Neven Subotić: Živeo sam bez kontrole, radio bez razmišljanja... Odvojen sam od porodice 20 godina, ali moj rad ostaje

Intervju Nevena Subotića za Bild početkom aprila imao je svetski odjek, pa se o sudbini nekadašnjeg srpskog defanzivca govori i nedeljama kasnije.

Činjenica da je Subotić život posle igračke karijere podredio humanitarnom radu dovela ga je u centar pažnje, te je u nekoliko dana govorio za “Die Welt” i “BBC”.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Govoreći za nemački medij, Subotiću je fokus bio usmeren prevashodno na sadašnjost i budućnost.

“Moja najaktivnija uloga je uloga menadžera fondacije. Naravno da sam i osnivač – ali možeš osnovati fondaciju i onda se ‘uspavati’. Za mene je moj rad blagoslov, ali i pomalo prokletstvo: ponekad imam osećaj da mi život prolazi, jer nikako ne želim da se udaljim od posla. To je nešto što sam na početku fudbalske karijere terao u potpuno suprotnu krajnost”, rekao je Subotić za “Die Welt”.

“Tada nije bilo nikakve kontrole. Imao sam brze automobile, vilu sa đakuzijem. To je bilo delovanje bez razmišljanja, čista krajnost. To se promenilo 2010. Tada sam poželeo kontrolu i 2012. osnovao fondaciju. Posle završetka karijere odlučio sam da dam sve za fondaciju: novac, vreme i misli. Do danas smo, između ostalog, omogućili pristup pijaćoj vodi za 439.255 ljudi.”

Požalio se nekadašnji defanzivac kako vidi da mu život prolazi.

“Kada je reč o tome da uradim nešto za sebe, a ne samo za druge, nisam zadovoljan sobom. Moram da se razvijam u tom smislu da bih mogao da izdržim tempo. Jer rad na tome da nešto promeniš nema kraja. Dok sam igrao, bio sam primoran da stanem – zbog treninga ili da bih spavao osam sati.”

Subotić je proputovao brojne države, selio se nekoliko desetina puta, ali se stacionirao u Dortmundu.

“Zato što je tu moja fondacija. Kada smo se bivša devojka i ja razišli, fondacija je postala centar mog života. Tokom života su mi se odnosi stalno prekidali zbog selidbi: bekstvo iz Jugoslavije, deportacija iz Nemačke, novi početak u SAD, povratak u Majnc zbog fudbala, karijera. Već 20 godina sam odvojen od porodice. Odnosi mogu da se raspadnu, ali moj rad ostaje. On će trajati i posle mog života. Nekad bih mogao da zaplačem kada pomislim koliko je to važno. A fondacija mi je dala novu porodicu.”

Kada govori o bliskim ljudima, Neven ne skriva emocije.

“Iznad mene živi koleginica sa mužem i dvogodišnjom ćerkom. Ispod mene prijatelj kog sam upoznao kroz fondaciju sa svojom porodicom. Najlepši su dani kada uzmem malu, odemo zajedno u kupovinu ili samo gledamo vozove kroz prozor. Uživam što mogu da budem ujak. Bez njih mi često prođe i 14 sati za računarom.”

Cilj fondacije je da do 2030. godine bude obezbeđena pijaća vodu za milion ljudi.

“Prve godine smo imali promet od oko 76.000 evra. Danas smo na skoro pet miliona godišnje. Ljudi nam više veruju i više nam poveravaju, imamo partnerske kompanije i program ambasadora. Tako možemo više da postignemo i da održimo naše obećanje od 100 odsto.”

Svaki cent ide u svrhu humanitarnog rada, pa troškovi putovanja i administracije predstavljaju veliki teret za bivšeg fudbalera.

“Zapravo, moje bogatstvo je uskoro pri kraju. Donirao sam oko četiri miliona evra i radim volonterski. Igrao sam profesionalno 14 godina, ali su plate bile bruto. Nisam imao mnogo godina sa milionskim primanjima – to je bio period u Dortmundu. Moj novac je ograničen. Zato su partnerstva sa kompanijama toliko važna: pomažu da zajedno nosimo troškove fondacije i njene temelje.”

Kada je reč o fudbalu, bivši štoper priznaje da ga ne privlači gledanje utakmica.

“Bio sam jednom na utakmici Dortmunda, ali sa donatorima. Obožavao sam da igram, gledanje nikada nije bilo za mene. U kontaktu sam ostao sa bivšim portparolom kluba Josefom Schneckom i tim menadžerom Fritzom Lünschermannom. Odrastao sam bez bake i deke, oni su ljudi velikog srca, uvek su bili tu.”

Na pitanje sa kim bi voleo da sedne na piće, Subotić je imao možda i očekivani odgovor s obzirom na to da je izabrao trenera sa kojim je sarađivao u Majncu i Borusiji Dortmund i pod čijom je komandom odigrao 282. meča.

“Tokom poslednjih godina sam upoznao mnogo impresivnih ljudi. Neverovatno je šta su postigli. Ali nije da bih imao mnogo šta da ih pitam, radije čitam njihove intervjue. Ipak, voleo bih da popijem pivo sa Jirgenom Klopom. On je obeležio moj život, ali nikada nismo imali priliku za miran razgovor. Imao je 30 igrača o kojima je morao da brine. Bilo bi lepo da sada zajedno premotamo film i da čujem njegovo mišljenje“, rekao je za “Die Welt” Subotić.

O odnosu sa Klopom detaljnije je govorio za “BBC”,

“Sjajno me je primio, umeo je da motiviše mlade fudbalere koji često i ne znaju koliko su dobri. Dobro je kad imate trenera koji će vam kaže, kada napravite grešku: ‘U redu je, neće propasti svet zbog toga’. Ne mislim da se Klop promenio u ovih 20 godina koliko ga poznajem. Bili smo uspešni zato što smo pored nas na terenu imali nekog ko je tako stabilan.”

Uspon u klupskom dresu izazvao je i interesovanje reprezentacija, a Nevenov izbor je bila Srbija.

“Najviše vremena sam proveo u Nemačkoj, ali tinejdžerske godine, kada sam oblikovan proveo sam u Americi, a tamo mi i dalje žive roditelji. Odluka da igram za Srbiju je bila svojevrsno vraćanje korenima zemlji u kojoj žive moji baba i deda, kao korak ka prošlosti koju nisam poznavao. A sopstvenu prošlost nikada ne možemo da promenimo”, rekao je Subotić.

Bonus video: