Erling Haland je došao na Mundijal kao jedna od najvećih zvezda svetskog fudbala, ali je počeo da sija samo još više u očima navijača svojim predstavama iz utakmice u utakmice. Vrhunac je svakako bio okršaj osmine finala protiv Brazila, kada je ovaj gorostasni napadač nonšalantno postigao dva gola i odveo Norvešku na megdan Engleskoj.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ljudi koji ga tokom sezona ne gledaju u dresu Mančester sitija, sve češće postavljaju pitanja o njegovoj nadljudskoj snazi i formi. „The Athletic“ se pozabavio tom poblematikom malo podrobnije.
„Jednog dana, prošle jeseni Erling Haland radio je nešto što uopšte nije želeo da radi“, počeo je tekst u ovom renomiranom američkom mediju. „Sedeo je na sobnom biciklu u trening centru Mančester sitija, okrećući pedale i pokrećući ruke u hipoksičnoj komori – kontrolisanom okruženju koje simulira veliku nadmorsku visinu i ekstremnu vrućinu, smanjujući količinu kiseonika u vazduhu.“
Da bi ispunio zadati cilj, Haland je morao da podigne broj otkucaja srca na 150 u minuti, što je zahtevalo kratkotrajni sprint.
„Da li sam želeo ovo da radim? Ne“, rekao je gledajući u kameru. „Da li ću to ipak uraditi? Hoću… Zašto da ne? Dobro je za moje telo. Dobro je za moj um.“
Kod Halanda je verovatno najzanimljiviji način razmišljanja – jednostavna metoda kojom svoje telo gura do krajnjih granica.
„Ako sebi kažeš da si umoran, bićeš umoran“, rekao je sjajni napadač.
„Ako sebi kažeš: ‘Nisam toliko umoran, sve je u redu’, onda zaista nisi toliko umoran. Toliko je jednostavno. To je u velikoj meri psihološka stvar, jer naše telo može mnogo više nego što mislimo. Mnogo toga je u glavi.“
Ovako razmišljaju i drugi gigant. Poznato je da maratonci koriste pozitivan unutrašnji dijalog kako bi izdržali napore tokom trke, dok je NBA zvezda, Lebron Džejms, jednom je rekao da je „umor samo u glavi“.
Godinama su sportski psiholozi verovali u snagu ovakvih poruka koje sportisti upućuju sami sebi. Međutim, naučna literatura dugo nije uspevala da objasni zbog čega one funkcionišu, smatrajući ih svojevrsnim trikom mozga kojim se pronalazi dodatna motivacija.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
„Pozitivan razgovor sa samim sobom često se preporučivao, ali nije bilo mnogo podataka koji bi to potvrdili“, rekao je Džejms Hardi, profesor sportskih i fizičkih nauka na Univerzitetu Bangor u Velsu.
To je počelo da se menja tokom poslednje dve decenije.
Prema jednoj teoriji, sportisti ne prestaju da vežbaju zato što njihovi mišići više ne mogu da proizvedu potrebnu snagu, već zato što njihov svesni um proceni da su napor ili bol postali preveliki.
Po tom modelu, izdržljivost prestaje kada: potreban napor postane veći od želje da se nastavi; ili kada subjektivni osećaj napora dostigne nivo na kojem nastavak deluje nemoguć.
Drugim rečima, sve što može da promeni čovekovu percepciju napora trebalo bi da poboljša njegovu izdržljivost.
Bonus video:
