Njega

Šta god neko mislio o poslovanju Crvene zvezde apropo mladih igrača i eventualne prerane prodaje u inostranstvo, ne može se osporiti da na Marakani – znaju šta rade.

Makar iz svoje perspektive. Zvezda prepozna talenta, pruži mu minute, zatim ga razvije dovoljno dobro da bude standardan prvotimac, a potom i proda u inostranstvo.

Nažalost nisu svi spremni za taj iskorak (što je danak koji plaćaju igrači), ali iz Zvezdinog ugla – na Marakani imaju jasan obrazac za talente.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

I kao što rekosmo – nekome to može da se sviđa, nekome ne. Međutim, da nije bilo – Njegoša Petrovića, Veljka Nikolića, Željka Gavrića i Nikole Krstovića, teško da bi Zvezda danas funkcionisala ovako. Na primeru njih četvorice su u Ljutice Bogdana naučili kako ne treba. Tek sa Strahinjom Erakovićem je to krenulo da se menja i dobija obrise onoga što danas vidimo, gde Zvezda praktično živi na transferima mladih igrača.

Šta se zapravo desilo? Zvezda je jednostavno promenila kurs. Tada su pomenuta četvorica doživljavani kao “bonusi” i igrači koji nemaju vrednost čim napune 22 godine. Nisu na Marakani pokazali da zaista veruju u njih, što su namirisali i strani klubovi, te strpljivo čekali da im cena bude potpuno oborena.

Sada su na Marakani odlučili da mnogo ranije igrače bace u vatru, ali i da ne rade kontra sebe, kao recimo na primeru Petrovića koji je sinoć bio Zvezdin dželat i prekinuo niz od 159 utakmica, odnosno osam godina i 223 dana (bez poraza na domaćem terenu u Superligi). Kapiten Vojvodine je imao potpuno paradoksalan put na Marakani.

Kada ga je Zvezda dovela iz Rada za 400.000 evra kao jednog od najtalentovanijih domaćih fudbalera (imao 20 godina) – odmah je bio bačen u vatru. Igrao je kod Vladana Milojevića u Ligi šampiona, i bio jedan od retkih mladih fudbalera koji je u tim godinama dobijao ogroman prostor. Pogotovo na velikim utakmicama. I naredne godine (kod Dejana Stankovića) je Njegoš bio standardan, postigao fantastičan gol protiv Genta u Ligi Evrope, te ni po kojim parametrima nije bio lošiji nego sezonu ranije. Naprotiv – primećivao se napredak.

Međutim, došla je sezona u kojoj je prestao da bude “bonus” i Zvezda ga je potpuno stavila u drugi plan. Nije sporno da je Seku Sanogo kvalitetan fudbaler, te da je snažni vezista podigao Zvezdinu igru, ali je potpuno naivno bilo da ukoliko već ne računaju na Petrovića u toj meri, dozvole da presedi čitavu jesen na klupi.

Otišao je u Granadu za 1.500.000 evra, iako se samo nekoliko meseci ranije pisalo da ga prate iz Italije i vrednuju tri puta više. Sličan put je imao i Nikolić koji je po isteku staža “bonusa” otišao u Aris Limasol bez obeštećenja. Dolaskom Kataija je prodat i Gavrić za 1.200.000 evra Ferencvarošu (takođe se samo nekoliko meseci ranije pričalo da je na radaru klubova iz Bundeslige). Otišao je i Krstović u Dunajsku Stredu za 400.000 evra.

U međuvremenu su na Marakani shvatili da mladi igrači jednostavno nisu na ceni, ukoliko ne igraju, te da njihova vrednost nije u tome što su “bonusi”, već suprotno. Nema više ni izjava: “Njega, Velja, Gavra i Krle su naše blago”, već samo široko travnato polje za dokazivanje.

BONUS VIDEO: