Maksimović otvorio dušu: Iz želje da odem upropastio sam šansu koju mnogi sanjaju, izvinio sam se klubu i predsedniku i vratio sa više entuzijazma

Nemanja Maksimović već sedmu sezonu igra u jednoj od najboljih fudbalskih liga – španskoj. Uzdanica je Hetafea, za koji je u ovoj godini postigao dva gola.

Dvadesetdevetogodišnji vezista nalazi se u odličnoj formi i otuda je La Liga napravila intervju sa njim u kojem je srpski reprezentativac govorio o boravku na Pirinejima, treneru Bordalasu, teškim periodima u karijeri, lekcijama koje je naučio i saigraču za kojeg smatra da će u narednih desetak godina praviti razliku u svetskom fudbalu.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Maksimović je ove sezone propustio samo jedinu prvenstvenu utakmicu, što znači da je među miljenicima trenera. Što nije bio slučaj pre godinu dana kada je sedeo na klupi.

„Dosta se tad prčalo da sam imao problem sa Kikeom Sančesom Floresom, zato što nisam igrao dva meseca. Nije bilo tako, nismo imali ni najmanji problem. Od prvog dana prošle sezone sam ja bio problem, mislio da se moj ciklus ovde završio, želeo sam da idem, smatrao da ne mogu da pružim više ekipi. Malo pre Mundijala sam znao da moram da se trgnem kako bih putovao u Katar, a kad sam se vratio sa turnira rekao sam ljuduma iz kluba da je to kraj i da želim da promenim sredinu. Hteo sam da po svaku cenu da nađem novi klub. Nisam igrao dobro pre toga i zato sam se i osećao odgovorim za to što se Kikeu Sančes Floresu desilo (oktaz pred kraj prošlog prvenstva, op. au). Izvinio sam se klubu i presedniku što sam previše energije trošio na detalje koje nisu bitne, niti vezane za teren“, počeo je Maksimović tokom Zoom intervjua u organizaciji La Lige.

Fudbaler sredine terena iskoristio je odmor između dve sezone da se resetuje.

“Tokom leta, za vreme boravka u Srbiji, rekao sam sebi da imam šansu kakava se pruža malom broju fudbalera: da igram u jednoj od najkvalitetnijih liga sveta. Dodao sam da se kajem zbog gluposti koje nemaju veze sa fudbalom i životom uopšte, jer sam iz želje da odem upropastio šansu koju mnogi sanjaju da dobiju. Tad sam lepo razmislio, pokajao se i sa dosta više entuzijazma počeo pripreme. Hteo sam da budem dobar primer, čist pred sobom i drugima kad završim karijeru“.

Srpski reprezentativac je u Španiji već sedam godina.

„Mnogo sam se promenio. Došao sam kao dete bez iskustva, a postao bolja osoba i kvalitetniji fudbaler. Postao sam i otac dvoje dece, tako da imam dosta razloga da nikad ne zaboravim ni Madrid, ni Španiju. Za moju porodicu ovo je druga kuća“.

Posle 230 utakmica na Pirinejima, jedna će mu posebno ostati u sećanju.

„Najviše ću pamtiti jednu, ne zbog rezultata, niti igre, već zato što smo bili najbliži ispadanju u poslednjem kolu minule sezone. Gostovali smo Valjadolidu i sve vreme bili na granici hoćemo li se preseliti u niži rang. Proveli smo taj meč neprestano se braneći, Valjadolid je u poslednjem minutu uzdrmao prečku, međutim, poklopili su nam se rezultati konkurenata u borbi za očuvanje statusa i preživeli smo. Taj pritisak, tenzija prisutna tokom sedmice, kad znaš da si jednom nogom u Drugoj ligi, pamtiću do kraja karijere. A susret koji bi želeo da zaboravim je zapravo dvomeč četvrtfinala Kupa kralja 2019. sa Valensijom. Kod kuće smo dobili 1:0, na Mestalji poveli 1:0, a onda dozvolili Valensiji da postigne tri gola u završnih pola sata i tako nas izbaci“.

Hvan u koži Marka Marina

Hetafe vodi stručnjak kojeg bije glas da se često svađa sa kolegama, navijačima, da forisra negledljiv fudbal, da njegov tim po pravilu dobija najviše kartona i koristi sva sredstva kako bi ostvario šta se od njega traži.

„Naša igra zavisi od karakteristika protivnika, kome se prilagođavamo. Kruži priča da je Bordalas defanzivan trener, zapravo je suprotno. U pitanu je stručnjak koji voli visok presing, da rivalu što pre oduzme loptu, neće da se povlači. Niti dozvoljava igračima da pametuju u zonama kad to nije potrebno, ali im zato daje slobodu u završnoj trećini terena. Slika koja se stvarala o njemu godinama kvari mu imdiž i ne dozvoljava da preuzme neku veću ekipu od Hetafea“.

Hetafe je najbolje rezultate u novijoj istoriji ostvario baš sa Bordalasom.

„Mnogima se ne dopada kad smo u prvoj polovini tabele. Mali smo klub i ne zanimamo previše ljude. Pretohodne tri sezone smo proveli u borbi za opstanak i tad javnost od nas nije tražila da igramo bolje, a čim smo se primakli zoni Evrope odmah kreću da nas kritikuju. Sa Bordalasom je to zato što ne respektujemo nikog, svakog hoćemo da pobedimo, svima je teško da nas dobiju i onda pre utakmice krenu sa izgovorima kako, tobože, ne igramo atraktivno, da trošimo vreme i pravimo faulove, a to im je zapravo unapred pripremljen scenario ako izgube. Svaki put kad ostvarimo dobar rezultat to padne u drugi plan usled priča o navodnoj agresivnosti“.

Maksimović je istakao španskog trenera kao veoma važnog u dosadašnjoj karijeri, a nije zaboravio ni čoveka sa kojim se popeo na krov sveta 2015. godine na Novom Zelandu.

„Veljko Paunović i Pepe Bordalas su dvojica elitnih trenera, koji su mi značili ne samo u fudbalu, nego u životu. Verovao je Bordalas u mene od prvog dana, omogućio mi slobodu, sa njim opet uživam na terenu. Trener je koji voli visok presing, a ja volim da „iskačem“ iz sredine ili kao drugi špic na protivničkog štopera. Uz to, mogu dosta da trčim, a on voli fizički besprekorno spremne fudbalere. Koristio me na raznim pozicijama u veznom redu, igrao sam čak i štopera, uvek se trudio da pomognem ekipi. Naša je ove sezone, na primer, prepoznatljiva po prekidima, najviše golova smo dali na taj način od svih ekipa Primere (14)“.

Takvo opredeljenje možda dovede ekipu iz predgrađa Madrida tamo gde je bila u prvom Bordalasovom mandatu, u Evropu.

„Tri godine smo se maltene do poslednjeg kola borili za opstanak i hteli smo napokon da odigramo prvenstvo u kome smo mirni, da ne strepimo. Zato ne želimo dodatni pritisak, kao jurimo Evropu, pa možda budemo deveti u onda kažemo kako je neuspešna sezona. Ne, uspešna je, jer uživamo. Kad je tako, onda te i noge slušaju, sreća prati, beležimo povoljne rezultate… Možda i protiv Barselone koja ima trenutnih problema, ali da bismo je savladali potrebno je da prebacimo sopstvene mogućnosti“, dodao je fudbaler Hetafea koji će danas igrati sa Barselonom.

“Ćavi i Gvardiola ne mogu da se porede”

Letos je dobio saigrača iz Mančester junajteda – Mejsona Grinvuda.

„Englez nije mogao da povuče bolji potez od dolaska u naš klub, pošto je dobio priliku da radi sa Bordalasom, koji dosta polaže na fizičku spremu igrača. Od prvog dana mu je posvetio pažnu kako bi ga maksimalno spremio za izazove La lige. Ljudi su svesni pauze koju je bivši as Mančester junajteda napravio, ali se trudimo da se oseća kao kod kuće. Iz meča u meč podiže kvalitet igre, mada se vidi da još nije na 100 odsto mogućnosti. Pred Grinvudom je svetla budućnost, u narednih deset do 15 godina može da napravi razliku u svetskom fudbalu“.

Prvi klub u Španiji za koji je Maksimović zaigrao je Valensija. Za Slepe miševe je odigrao tek 21 utakmicu.

„Naravno da žalim što ih nije bilo više. Za mene je velik iskorak predstavljao dolazak u Španiju, posle šest meseci neigranja za Astanu, a bile su mi tek 22 godine. Srećom, imao sam Danija Pareha, Fransisa Kokelana, Žofrija Kondogbiju, kao i Karlosa Solera koji je tad igrao veznog, pa sam mogao od njih da učim. To su igrači od ogromnog uticaja na mene. Pre svih, Pareho. Stalno pričam da je Dani jedan od naboljih sa kojim sam i protiv kog sam igrao. Isksutvo sa Mestalje je baš bilo dragoceno. Biti deo tako velikog kluba pomoglo mi je da se spremim za situacije koje su usledile u budućnosti“, zaključio je Maksimović.

Vukašinu Jovanoviću stižu poruke – prvi put protiv njegove Zvezde: Dete sam koje želi da pobedi roditelja, nedostajala mi je Marakana

BONUS VIDEO: