Nije sve u novcu

Apsolutno niko ne može da ospori sposobnost čelnika Crvene zvezde kada su u pitanju izlazni transferi.

Zarada od 43.500.000 evra, uz još nekoliko miliona na osnovu procenata i sredstava solidarnosti – zvuči neverovatno za uslove Istočne Evrope. Sve i da se ne realizuje transfer Šerifa Endiajea, biće to najuspešniji prelazni rok Zvezde, finansijski gledano – u istoriji.

Ali nije baš sve u tome. Nisu to samo fudbalski melanholici, već i obični navijači, pa čak i paušalni posetioci Marakane. I svi nekako pomalo setno žale za timom u kom će biti više – ili Zvezdine dece ili mladih igrača. Kao da im to fali da nahrle na stadion…

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Jer to je identitet jednog kluba. Nema tu čak veze ni državljanstvo, i nema potrebe praviti podelu na – domaće ili strane igrače. Jedini pasoš koji kod Zvezdine publike budi poseban osećaj u stomaku je onaj stečen na terenima iza juga Marakane.

Takvim igračima – greške se tolerišu, i zbog takvih asova vredi trošiti dlanove. Pričao je Grof Božović o Marku Grujiću i Luki Joviću, potpuno svestan da su upravo mladi igrači bili motor Zvezdine ekipe tog vremena, ali i glavni motivator publike da dođe na stadion. Pa čak svestan i da bi povratak pomenutog dvojca na Marakanu – možda probudio one koji su se uspavali i vratio ih na stadion.

Nemoguće je da bilo kome nije prošlo kroz glavu – šta bi bilo da je Zvezda još dve ili tri godine – zadržala Andriju Maksimovića i Veljka Milosavljevića, pa čak i Strahinju Stojkovića i Lazara Jovanovića koji su sa Marakane otišli, maltene i pre nego što su se spustili u prvi tim. Šta bi bilo da se oko njih četvorice – uz dodatak Vasilija Kostova gradio tim? I da li bi oni kao nekada recimo Dejan Stanković ili Nemanja Vidić – postali igrači, upravo na Marakani, a ne negde preko.

Jer primetno je i na slučajevima Koste Nedeljkovića i Jovana Mijatovića da su, bez obzira na dobre finansijske uslove za klub, prerano prodati. Da nisu bili spremni za inostranstvo u tom trenutku. A suvišno je pričati da bi za Zvezdu i danas, sa 18 meseci vrlo malo fudbala u nogama – bili pojačanja.

Koliko se generalno finansijski motiv stavlja u prvi plan? Paradoksalno zvuči, ali čisto radi poente, da ne bude zabune oko domaćih i stranih igrača – koliko je Naser Điga bio spreman za Englesku? Koliko bi zapravo Zvezdina odbrana bila granitna da je danas čine – Điga i Milosavljević? I kako bi Zvezdin tim izgledao danas da se transfer politika zasniva na prodaji starijih igrača koji su zenit dostigli u Zvezdi, kao recimo Šerif ili Elšnik?

Sve to sada ima dodatan prizvuk kada se umesto Lige šampiona igra Liga Evrope, a kada je upitno uopšte koliko je Zvezdin tim kvalitetniji u odnosu na prošlu sezonu. Nema sumnje da bi konkurentnost u drugom po rangu takmičenja u Evropi – probudile zvezdašku javnost, a kontekst je takav da sada – pobede nisu opcione, već popriličan imperativ.

BONUS VIDEO: