Fijasko zvan Milan Futuro: Zlatanov preskup projekat završio u Seriji D

Italijanski fudbal beleži još jednu stranicu koja će ostati upisana crnim slovima. Milan Futuro, razvojna ekipa velikana sa San Sira, koja je bila zamišljena kao most između omladinske škole i prvog tima Rosonera, doživela je potpuni krah. I to već u drugoj sezoni postojanja.

Pošto je pre nepune dve godine s velikim ambicijama zakoračio u profesionalni rang Serije C, i uokviren projektom legendarnog asa i sada funkcionera Zlatana Ibrahimovića, Milan Futuro je postao prvi “drugi tim” koji je ispao u amatersku Seriju D, od kada je u Italiji pokrenut eksperiment s rezervnim sastavima velikih klubova.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Poraz od SPAL-a u subotnjem revanšu baraža za opstanak sa 2:0, posle pobede 1:0 u prvom meču u Milanu, označio je kraj loše postavljene vizije, a talas posledica već je počeo da briše imena odgovornih.

Rezultatski kolaps Milan Futura došao je kao kulminacija neuspešnog sportsko-organizacionog procesa. Odmah posle eliminacije, usledila je i prva kadrovska odluka. Klub se razišao sa Jovanom Kirovskim, čovekom kojeg je lično angažovao Ibrahimović da rukovodi Futurom.

Kirovski je, inače nekadašnji napadač makedonskog porekla, ali reprezentativac Sjedinjenih Američkih Država. Igrao je u Engleskoj i Nemačkoj, ali je bez ozbiljnog iskustva u italijanskom fudbalu i bez poznavanja specifičnosti Serije C je pokušao da vodi zahtevan projekat. Rezultat svega bio je sunovrat u četvrtu ligu.

Vratimo se na početak. Antonio D’Otavio, tada zamenik sportskog direktora Milana, napustio je saradnju sa Furlanijem i Monkadom kako bi se posvetio isključivo Milan Futuru. Za trenera je postavljen Injasio Abate, bivši kapiten kluba i čovek koji je briljirao sa omladinskim timom u UEFA mladih, gde je vodio ekipu do polufinala i finala u dve uzastopne sezone. Abate je znao grupu mladih talenata, imao autoritet i viziju, ali nije odgovarao Zlatanu.

Ubrzo pošto se Ibrahimović uključio u projekat kao savetnik kluba, Abate je uklonjen. Glavni razlog, prema brojnim izveštajima, bio je to što nije pružao dovoljno prostora Zlatanovom sinu Maksimilijanu u Primaveri. D’Otavio je u jednom trenutku bio faktički proteran iz sportskih operacija i nije mu bilo dozvoljeno da prisustvuje treninzima niti utakmicama, već je sveden na administrativne poslove. U njegovom odsustvu, Kirovski je postao centralna figura programa, ali nedostatak taktičkog znanja i lokalnog iskustva uskoro dolazi na naplatu.

Početak sezone dočekan je sa Danijeleom Bonerom na klupi, bivšim defanzivcem Milana koji je dobio prvu šansu kao glavni trener. Međutim, ubrzo je postalo jasno da ne postoji jasna strategija kada je reč o razvoju mladih igrača. Igrači su konstantno premeštani između prve ekipe, Primavere i Milan Futura, bez ikakvog kontinuiteta.

Najveći talenti poput Kamarde, Zerolija, Himeneza, Torijanija i Bartesagija često su služili kao popuna za klupu prvog tima, a zatim bi već sutradan igrali utakmice u Seriji C, iscrpljeni i bez vremena za pripremu. Himenez je bio jedini koji je uspeo da ostavi trag, dok su ostali stagnirali. Kamarda nije ni mogao da nastupi u baražu zbog administrativnih ograničenja, a Zeroli je u međuvremenu poslat na pozajmicu u Moncu.

Ni smena trenera nije donela stabilnost. Bonera je predugo ostao na klupi, da bi tek dolazak Masima Oda u završnici pokušao da popravi sliku. Ali, bilo je prekasno.

Finansijska strana priče još je poraznija. Projekat Milan Futura do sada je Rosonere koštao između 13 i 15 miliona evra. U kontekstu Serije C, gde mnogi timovi sa višestruko manjim budžetima postižu ozbiljne rezultate, ovo predstavlja čisti menadžerski debakl.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, jasno je da je američki model upravljanja, koji je trenutna vlasnička struktura pokušala da implementira i u ovaj klupski segment, doživeo potpuni fijasko. Ne poznavati kontekst, ligu i lokalne specifičnosti, a pri tome ignorisati glasove iznutra, pokazalo se kao recept za propast.

Bonus video: