Ponekad se najemotivnije priče kriju daleko od mundijalskih reflektora, u porodicama igrača koji na teren izlaze noseći mnogo više od dresa svoje reprezentacije. Za Alehandra Kakua Romera, odlazak na Svetsko prvenstvo predstavlja ostvarenje sna, ali i emotivno putovanje ispunjeno uspomenama na čoveka koji je prvi verovao u njega. Zato mu je verovatno teško pao jutrošnji poraz Paragvaja od Sjedinjenih Američkih Država od 4:1.
Kada je bio dečak, prve fudbalske korake napravio je u kopačkama koje mu je sopstvenim rukama izradio otac. Međutim, čovek koji je bio uz njega na početku tog puta nije dočekao da vidi njegov najveći uspeh.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Romerov otac, obućar po profesiji, preminuo je nedavno. Zbog toga je poziv selektora Gustava Alfara za Mundijal imao mnogo veći značaj od obične sportske vesti. Za porodicu Romero stigao je u trenutku kada je tuga još bila sveža.
Fudbaler Al Aina iz Ujedinjenih Arapskih Emirata rođen je u Argentini, ali od 2018. godine nosi dres Paragvaja. Poslednjih sedmica pripremao se za istorijski nastup svoje reprezentacije, koja se na Mundijal vratila posle 16 godina čekanja.
Nedelja, 06.00: (4,90) Australija (3,65) Turska (1,75)
U poslednjoj proveri pred početak turnira protiv Nikaragve uspeo je da se upiše među strelce. Bio je to gol koji nije slavio sa saigračima na uobičajen način. Pogledao je ka nebu i poslao poruku čoveku kojeg više nema. Ipak, prema rečima njegove sestre Lurdes, ni taj trenutak nije bio emotivniji od saznanja da će Kaku biti deo svetske fudbalske elite.
“Njegov poziv na Svetsko prvenstvo bio je melem za našu porodicu u veoma teškom trenutku. Naš otac je preminuo pre samo dva meseca i ovo nam je vratilo deo života“, rekla je Lurdes za Marku.
Na kraju je Kaku dočekao svoj trenutak. Protiv domaćina Svetskog prvenstva ušao je u igru u 80. minutu. Rezultat je već bio 3:1 za Jenkije, a Paragvaj nije uspeo da izbegne poraz od 4:1. Međutim, za Alehandra Romera taj trenutak vredi više od bilo kakvog rezultata.
Posle godina borbe i puta koji je počeo u skromnom domu gde je njegov otac ručno pravio kopačke, stigao je do najveće scene koju svet može da ponudi. I tamo verovatno naučio da postoje teži porazi od 4:1.
Bonus video:
