni prilikom svakog kontakta. Daleko je teže igrati Čempionšip nego Superligu Srbije. Pričali su mi stariji igrači iz reprezentacije da je najteže zapravo igrati u Čempionšipu, da je komplikovanije čak i od Premijer lige, jer tamo dominira kvalitet, a ovde je on na nižem nivou, ali neophodna je neverovatna fizička sprema i forma”.

Još čekajući na debi, sa klupe za rezerve shvatio je da ga očekuju dueli sa igračima vrhunskog kvaliteta. Najjači utisak na momka rođenog 2005. godine ostavio je tandem krilnih ofanzivaca direktnog rivala za plasman u Premijer ligu, Lidsa.

“Impresionirala su me njihova krila – Njonto i Ramazani. Neverovatni su! Bio sam na klupi, ali kada ih gledaš stičeš utisak da je nemoguće zaustaviti ih na jednoj strani, a još teže probiti se pored njih na drugoj. Fantastični igrači su u pitanju”.

“Nadam se da ću dostići Kostića i Milivojevića, a bilo bi fantastično da ih nadmašim”

Prisetio se Aleksić nedavno završenog leta, bez dileme za njega najuzbudljivijeg, makar kada je fudbalski put u pitanju. Predanim radom pošlo mu je za nogom da očara sportsku javnost, a nagrada za trud stizala je “na rate”.

“Bilo je to čarobnih mesec dana za mene. Sve je izgledalo kao san. Najpre golovi Mornaru u kvalifikacijama za Ligu konferencija u dresu Radničkog, onda potpis za Sanderlend, pa poziv u A reprezentaciju da se čarolija upotpuni. Poseban osećaj. Žao mi je što nisam debitovao za seniorski nacionalni tim, ali nadam se da će paralelno sa većom minutažom u klubu stići i novi poziv selektora”.

Sa transferom vrednim, računajaći bonuse oko 3.800.000 evra, oborio je Aleksić klupski rekord, a na spisku iza sebe ostavio imena poput Filipa Kostića (1.250.000 evra) i Luke Milivojevića, dugogodišnjih reprezentativaca Srbije i lidera u svojim klubovima.

“To su momci koji su napravili izuzetne karijere. Igrali su, a i dalje igraju na vrhunskom nivou – uvek u najjačim klubovima. Zadovoljstvo je kada vas porede sa njima. To je dovoljan razlog da poraste samopouzdanje, pored činjenice da sam oborio klupski rekord kada je transfer u pitanju. Nadam se da ću dostići njihov nivo i napraviti barem sličnu karijeru, a ako uspem da ih nadmašim to bi bilo fantastično”.

Odlazak u Englesku definitivno nije značio prekid veze sa voljenim klubom. Pomno Milan prati dešavanja na “Čika Dači” u nadi da će Radnički ponoviti rezultate iz prethodne, za klub iz Kragujevca istorijske sezone, u kojoj se premijerno predstavio na međunarodnoj smotri.

“U kontaktu sam sa mnogo saigrača i ljudima iz kluba. Trudim se da ispratim njihove utakmice. Imaju odličnu ekipu. Voleo bih da ponove rezultate iz prošle sezone. Sada je teže plasirati se na evropsku scenu, ali verujem da Radnički ima kvalitet za takvo dostignuće. Siguran sam da će biti konkurentni do samog kraja”.

Sa samo 16 godina iz redova Čukaričkog prešao je u Partizan, ali u Humskoj nisu verovali u Aleksićev potencijal. Shvatio je da za njega nema prostora u prvom timu i odlučio da se vrati u grad u kojem je nastala ljubav prema lopti.

“Žao mi je što nikada nisam dobio pravu priliku u Partizanu. Možda bih se i pokazao da sam makar nekada imao šansu za to, ali nisam… Odlučio sam da je najbolje da napustim klub i vratim se u rodni grad, u moj Radnički. Kasnije se ispostavilo da sam napravio pravi potez i srećan sam zbog toga”, zaključio je Milan Aleksić u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video: