Subotnje popodne bilo je idealna prilika za Partizanovu premijeru u 2026. godini. Posle tri dana treninga došao je trenutak za prvu proveru, a puleni trenera Nenada Stojakovića imali su naspram sebe jesenjeg šampiona Mađarske.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Mlade snage crno-belih, pogotovo novajlije nedavno priključene prvom timu, napunile su oči stručnom štabu i pokazale da bi tokom proleća mogle biti od velike koristi u ključnim izazovima. Mnoštvo momaka koji su krenuli put Antalije našli su se na terenu u remiju sa Đerom (2:2), dok su u centar pažnje zahvaljujući blistavoj partiji dospeli strelci golova – prekomadovano krilo iz Teleoptika – Matija Ninić, kao i starosedalac sa skromnijom minutažom – Dimitrije Janković.
Talentovani dvojac, kao i većina momaka priključenih iz Partizanove škole, svojevremeno su slušala predavanja i učila od profesora Milana Lole Smiljanića, koji danas sa ponosom uživa u razvoju i napretku svojih nekadašnjih đaka iz omladinskog pogona. Bivši as crno-belih prisetio se saradnje sa nekim novim klincima Humske ulice, te u razgovoru za Meridian sport ukratko predstavio Partizanovu budućnost.
“Nije prošlo ni godinu dana otkako sam im pričao da nije daleko prelazak u prvi tim, ali da je izuzetno veliki korak pokazati šta znaš kada uđeš u seniorske vode. Igrači ponikli u Partizanovoj školi uvek nose najveći teret, jer igraju sa najjačim emocijama. Prolaze emotivni rolekoster prilikom poraza i pobeda. Stalno sam potencirao da će većina njih dočekati priliku da se pokaže, ali da taj dan treba da dočekuju spremni. U životu mnogo verujem u sreću. Sticajem okolnosti veliki broj momaka se brzo našao u prilici da debituje”, počeo je mladi strateg, pa nastavio u istom dahu:
“Radili smo vredno na tome da se oni oforme prvenstveno kao ličnosti. Akcentat je bio na tome da su rezultati u mlađim kategorijama nevažni, već da fokus bude na adekvatnoj pripremi za prvi tim. Tako sam i ja naučen. Odavno sam prošao kroz sve ono sa čime se oni danas suočavaju. Smatram da sam na najbolji mogući način prenosio svoje lično iskustvo. Drago mi je kada ih vidim u prvom timu. Verujte mi, iako sam najveći partizanovac, iako sam uvek gledao sve utakmice, sada imam još veću želju da ih pratim zbog njih”.
Ne libe se Partizanove nade da održavaju kontakt sa bivšim trenerom, danas velikom podrškom i vatrenom pristalicom. Veruje Smiljanić da će njegovi naslednici tek pokazati koliko zaista vrede i učiniti ponosnim sve koji vole crno-bele boje.
“Zovu redovno, šalju poruke… Sa gotovo svima sam u sjajnim odnosima. Zla krv nije postojala. Vrlo rado im odgovorim i tu sam uvek za savet. Prošli smo godinu dana zajedničkog rada. Mnogo toga sam im pričao o Partizanu. Znam koliko sam bio srećan kada sam ušao u prvi tim. Momci su baš kvalitetni. Da nisu talentovani ne bi bili tu gde jesu, ali ono što me posebno raduje, jeste znanje da će uvek dati sve od sebe za Partizan”.
Prošlo je skoro dve godine od debija Dimitrija Jankovića za A tim crno-belih, ali perspektivni vezista je sticajem okolnosti ostao u drugom planu, često kao opcija sa klupe. Stojaković je pružio šansu mladom Nišliji u susretu sa Mađarima, a izuzev pogotka, Janković je demonstrirao spremnost da diriguje veznim redom tima i pomogne u kreaciji plejmejkeru Milanu Vukotiću. Koliko Lola zaista veruje u Jankovića, svedoči činjenica da mu je još u omladinskom pogonu poverio kapitensku traku.
“Dimitrije je važio za jednog od najvažnijih igrača u mom sistemu. Posebno dete! Među prvima je stigao do prvog tima, iako je to bio baš težak trenutak za Partizan. Ne mogu da kažem da danas nije, ali ujedno, nikada nije ni bilo lako nositi crno-beli dres. Smatram da nije dobio adekvatnu šansu na početku. Izuzetno je kvalitetan! Veoma je mlad momak i verujem u njega. Dobio je traku kod mene. Trenirao je sa prvim timom, gotovo uvek bio na klupi, ali ni posle debija nije krio želju da igra za omladince. To zaslužuje svaku pohvalu. Sve su to pokazetelji koliko voli fudbal. Profesionalac – samo najlepše stvari mogu da kažem za njega. U tom periodu je bio najbolji igrač Partizana. Vezista je – može da igra i napred i nazad. Kod mene je imao ofanzivniju ulogu, davao je dosta golova i bio srećan zbog toga. Verujem da su ga te igre preporučile te igre, što mi je izuzetno drago”.
Ništa manje zapaženu ulogu odigrao je juče i krilni napadač – Matija Ninić. Lider Teleoptika, te jedan od najboljih strelaca Srpske lige Beograd, za svega devet minuta na terenu zatresao je mrežu Mađara milimetarski preciznim udarcem u dalji ugao. Ukoliko Ninić nastavi u istom ritmu i ponovi izdanja na ovom nivou, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da u nastavku sezone podeli minute sa do sada nezamenljivim Demba Sekom.
“Posebno mi je drago zbog tog momka. Negde mislim da sam se ogrešio o tog dečka. Daleko od toga da nije igrao – bio je standardan, svaku utakmicu. Nikada se nije bunio, iako mi je igrao na pet različitih pozicija. Pokrivao je sve šta je trebalo. Odrađivao je posao na najbolji način. Surovi profesionalac. Rođeni Beograđanin sa sjajnim karakterom. Kvalitet je pokazao čim je prekomandovan u Teleoptik, gde je jedan od najboljih strelaca lige. Taj prelazak iz omladinaca u Teleoptik je baš težak. Prošao sam taj put. Od tebe tada očekuju da pružiš najviše, a ako se odmah ne snađeš, slede komentari… Ljudi će reći kako je to treća liga, osporiće te… Ali to uopšte nije lako takmičenje. Pokazao je Ninić da u prvom timu ozbiljno mogu da računaju na njega. Pokriva mnogo pozicija, ima građu, brzinu i savršen udarac, ali uvek ističem njegov karakter. Navijam da svako od njih napravi karijeru”.
Nije se u subotu našao na bojištu, ali to ne govori aspolutno ništa o talentovanom defanzivnom vezisti – Dušanu Makeviću. Verovao je Stojaković korpulentnom 18-godišnjaku iz Šapca u redovima Optičara, pa nema razloga da se uspešna saradnje ne nastavi u prvom timu. Biranim rečima govori Smiljanić o momku, koji na momente podseća upravo na njega kada je blistao braneći boje crno-belih i upotpunjavao bogatu kolekciju priznanja osvojenih sa voljenim klubom.
“Često spominjem celu generaciju, čiju su predvodnici bili Dimitrije Janković, Ognjen Ugrešić, Vanja Dragojević, Dušan Jovanović… Tu je i godinu dana mlađi Dušan Makević, koji je uprkos mogućnosti da igra za generaciju ispod, bio standardan kod mene u timu. On je kompjuter na terenu što se tiče fudbalskih sposobnosti. Mogu da ga uporedim sa Serhiom Busketsom, jer imaju mnogo sličnosti, u vidu građe i vizije igre. Kada bude stekao iskustvo nadam se da će napraviti ozbiljnu karijeru”.
Nažalost, pripreme su otvorene povredom Nemanje Trifunovića, čije je neočekivana selidba na klupu otvorila vrata brzonogom Ivanu Martinoviću. Vešto je srednjoškolac iz Vršca iskoristio svoje minute, a da bi Partizan u budućnosti i te kako mogao da se osloni na njegove snage, potvrđuje upravo Smiljanić. Iz prve ruke se Milan uverio da se radi o specifičnoj brzini, koja u Humskoj nije viđena još od boravka Lazara Markovića…
“Ivan je 2007. godište, takođe smo sarađivali. Odličan igrač! Tad je bio u periodu kada se njegovo telo još razvijalo. Izuzetno talentovan momak, koji ima impresivnu brzinu. To je specifičan tip igrača, koji su u stanju da ih nema četiri, pet mečeva, a onda izađu na teren i na jednoj utakmici demonstriraju sav kvalitet koji se traži u Evropi. On ima te specifične kvalitete. Brzina ga baš krasi. Nadam se da će se izboriti za svoje minute. Fizički je nešto slabiji, što je sasvim normalno u tim godinama. Samo nek nastavi sa radom i sve će biti u redu”.
Na pitanje da li u nekom od novajlija vidi nekadašnje saigrače, momke koji su za velike cifre odlazili u inostransvo i potom izgradili fenomenalne karijere, Lola je odgovorio potvrdno.
“Martinović je odličan primer. On je vrlo slične brzine kao Lazar Marković. Jednostavno je lagan na terenu kao Markec. Moguće je podvući paralelu. Marković nije dugo igrao u Partizanu tokom prvog mandata, jer su ljudi odmah uvideli talenat i odveli ga u Evropu. To je ono o čemu pričam, ono što ima mali Martinović – nenormalnu brzinu. Upravo to zahteva današnji fudbal, brzina je postala sve. Ukoliko u narednih dana dobije šansu u prvom timu verujem da može da dođe do tog nivoa”.
Nastaviće Smiljanić da navija za svoj klub i bivše đake, a iskoristio je priliku da poželi sreću napadaču Dušanu Jovanoviću, koji je u potrazi za prilikom odlučio da pređe u redove Železničara.
“Mnogo mi je drago zbog tih momaka. Mnogi članovi ekipe sa kojima sam radio su sada u prvom timu. Želim da pomonem i Dušana Jovanovića, koji je pre dva dana prešao u Železničar. Pre odlaska u prvi tim bio mi je kapiten. Želim mu sve najbolje. On je moderan centarfor, verujem da će pokazati svoj kvalitet. Ne mora jednostavno odmah da zablista u Partizanu, ali daće Bog da pokaže sve što zna i vrati se jednog dana. On zna da mu želim sve najbolje”.
Bonus video:
ivona
Partizan bi i trebalo da daje prednost talentima iz svoje omladinske škole a ne da dovode neke ofucane strance.
milutin
Imaju potencijal ne može niko reći da nema kvalitetu mladim igračima partizana treba i podržati da li su srca na terenu za svaku utakmicu i nisu oni slučajno prvi na tabeli na polusezoni