Na severu Velsa vreme se deli na pre i posle Partizana: Beograd - iskustvo zbog kojeg vredi umreti i ponovo se roditi

(Od izveštača Meridian sporta iz Velsa)

Očaravajuće je koliko različite perspektive mogu da promene pogled na istu priču, otkrivajući sasvim drugačije uglove istorije, uloga i ljudi koji su je oblikovali.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Primera ima bezbroj, a među njima je i dvomeč Partizana i velškog Rila u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, odigran leta 2009. godine.

S jedne strane, malo je onih kojima je klub iz Humske u srcu, a koji bi, premotavajući sećanja iz bogate tradicije, među najbitnije utakmice svrstali ubedljive pobede nad Velšanima. Za razliku od crno-belih, pomenuti okršaji praktično su krucijalni deo istorije jednog kluba na obali Irskog mora.

Sada već davne 2009. godine, u okviru kvalifikacija za Ligu šampiona, Partizan je demonstrirao silu nad tadašnjim prvakom Velsa. Rutinski su crno-beli preskočili prepreku koja je ostala tek bleda fusnota u knjizi istorije, eventualno pominjana kada je tema najubedljivijih trijumfa u evropskim dvomečima.

Kada se uzme u obzir sve što Partizan predstavlja i šta je ostvario tokom proteklih osam decenija, uz dužno poštovanje prema rivalu, jasno je da ubedljive pobede nad Velšanima ne zauzimaju mesto među najbitnijim događajima u istoriji beogradskog kluba.

Sa druge strane, kada je reč o Rilu – klubu iz istoimenog grada sa veličanstvenog severa Velsa – vreme se meri pre i posle dvomeča sa Partizanom. Uprkos ubedljivom porazu, samo pominjanje crno-belih budi ogromnu dozu nostalgije i podsetnik na neka lepša vremena, kada je publika na omalenom, ali romantičnom stadionu uživala u proslavi titule i izlasku na evropsku pozornicu.

“Pamtim dvomeč sa Partizanom. Izgubili smo oba meča, ali uveren sam da je to bilo sjajno iskustvo za naše navijače, prvenstveno jer su putovali u Beograd. Priče koje sam kasnije čuo od njih bile su zaista odlične”, počeo je razgovor za Meridian sport prvi čovek CPD Y Ril 1879 – Tom Džejmison.

Bio je to ujedno poslednji izlet Rila u Evropu. Iskušenja sa kojima se klub suočio uskratila su timu iz gradića sa svega 27.000 stanovnika, ušuškanog u impresivne pejzaže na obali Irskog mora, dalja evropska putovanja.

Nagomilani finansijski problemi i organizacione poteškoće u poslovanju, usled pandemije koronavirusa, uticali su da tamošnji velikan 2020. godine istupi iz takmičenja, a potom i prestane sa radom.

Predanim radom zaljubljenika u klub, ljudi koji jednostavno žive za Ril, u međuvremenu je došlo do reorganizacije i oživljavanja pod novim imenom CPD Y Ril 1879. Ponovo su stali na noge, obučeni u novo odelo, sa još većim ambicijama i elanom da ispišu novu bajku i ponovo se vrate u društvo Partizana i ostalih učesnika UEFA takmičenja.

Nije bilo teško naježiti se već pri prvom koraku na stadionu Rila, kako zbog hladnog severnog vetra, tako i zbog reči i emocije gospodina Džejmisona, predsednika kluba.

“Da, morali smo da krenemo potpuno ispočetka. Sada igramo u drugom rangu velškog fudbala, ali napredujemo. U međuvremenu smo postali vlasnici stadiona, što znači da konačno možemo da ulažemo u njegov razvoj i unapređenje”, istakao je gostoljubivi funkcioner, dok su se u pozadini, poput pesme, prolamali zvuci galebova i talasa.

“Bili smo domaćini utakmica Evropskog prvenstva za igrače do 19 godina, a sada kod nas trenira i vaša komšijska reprezentacija Hrvatske uoči svojih utakmica na aktuelnom turniru.”

Šetnja samim terenom i tribinama izazivala je oduševljenje, ali ulazak u pomalo prašnjave prostorije sa aromom čiste fudbalske romantike i snažnim mirisom istorije duge 147 godina, oborio bi s nogu svakog fanatika najpopularnije igre. Izgledalo je kao san.

Naravno, dvomeč sa Rilom imao je ogroman značaj za Partizan, ali dok crno-beli mogu da se pohvale pregrštom trofeja, finalom Lige šampiona, eliminacijom Njukasla i Anderlehta u nezaboravnim penal-serijama i zaustavljanjem Realovih „galaktikosa“, Velšani će od zaborava zauvek čuvati susret sa Beograđanima. Koliko je to važan trenutak u životu svakog člana Rila, svedoči i zlatna arhiva suvenira sa dvomeča od pre 17 godina.

Od avionskih karata, preko fotografija iz Humske, ali i Knez Mihailove i Kalemegdana, do protokola sa utakmica – sve je uredno složeno u od listanja blago pohaban album koji svedoči o putovanju u srpsku prestonicu.

“Srpski fudbal ima dugu tradiciju. Poznat je po kvalitetnim i tehnički potkovanim igračima. Partizan je dolazio ovde kada je igrao protiv Rila, a kasnije i protiv Konas Kija. Sećam se Zorana Tošića, koji je posle Partizana napravio veliki iskorak i zaigrao za Mančester junajted. Bio je tu i napadač koji je kasnije prodat za oko 20 miliona funti, a takođe je igrao protiv Konas Kija – Umar Sadik”, nastavio je Džejmison.

Ljudska, ali i fudbalska kultura u Velsu je na visokom nivou, čemu svedoči činjenica da ljudi ne prate samo svoje klubove, već i ostale na međunarodnoj sceni. Tako ni prvom čoveku Rila nije promakao susret Partizana i Konas Kija.

“Napadač sa utakmice protiv Konas Kija mi je odmah zapao za oko. Nisam mogao odmah da mu se setim imena, ali da – to je pomenuti Sadik. Sjajan centarfor”, kazao je Džejmison, pa dodao:

“Pamtim i Klea koji je igrao protiv nas.”

Ništa čudno – brazilska gol-mašina bila je nezaustavljiva u dresu Partizana, a teško da će makazice sa utakmice u Beogradu ikada biti izbrisane iz sećanja fudbalske Srbije.

Gledajući fotografije iz Beograda, na trenutak je bilo nemoguće izbeći činjenicu da se na samom ulazu na stadion nalazi poligon za obuku vožnje motocikla, gde je jedan polaznik upravo koristio vreme namenjeno učenju.

Nekoliko sekundi kasnije – novo iznenađenje. Igrali su protiv Partizana, ali nisu propustili priliku da obiđu i crveno-belu stranu Topčiderskog brda i pogledaju impresivnu kolekciju pehara Crvene zvezde, uključujući trofeje namenjene prvaku Evrope i sveta.

“Vau. Crvena zvezda… Nisam znao mnogo o tome. Znam da su njeni navijači veoma… kako da kažem… ultrasi! Veoma su strastveni, sa bakljama i sjajnom atmosferom. Ostavljaju snažan utisak i stvaraju uspomene koje se pamte”, poručio je Džejmison.

Premijer liga se prati više nego u većini delova sveta, a predsednik Rila simpatije gaji prema velikanu sa „Enfilda“.

“Liverpul mi je najdraži od timova iz Premijer lige.”

Nesebično je Tom delio svoje znanje iz impresivne baze podataka, ali i želeo da posetu klubu učini još zanimljivijom. Uz molbu za minut čekanja, otišao je do kancelarije i vratio se sa dragocenim poklonom – priveskom sa grbom Rila.

Razgovor sa čovekom koji čini sve da Ril ponovo vrati prepoznatljiv sjaj i zaigra na najvišem nivou potrajao je dugo, a pozdravi uz dogovor da se ponovo sretnu u Beogradu ili na istom mestu završeni su porukom Džejmisona, koji je poželeo da Orlići pobede u narednom meču i obezbede vizu za odlazak na Svetsko prvenstvo.

Bonus video: