Žoze Murinjo se vratio u Real sa idejom da ovaj put ne prepusti ništa slučaju. Posle turbulentne sezone Portugalac je dobio zadatak da podigne madridskog velikana, a način na koji je krenuo u rekonstrukciju ekipe govori dosta o njegovim namerama.
Posebni je već povukao nekoliko poteza koji su ozbiljno promenili sliku svlačionice. Bernardo Silva, Denzel Damfris, Mark Kukurelja i Ibrahima Konate samo su neka od imena koja su stigla na njegov zahtev, dok se još čekaju potencijalni dolasci Jana Diomandea i Rodrija. Upravo bi ovaj poslednji mogao da bude najvažniji deo slagalice.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Španac, osvajač nagrade za najboljeg igrača na poslednjem Svetskom prvenstvu i jedan od najboljih fudbalera na svetu na svojoj poziciji, trebalo bi da postane centralna figura Murinjovog novog Reala. Njegovo ime nije prvi put na listi želja madridskog kluba, ali sada je situacija drugačija.
Murinjo očigledno želi da prestane da eksperimentiše sa Kamavingom, Valverdeom, Čuamenijem ili Gulerom kada je u pitanju glavna figura sredine terena. Umesto toga, plan je da ključeve veznog reda dobije čovek koji je trenutno još uvek pod ugovorom sa Mančester sitijem. A to se savršeno uklapa u ono što je Murinjo radio gotovo tokom čitave karijere.
Ako se izuzmu kratke epizode u Benfiki i Leiriji, Murinjove ekipe gotovo nikada nisu bile bez dominantne figure u veznom redu. Nije uvek to bio igrač Rodrijevog profila, ali je Portugalac gotovo po pravilu imao fudbalera kojem je poveravao kontrolu igre.
U Portu je taj čovek bio Deko. Ekipa koja je pod Murinjom osvojila Evropu izgrađena je oko Dekove kreativnosti, dok je Koštinja držao pozicionu ravnotežu i radio posao koji se često ne vidi u statistikama. Deko, danas sportski direktor Barselone, bio je mozak istorijskog Porta. Pod Murinjovom komandom na Dragau odigrao je 106 utakmica, više od bilo kog drugog igrača, a za to vreme je postigao 23 gola i upisao čak 69 asistencija.
Nekoliko godina kasnije, Portugalac je sa Čelsijem Romana Abramoviča osvojio dve uzastopne titule Premijer lige i od relativno mladog trenera postao globalna zvezda. Londonski klub je posle pet decenija ponovo postao šampion Engleske, a u centru svega bio je Frenk Lampard.
Samo su Rikardo Karvaljo i Džon Teri odigrali više utakmica za Murinja od Lamparda. Englez nije bio klasični plejmejker. Bio je vezista koji je mnogo više mislio na ulazak u završnicu i postizanje golova nego na klasičnu organizaciju igre. Ali je upravo oko njega funkcionisala kreativna mašinerija Čelsija. Iza njega su stajali Klod Makelele i Majkl Esijen, dvojica vezista koji su donosili snagu, ravnotežu i sigurnost.
Murinjo je kasnije pokušao da ponovi sličnu priču u Interu. Portugalac je svojevremeno želeo da dovede Deka na Meacu. Transfer se nije dogodio, a Vesli Snajder je na kraju postao kreativni umetnik tog Intera. Ipak, kada je u pitanju kontrola sredine terena, Esteban Kambijaso bio je čovek koji je savršeno odgovarao Murinjovim zahtevima.
Argentinac je pod portugalskim trenerom na Meaci odigrao 94 utakmice. Više su nastupili samo Havijer Zaneti, golman Žulio Cezar i Majkon. Dejan Stanković, aktuelni strateg Crvene zvezde, koji je imao sličnu ulogu, bio je peti igrač kojeg je Murinjo najčešće koristio tokom svog velikog perioda u redovima Nerazura.
A onda je došao Real Madrid. U njegovom mandatu samo je Kristijano Ronaldo odigrao više utakmica od Ćabija Alonsa. Murinjo je u Madrid stigao godinu dana posle sadašnjeg trenera Čelsija i nije mnogo razmišljao kada je trebalo da odluči kome će poveriti kontrolu sredine terena. Alonso, koji je samo nekoliko meseci ranije postao svetski prvak sa Španijom u Južnoj Africi, dobio je ulogu Murinjovog maršala. I opravdao ju je.
Za tri godine u Madridu odigrao je 178 utakmica pod Portugalcem, što predstavlja drugi najduži Murinjov period sa jednim igračem u klubu, odmah iza njegovog prvog mandata u Čelsiju od 2004. do 2007. godine.
Kada je 2013. godine napustio Madrid, Murinjo je kasnije ponovo otišao na Stamford Bridž i tamo ubedio Seska Fabregasa da mu se pridruži. Rezultat? Još jedna titula Premijer lige.
Posle toga Murinjova karijera krenula je kroz nekoliko kraćih i manje uspešnih stanica. Osvojio je Ligu Evrope sa Mančester junajtedom i Ligu konferencije sa Romom, ali je bilo mnogo više razočaranja nego velikih slavlja. Jedna stvar ipak se nije promenila. Portugalac je uvek tražio igrača koji će biti svetionik njegovog veznog reda.
Nemanja Matić je zbog toga imao posebno mesto u njegovim ekipama. Sa Murinjom je radio u Čelsiju, Mančester junajtedu i Romi. U zavisnosti od ekipe, tu ulogu delio je sa kreativnijim fudbalerima poput Pola Pogbe u Mančesteru ili Leandra Paredesa u Rimu.
Pjer-Emil Hejbjerg bio je Murinjova desna ruka u Totenhemu, dok je Fred, kojeg je Portugalac upoznao još na Old Trafordu, imao važnu ulogu i u Fenerbahčeu. Čak je i prilikom povratka u Benfiku, više od dve decenije posle prvog susreta sa lisabonskim klubom, Murinjo ponovo tražio istu stvar – čoveka koji će držati konce u svojim rukama.
Tada je komandnu palicu predao Enzu Barevečiji. Njegov “poslednji Rodri”. A sada je red na pravog Rodrija. Murinjo sada želi original.
Rodri bi, ako se posao realizuje, trebalo da postane čovek kojem će Portugalac poveriti ključeve novog Reala. To bi predstavljalo logičan nastavak Murinjove trenerske filozofije. Deko u Portu. Lampard u Čelsiju. Kambijaso u Interu. Ćabi Alonso u Realu. Stanković, Matić, Hejbjerg, Fred…
Bonus video:
