Rivalstvo između Reala i Barselone prevazilazi granice sportskog terena i preliva se u sferu politike, društva, ekonomije i identiteta. Iako su u protekle četiri godine uspeli da održavaju prividno stabilan odnos, poslednji potezi rukovodstava oba kluba jasno pokazuju da se vraćaju na dobro poznate, suprotstavljene pozicije. Sada su dva najveća španska kluba ponovo tamo gde su navikla da budu – na udaljenim stranama, svako sa svojom istinom i interesima.
Iako su poslednjih godina delili određene interese i često delovali kao klubovi koji mogu da sarađuju kada je to nužno, Madrid i Barselona su po prirodi osuđeni na paralelni život. Ðoan Laporta i Florentino Perez uspevali su da održe neku vrstu balansiranog odnosa tokom prethodne četiri godine, i za razliku od nekih ranijih burnih etapa, poput doba Lorenca Sansa i Đoana Gaspara, sada ne postoji otvoreni sukob, ali postoji jasno i primetno zahlađenje odnosa. Na površini sve izgleda korektno, ali oba kluba otvoreno rade u sopstvenom interesu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Upravo potezi Barseloninog predsednika tokom poslednjih meseci nagovestili su promenu odnosa. Laportino zbližavanje sa Havijerom Tebasom po pitanju utakmice u Majamiju, kao i njegovi signali prema Aleksanderu Čeferinu, dvojici ljudi koje Florentino Perez smatra protivnicima svojih ideja, već su bili prvi znak da se trend menja. Sve to dodatno je potvrđeno Perezovim izlaganjem na skupštini članova Reala, gde je jasno stavio do znanja da klub „ide do kraja” u nameri da se rasvetli uloga Barselone u višegodišnjim isplatama potpredsedniku sudija.
Upravo je slučaj Negreira najveća pukotina između klubova. Real Madrid je aktivno uključen u pravne procese, pojavio se na sudu, ali i pred FIFA, uz već dugo pominjani izveštaj o stanju španskog suđenja i njegovom uticaju na uspehe Barselone tokom prethodnih decenija. Madridisti naglašavaju da će pravosudni organi odlučiti o posledicama, ali stav kluba ostaje nepromenjen.
Perez je u svom govoru još jednom ponovio sopstvenu tezu.
“Svi znaju šta se dogodilo, ali Madrid je bio jedini koji je pokrenuo postupak. Nije normalno da su četiri predsednika Barselone održavala sistem u kojem se plaća potpredsedniku sudija“.
Odnosi su dodatno zakomplikovani i pitanjem Superlige. Iako nijedan od potpisnika sporazuma sa kompanijom A22 nije napustio projekat, vetrovi su se okrenuli posle procurile dokumentacije o razgovorima između ljudi iz Superlige i UEFA.
Ti navodi izazvali su ogroman pritisak, posebno jer su u javnost dospeli preko katalonskih medija. Kratko zatim, Laporta se pojavio na bini uz Aleksandera Čeferina na skupštini udruženja evropskih klubova, šaljući veoma jasnu poruku o smeru u kom Barselona želi da ide. Iako se slučaj Negreira poslednjih sedmica slabije spominje, UEFA ga formalno nije zaključila, pa i dalje ostavlja prostor za nove napetosti.
Sve to je u Madridu protumačeno kao signal da je vreme za novi oblik distance. Laporta je takvu situaciju iskoristio gotovo politički. U jeku predizborne atmosfere njemu savršeno odgovara narativ o Realu kao oličenju moći, dok je Barselona navodno simbol slobode. I jedna i druga loža, međutim, i dalje su ispunjene poslovnim i političkim interesima.
Sportski deo odnosa za sada je zadržao pristojnost. Klubovi se i dalje nadmeću oko transfera u određenim trenucima, ali izbegavaju direktno uzimanje igrača iz rivala.
Ipak, u pozadini postoji zanimljiv detalj. Prethodnih godina više igrača iz Barselonine akademije bilo je ponuđeno Realu, posebno u periodu finansijskih problema katalonskog giganta, ali su ti predlozi odbijeni. Ostaje da se vidi kako će izgledati naredna faza odnosa između dva najveća kluba Španije.
Bonus video:
matea
Ovi nasi u Superligi,veliki rivali,za Spance su mala deca…
Haris
To je rivalstvo koje nikad neće prestati ako se nekad desi da moraju da surađuju surađivati ali uglavnom oni su najveći protivnici pa nemoj me prsti jebem ti ja više