Mnogi su lakoverno pomislili da su godine konačno stigle po svoj danak i da je Pjer Emerik Obamejan otišao u Galiciju, na obalu Atlantika, samo da mirno dočeka penziju i troši zarađeni novac na prepoznatljive zlatne superautomobile. Zabluda. Gabonski veteran je rešio da na Riazoru izvede još gomilu čuvenih kolutova u vazduhu, i toliko se razgoropadio da je počeo da preteruje za svoje godine.
Deportivo ponovo diše punim plućima, drži sedmo mesto u La Ligi sa devet bodova – tik iza leđa Sevilji, Atletiku i Alavesu – a glavni krivac za drskost nosi broj sedam na plavo-belom dresu. Obamejan je u novu sezonu ušao sa svežinom dečaka koji je tek pobegao iz omladinske škole Milana, spakovavši pet golova u prvih pet kola kako bi čitav kontinent ostavio bez teksta.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Obamejan je u Korunji pronašao poverenje i slobodu da radi ono što najbolje zna. Sa 37 godina, kada bi mnogi već gledali ka poslednjem poglavlju karijere, Gabonac je počeo da se ponaša kao da je vreme rešilo da mu vrati sve propušteno. Pet utakmica, pet golova, bez izuzetka.
Deportivo je odigrao nerešeno na gostovanju Hetafeu, a Obamejan nije imao mnogo prostora, a još manje mira. Gabonac je imao samo jednu pravu priliku da se izvuče iz zagrljaja Đenea i nije je protraćio. Jeremaj je poslao odličnu loptu na drugu stativu, a Obamejan je utrčao tamo gde treba i glavom precizno pogodio mrežu. Jedan udarac, jedan gol. Čista računica čoveka koji je tokom karijere navikao da kažnjava i najmanju pukotinu.
Taj pogodak je Deportivu doneo deveti bod posle pet rundi, ali mnogo važnija od same tabele jeste činjenica da se Obamejan već upisao u istoriju kluba. Posle uvodnih pet nastupa postao je prvi igrač Deportiva koji je uspeo da postigne gol u svakom od svojih pet mečeva. Nije loš način da se predstaviš publici koja pamti Bebeta, Valtera Pandijanija, Roja Makaja i Lukasa Pereza.
A, ako vas ime Pjera Emerika asocira na nešto što pripada nekom drugom vremenu, upravo tu je caka. Čovek je ušao u 38. godinu, ali njegov učinak trenutno izgleda kao da je neko greškom premestio statistiku iz najboljih dana njegove karijere. U pet utakmica postigao je pet golova iz samo 14 pokušaja. To znači da prosečno šutira 2,8 puta po meču, a realizacija mu je čak 35,71 odsto. Nije potrebno mnogo matematike da bi se shvatilo koliko je to brutalno.
Još je luđe kada se njegova serija stavi u evropski kontekst. U Ligama petice nema napadača koji je uspeo da bude strelac u svakom od prvih pet kola. Erling Haland, Kilijan Mbape, Hari Kejn, Lautaro Martinez, Usman Dembele i ostala teška artiljerija imaju svoje brojke, ali Obamejan za sada ima nešto što oni nemaju – savršen kontinuitet.
Patrik Šik je u Bundesligi pogodio u sva tri dosadašnja kola i jedini je koji još može da prati Gabonca, dok je u Portugaliji koja nije među top 5 liga Vangelis Pavlidis već stigao do osam golova, ali je ostao bez pogotka protiv Maritima. Pet od pet, međutim, pripada samo Obamejanu.
U Španiji su Rafinja, Serhio Kameljo, Kilijan Mbape i Lamin Jamal na šest golova, dakle po jedan ispred njega. Samo što ni oni ne mogu da se pohvale istom vrstom efikasnosti. Mbapeu je za šest golova bilo potrebno 29 udaraca, Jamalu 20, dok je Obamejan do svojih pet stigao sa samo 14. On je trenutno čovek koji najmanje troši, a najviše naplaćuje.
Rafinja je čak do ovog vikenda bio na istoj liniji sa Pjerom Emerikom kada je u pitanju kontinuitet, ali je protiv Levantea ostao bez pogotka. Obamejanova serija tako je ostala netaknuta, a zajedno sa njom i jedno pitanje koje će vrlo brzo postati mnogo zanimljivije – koliko dugo može da traje?
Deportivo ima svoj mali panteon napadača, a ulazak u njega nije baš jednostavan. Obamejan je već stigao Pahinju, koji je u sezoni 1954/55 takođe postigao gol u prvih pet utakmica. Iza njega je ostao Roj Makaj, koji je u sezoni 2000/01 imao niz od četiri prvenstvena meča sa golom, protiv Valensije, Malage, Bilbaa i Rasinga. Sada Gabonac gleda mnogo više.
Na vrhu su dvojica igrača koja u Korunji imaju status institucije – Bebeto i Lukas Perez. Obojica su pogađala u sedam uzastopnih utakmica u Primeri. Obamejanu su za izjednačavanje tog dostignuća potrebna još samo dva meča sa golom. Ukoliko nastavi da radi ono što radi od početka sezone, taj rekord više neće izgledati kao nedodirljiva uspomena iz klupske istorije, već kao nešto što bi vrlo brzo moglo da dobije novog vlasnika.
Bebeto je do svog niza stigao 1992. godine, kada je u periodu od 13. do 19. kola tresao mreže Logronjesa, Atletika, Bilbaa, Espanjola, Kadiza, Ovijeda i Rajo Valjekana. U tih sedam utakmica postigao je čak 10 golova, a sezonu je završio sa 29 pogodaka. Bio je to onaj tip napadača zbog kojeg protivnička odbrana počne da razmišlja o problemu još u tunelu.
Čekalo se 23 godine da neko ponovi njegov niz. U sezoni 2015/16 to je uradio Lukas Perez, dete Korunje i čovek koji je zbog Deportiva bio spreman da napravi poteze koje većina fudbalera nikada ne bi ni razmatrala. Posle povratka iz PAOK-a postigao je gol u sedam uzastopnih utakmica, redom protiv Atletiko Madrida, Levantea, Selte, Las Palmasa, Sevilje, Barselone i Eibara.
Perezova priča ima posebnu težinu upravo zbog odnosa sa klubom. Navijači ga nisu zapamtili samo po golovima, već i po tome što je bio spreman da se spusti iz elite sve do trećeg ranga kako bi pomogao Deportivu da se vrati u profesionalni fudbal. Zato njegov rekord nije samo statistika u tabeli, već deo identiteta kluba.
Između Bebeta i Lukasa Pereza nalazi se još jedno poznato ime. Valter Pandijani, imao je šest uzastopnih utakmica sa golom u sezoni 2003/04. Saragosa, Bilbao, Sevilja, Albasete, Osasuna i Atletiko Madrid bili su njegovi rivali u toj seriji. A kao dodatni dokaz da čovek tada nije znao za kočnicu, u istom periodu je pogađao i protiv AEK-a i PSV-a u Ligi šampiona, pa je niz u dva takmičenja stigao do osam utakmica.
Tu je i još jedna zanimljiva crtica iz istorije Deportiva. U Segundi su nizove pravili Visente Seleiro, Traba i Kastro, koji su pogađali na četiri uzastopne utakmice, ali je posebno impresivan učinak imao Amansio Amaro. Korunjes, koji će kasnije postati legenda madridskog Reala, u sezoni 1961/62 tresao je mrežu Salamanke, Baskonije, Leonesе, Selte, Baleara, Valjadolida i Sportinga iz Hihona. Devet golova u sedam utakmica. I to u trenutku kada je igrao u drugom rangu.
Obamejan sada ulazi u taj istorijski kadar, ali ono što njegovu priču čini posebno zanimljivom jeste činjenica da se sve ovo događa u finišu karijere. Gabonac je tokom prethodnih godina prošao put od eksplozivnog golgetera Dortmunda i Arsenala do nekoga kojem su se povremeno tražili sledeća stanica i prava uloga. Ipak, gde god da je igrao, ostajala je ista osobina da iz ničega napravi nešto.
U Dortmundu je eksplodirao kao jedan od najubojitijih napadača Starog kontinenta, a u Arsenalu je stigao do kapitenske trake i osvojio FA kup. Kasnije je nosio dres Barselone, Čelsija i Marselja, a sada je u Deportivu. Njegova karijera je dovoljno duga da je teško pronaći evropski fudbalski prostor koji mu je ostao potpuno nepoznat, ali u Korunji trenutno izgleda kao da je pronašao još jednu zanimljivu ulogu. Sad je iskusni lisac koji ne mora više da trči kao lud da bi pravio razliku.
Posebno je zanimljivo što je njegova serija došla u timu koji je sam po sebi jedan od prijatnijih detalja početka sezone. Deportivo se trenutno drži pri vrhu, a Obamejan je postao lice tog preporoda. Nije potrebno mnogo da se oko njega napravi euforija, posebno u gradu koji zna kako izgleda kada napadač postane više od običnog strelca. La Korunja je već imala Bebeta, Pandijanija, Makaja i Lukasa Pereza. Sad ima 37-godišnjeg Gabonca.
Obamejan još nije ni blizu onoga što bi mogao da napravi ako nastavi da dobija lopte u kaznenom prostoru. Naredna dva kola mogu da priču pretvore u nešto mnogo veće. Sevilja i Betis su sledeći izazovi, a ukoliko Gabonac i njima pronađe put do mreže, stići će Bebeta i Lukasa Pereza.
Bonus video:
