Godinu i po dana zadržao se Abiola Dauda u Ljutice Bogdana, a za to vreme stekao status miljenika navijača Crvene zvezde. Kao istaknuti član tima Slaviše Stojanovića dao je značajan doprinos u “rušenju” Partizanove dominacije i povratku crveno-belih na državni tron.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sada u poznoj fazi karijere nastupa u nižim rangovima grčkog fudbala, a proteklih dana često se pojavljivao u medijima zahvaljujući zanimljivim objavama na “X” nalogu.
Ovog puta tema je bila činjenica da nikada nije zaigrao za neki nacionalni tim, iako se praktično crtalo da nastupi za rodnu Nigeriju, a čak i Švedsku gde je uspešno branio boje Kalmara.
“Jedno od najvećih kajanja u mojoj karijeri bilo je to što nisam igrao za Super Orlove, jer bi igranje za njih učinilo moju porodicu ponosnom, posebno mog oca.
Dok sam bio u Švedskoj i igrao za Kalmar, bilo je razgovora o tome da zaigram, ali nisam znao s kim treba da pričam.
Zatim sam prešao u Crvenu zvezdu i interesovanje da igram za Švedsku postalo je jače, pošto sam upravo dobio švedsko državljanstvo, a Ibrahimović je tada bio glavna zvezda.
Prihvatio sam ideju da igram za Švedsku i pomislio ‘zašto da ne’, ali sam sebi rekao da bi igranje za Nigeriju više pomoglo mojoj karijeri i da bi to moglo duže da traje nego igranje za Švedsku.
Povredio sam se kada sam prvi put dobio priliku da igram prijateljsku utakmicu, a posle toga neki uslovi koji su mi bili postavljeni nisu mi odgovarali, jer sam znao kako želim da izgleda moj karijerni put. U međuvremenu sam već dobio švedsko državljanstvo, tako da mi nastupi za reprezentaciju nisu bili potrebni da bih mogao da igram u određenim ligama.
Moj agent je razgovarao sa nekim ljudima iz Fudbalskog saveza Nigerije (NFF), ali povratne informacije koje smo dobili nisu bile ohrabrujuće ni za njega ni za mene, pa smo obojica rekli ‘ne’.
I dalje je postojalo interesovanje dok sam igrao za Vitese i Harts, ali situacija je bila ista, pa sam rekao sebi: ‘Pošto mi reprezentativne utakmice nisu potrebne da napravim transfer ili iskorak u karijeri, zašto bih se onda cimao oko toga’?
Najveće kajanje je to što sam znao koliko bi to značilo mom ocu i ljudima iz AYC-a, gde sam odrastao”, otvorio je Dauda dušu.
Bonus video:
