Priča o čoveku koji je oterao Mundijal iz Čikaga: FIFA uzima gotovinu, a mi neki marketinški benefit? Nisu nam potrebni!

Najveća tržišta, medijska i marketinška, u Americi, redom su:  Njujork, Los Anđeles, Čikago, Dalas, Hjuston, Vašington, Majami, Filadelfija, Atlanta…

Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje počinje sutra, igraće se u: Njujork Los Anđeles, Dalas, Hjuston, Vašington, Majami, Filadelfija, Atlanta…

U igri „pronađite razliku“ između ova dva spiska neće vam biti preterano teško. Zašto nema Čikaga? Zašto nema istinskog sportskog okruženja? Zašto će Mundijal promašiti Grad vetrova?

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Sledi priča ispričana za The Athletic.

Ram Emanuel bio je 55. gradonačelnik Čikaga, od 2011. do 2019. godine. Tokom poslednjih godina na funkciji doneo je odluku koja ga je izdvojila od mnogih kolega širom SAD. Rekao je „ne“ Svetskom prvenstvu! Zapravo, rekao je „ne“ FIFA.

Kanada, Meksiko i Amerika udružili su se kroz zajedničku kandidaturu pod nazivom „United“, koja je na kraju pobedila konkurenta iz Maroka i dobila pravo organizacije turnira 2026. godine. Gradovi domaćini širom zemlje borili su se za svoje mesto među izabranima. Međutim, u martu 2018. godine, tri meseca pre nego što je zajednička kandidatura zvanično pobedila, dogodilo se iznenađujuće povlačenje.

Čikago je delovao kao savršena lokacija za domaćina – treći najveći broj stanovnika u SAD, odlično povezan sa ostatkom zemlje, na korisnoj je lokaciji za turnir koji će obuhvatiti 16 gradova u tri države, poseduje legendarni stadion Soldier Field koji je bio rasprodat sa kapacitetom od 63.636 gledalaca za oproštajnu utakmicu reprezentacije SAD pred Svetsko prvenstvo protiv Nemačke prošle subote… Grad ima timove u svim velikim američkim profesionalnim sportskim ligama, bio je domaćin šest utakmica kada su SAD poslednji put organizovale muško Svetsko prvenstvo 1994. godine, uključujući ceremoniju otvaranja na kojoj je nastupila Opra Vinfri uz čuveni promašeni penal Dajane Ros. Takođe je bio domaćin utakmica na Svetskom prvenstvu za žene 1999. godine.

Međutim, kada je gradonačelnik detaljno proučio ugovor FIFA, odlučio je da odustane. Za one koji nisu upoznati sa sistemom, FIFA model omogućava svetskoj fudbalskoj organizaciji da zadrži ogromnu većinu prihoda od prodaje ulaznica, televizijskih prava, sponzorstava, ugostiteljskih usluga i parkinga. To je delimično razlog zbog kojeg organizacija procenjuje da će samo od ovogodišnjeg Svetskog prvenstva prihodovati više od 11 milijardi dolara. Gradovi domaćini, s druge strane, snose finansijski teret javnog prevoza, bezbednosti, zaštite, medicinskih usluga, vatrogasne zaštite, policije, pa čak i VIP pratnje za svakoga koga FIFA smatra dovoljno važnim da je zaslužuje.

Zauzvrat, čelnici FIFA naglašavaju pozitivan ekonomski efekat Svetskog prvenstva, a Đani Infantino se često poziva na izveštaj prema kojem bi američka ekonomija mogla da dobije 30 milijardi dolara organizacijom turnira. Međutim, kako se početak prvenstva približava, pojedini gradovi, suočeni sa sporijom prodajom putovanja i hotelskih rezervacija nego što se očekivalo, strahuju da možda neće uspeti da povrate svoja ulaganja.

U razgovoru za The Athletic, Emanuel, bivši šef kabineta predsednika Baraka Obame, savetnik predsednika Bila Klintona i potencijalni kandidat Demokratske stranke za izbore 2028. godine, rekao je da je 2018. imao ozbiljne sumnje kao „predstavnik poreskih obveznika Čikaga“.

Od njega se tražilo da preuzme sav rizik, dok bi FIFA uzela svu dobit.

„Bili smo prvi na udaru svega lošeg, a poslednji u redu za ono dobro“, kaže on. „Rekao sam: ‘Ne znam šta rade drugi gradonačelnici ili guverneri, ali zar stvarno očekujete da poreske obveznike Čikaga tretiram kao naivne ljude za stolom? Mora da se šalite!’“

Predlog za domaćinstvo nosio je i dodatne rizike.

„U ugovoru je pisalo da imaju pravo da zatraže izgradnju krova nad Soldier Fieldom (stadion je otvoren). Zato sam rekao: ‘To morate da izbacite.’ Odgovorili su: ‘Nikada to ne koristimo, ali tražimo da svi to uključe u ugovor.’ Ja sam rekao: ‘Baš me briga što to nikada niste iskoristili. Uvek postoji prvi put. Uklonite to pa možemo da razgovaramo o ostalim pitanjima.’ Odgovorili su: ‘Ne možemo to da uklonimo.’ Tada sam rekao da nema šanse da dozvolim da oni odlučuju o trošku od 50 do 100 miliona dolara koji bi platili poreski obveznici. To je bila kap koja je prelila čašu. Ne možete imati odredbu koja ostavlja grad i građane izloženim riziku, dok FIFA donosi odluku, a ja nemam pravo glasa.“

U intervjuu za The Athletic prošle jeseni, izvršna direktorka Sportske komisije Čikaga Kara Bahman izjavila je da je ugovor toliko prebacivao finansijski teret na grad da je postojala opasnost da „ostanemo u dugovima“. Čikago je takođe imao rezerve prema FIFA restriktivnim pravilima o sponzorstvima, koja gradovima domaćinima ne dozvoljavaju saradnju sa kompanijama koje bi FIFA mogla smatrati konkurencijom sopstvenim sponzorima. Postojala je i zabrinutost zbog FIFA očekivanja da gradovi finansiraju besplatan prevoz za vlasnike ulaznica i organizuju besplatan FIFA Fan Fest tokom celog turnira.

Neki gradovi su sada odustali od organizovanja Fan Festa, dok su drugi zbog visokih troškova prebacili skupe troškove javnog prevoza na navijače.

„Sećam se da su govorili: ‘Ovo će biti sjajan marketing za grad.’ Ja sam rekao: ‘Ne trebate mi vi za marketing.’ Mi smo imali NFL draft 2015. i 2016. godine! Rekao sam: ‘Ne trebate mi. Zar stvarno mislite da Čikagu treba FIFA za promociju? Nema šanse.’ Marketing ne mogu da pretvorim u novac. Rekao sam: ‘Vi uzimate gotovinu, a ja dobijam nekakav marketinški benefit neodređene vrednosti?’ Jednostavno sam rekao: ‘Ne znam s kim inače razgovarate i pregovarate, ali ja na to ne pristajem. To nije posao.’ Nisam najveći poslovni genije na svetu, ali sam završio osmi razred matematike i brojevi jednostavno ne funkcionišu.“

Kada je Emanuel proučio zahteve, pojavila su se dodatna pitanja. Na primer, FIFA je, kako kaže, tražila oslobađanje od poreza na prodaju ulaznica tokom turnira. Takav zahtev prihvatile su savezne države Misuri, Džordžija i Florida kako bi povećale šanse svojih gradova da postanu domaćini.

U Čikagu je, međutim, Emanuel već bio poznat po protivljenju subvencijama za sportske objekte u vlasništvu milijardera, što ga je dovodilo u sukobe sa vlasnicima Bulsa, Blekhoksa i Kabsa.

„Gradovi i savezne države koji bacaju novac na sportske timove nisu normalni. Mi to nikada nismo radili. Ideja da oprostim porez na zabavu ili porez na prodaju FIFA bila je nemoguća od samog početka. Pošto sam već odbijao takve zahteve lokalnim timovima, da sam sada promenio stav, izazvao bih ozbiljne probleme unutar grada.“

Tehnički gledano, Čikago jeste potpisao ugovor, ali na način za koji je znao da ga FIFA neće prihvatiti. FIFA je jasno stavila do znanja da ne prihvata bilo kakve izmene u dokumentima. Čikago je zato potpisao čist primerak ugovora, ali je ispod potpisa dodao zvezdicu sa listom svih svojih otvorenih pitanja i uslova.

„Posle toga usledio je jedan ili dva poziva“, kaže Emanuel. „Pitali su: ‘Kako mislite da ste završili? Želite li da razmislite ponovo? A šta ako uradimo ovo?’ Zaista smo pokušavali da dođemo do dogovora. S jedne strane želeo sam da Čikago bude grad svetske klase za sportske događaje. S druge strane imao sam obavezu prema ekonomskim principima koje nisam bio spreman da prekršim — da ne dozvolim da poreski obveznici budu naivci koji plaćaju račun. Te dve želje bile su u sukobu.“

Da li danas žali zbog svoje odluke ili se potajno zadovoljno smeška dok gleda probleme sa kojima se suočavaju drugi gradovi domaćini?

„Nadam se da će prvenstvo biti uspešno“, insistira. „Ne želim ništa loše nijednom gradonačelniku ili guverneru. Za mnoge od njih ovo je ugovoreno pre nego što su stupili na funkciju. Nadam se da će utakmice biti sjajne i da će svi uspeti. Nema nikakvog ‘rekao sam vam’. Ali…“, kaže uz osmeh.

„Da li mislim da smo uradili pravu stvar kao odgovorni čuvari budućnosti grada i novca poreskih obveznika? Da. Ako je prosečna cena ulaznice za utakmicu otvaranja sada 1.000 dolara, onda prosečni vlasnici kuća i stanari finansijski subvencionišu događaj za koji preuzimaju sav rizik, a kartu nikada ne bi mogli da priušte. Ko pristaje na takav dogovor? Ako ste stanovnik četvrti Pilsen ili Little Village, dve pretežno meksičko-američke zajednice u Čikagu, očekuje se da finansijski učestvujete u organizaciji utakmice, a da pritom ne možete da priuštite odlazak na nju osim ako ne podignete brzi kredit? Ma dajte, molim vas. Nema šanse.“

Bonus video: