Oduvek na margini društva, odbačen od svih, vekovima u limbu između bede i manje bede. Siromaštvo Napulja u međuvremenu je poprimilo idealističku notu, toliko da se romantizuje i uživa u svemu onome što ne bi poželeo sebi.
Doba paradoksa i obrnute psihologije… Kao i u slučaju Hviče Kvarachelije. Nevinog momka, čiste duše i guste brade, koji je preko noći od sina grada postao izdajnik. Zbog čega? To vam je Napulj.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Mesto gde je mafija toliko prodrla u svaku poru napaćenog grada, mesto gde ćeš verovatno doživeti bar pokušaj pljačkanja i biti srećan ako ti se ne nađe nož uz grlo, a sve zbog par desetina evra ili ručnog sata. To je uvek na ceni. Poznati su Napolitanci kao čudni ljudi. Oni koji te jedne sekunde dižu u nebo, a već druge – tresnu o patos.
Ali, to je tako i to niko nije uspeo da promeni, čak ni Dijego Maradona… Navukli su “mangupi” povodljivog Argentinca na čari napuljskog hedonizma. Popodne je bio na terenu, a već uveče u nekim zaključanim klubova članova Kamore tražio doze dopamina i serotonina. Nije bio srećan, čak ni onda kada svi oko njega jesu. I to nije krio.
Zimski prelazni rok – IZ SATA U SAT
Doneo je titulu Napulju, istorijsku, čekanu toliko dugo, a parola okačena na gradsko groblje te 1987. godine – “Mrtvi, ne znate šta ste propustili” postala je bestseler među navijačkim transparentima. Ipak, kada je otišao iz Napulja, odjednom je postao neprijatelj.
Tako je i sa Hvičom… U roku od samo nekoliko nedelja je od bajke iz snova doživeo to da se njegovi dresovi pale na ulicama poput odreda, posteri i slike bacaju u kontejnere, odbacuje svaka veza sa njim. Fanatizam, koji prevazilazi okvire simpatičnog.
Za tren se zaboravila titula, za treptaj oka se zaboravilo sve ono što je do skoro gruzijski anonimus priredio klubu kome je dao srce i dušu, a zauzvrat dobio sramotan ispraćaj. Ipak, on je svoje odradio. Čistog obraza i mirne savesti. Koliko je veliki videlo se kada je u gluvo doba noći došao pred oltar Dijega Maradone u centru Napulja i oprostio se pred let za Pariz.
Ne praštaju Napolitanci, iza svakog osmeha nalazi se preka i zavidna narav. Željni svega i bez osećaja za poštovanje. Zaboraviće Kvaracheliju već sutra, ali on neće njih.
“Vedi Napoli e poi muori”
Bonus video:
stanko.trkulja
Gorka kao čemer pritom s obzirom na okolnosti, uopšte nije naivna priča
Petar Markovic
Izdaja se u Italiji ne prašta pogotovo ne u Napuju
kluka4002
Jadno kakvi su ljudi kao drustvo propali smo davno ovo je van svake granice razuma strasno koje osudjivanje