Impresivan je između stativa David Raja, ali još neverovatnija je njegova priča o putešestviji od petog ranga u Engleskoj, do najboljeg golmana i osvajača Premijer lige, finaliste Lige šampiona i prvaka Evrope sa reprezentacijom Španije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sada se u dresu Crvene furije nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će pokušati da pokori planetu i svoju kolekciju obogati najprestižnijim priznanjem – peharom namenjenim šampionu sveta.
Deo slobodnog vremena po dolasku u Ameriku, izdvojio je za intervju, u kojem je otvorio dušu pred kamerama prestižnog lista “The Guardian”.
“Prva seniorska takmičarska utakmica koju je Raja odigrao bila je pred 1.405 ljudi na gostovanju Maklsfildu, a poslednja je bila pred 61.035 gledalaca u finalu Lige šampiona u Budimpešti, što ga čini tek trećim fudbalerom koji je igrao niželigaški fudbal i najveću klupsku utakmicu od svih. Druga dvojica bili su Stiv Finan i Kris Smoling”, istakli su Englezi na početku razgovora.
“To vreme me je dovelo tamo gde sam sada”, istakao je Raja, evocirajući uspomene na vreme provedeno u Sautportu, kada je imao svega 18 godina.”
“Bio sam sa timom do 21 godine u Blekburnu i nije bilo zahteva, nije bilo pritiska, nije bilo osećaja da su ta tri boda zaista važna. Rekao sam klubu da su mi potrebni minuti u profesionalnom fudbalu da iskusim šta znači morati da pobeđuješ. Očigledno nisam mogao da odem u Ligu jedan – nisam imao taj nivo – ali odlazak u peti rang me je oblikovao.”
Šansu za izlazak među stative dobio je nakon povrede Lijama Robertsa.
“Ako razgovarate sa predsednikom ili bilo kim drugim iz uprave Sautporta, rekli bi vam da su razmišljali: ‘Koga smo to doveli’? Imao sam 18, 19 godina i igrao sam u ligi koja je bila toliko, toliko fizička. Bio sam naviknut da igram za tim do 21 godine, gde je sve bilo po zemlji, gde se lepo igralo, a odjednom su se u tebe zakucavali muškarci od 30, 35 godina koji umesto da idu na loptu, idu na golmana. Ali kada sam se navikao na ligu i stekao poverenje svojih saigrača, to su bila tri ili četiri najbolja meseca moje karijere kada je u pitanju učenje.”
Potom je usledio povratak u Blekburn.
“Naučiš da nije sve tako lako kao kada si navikao da se stvari rade za tebe. To su ljudi koji pokušavaju da preguraju do kraja meseca. Imaš saigrače kojima je bonus za pobedu potreban da plate ratu za kuću. Igraš utakmicu usred nedelje, pet ili šest sati daleko od kuće, a oni ustaju u šest ujutru da bi otišli na posao. Tada vidiš stvarnost, vidiš šta je fudbal, i to te oblikuje, ništa više ne uzimaš zdravo za gotovo. I veoma sam uživao u tome, zaista mnogo – čak i ako su me tukli sa svih strana. Imao sam modrice oko očiju, bolelo me je svuda, ali dopalo mi se i beskrajno sam zahvalan na tom iskustvu. I evo me sada.”
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Zbog produžene sezone i uspeha na svim poljima, dobio je za nijansu duži odmor od većeg dela saboraca u nacionalnom timu.
“Oni koji su igrali finale Lige šampiona dobili su nekoliko dodatnih dana odmora, pa sam stigao u sredu uveče.”
Njegov Arsenal poražen je od Pari Sen Žermena, čije boje brani saigrač iz reprezentacije – Fabijan Ruiz.
“Stigao sam malo pre Fabijana Ruiza. Pozdravljao sam neke od ostalih u hotelskom holu kada je on stigao. Otišao sam da mu čestitam; to je bila gotovo prva stvar koju sam uradio. Nisam mogao zaista da razgovaram s njim posle finala; jednostavno nisam imao snage za to. Sutradan smo normalno pričali o utakmici. Samo dva druga koja ćaskaju… Bilo mi je drago zbog njega što je drugi put podigao trofej.”
Pitanja nisu bila potrebna.
“Stvar je u tome da kada izgubiš finale Lige šampiona, kada do njega stigneš prvi put posle 20 godina i onda izgubiš na penale, to te uništi iznutra. Otišao sam odatle uzdignute glave zbog svega što smo uradili tokom cele godine, ali iznutra sam bio slomljen jer smo bili tako, tako, tako, tako blizu. Ne znaš kada ćeš igrati još jedno finale, ili da li ćeš ga uopšte ikada više igrati. Kada sam se vratio kući, bio sam slomljen. Ostali smo u Budimpešti preko noći i otputovali sledećeg jutra. Ta noć je veoma, veoma teška. I sledeće jutro takođe. Ali onda stigneš na Emirejts stadion i vidiš navijače, i to te podigne. Kada izađeš u autobusu sa trofejom Premijer lige i vidiš sve te ljude, vidiš šta im to znači, tada shvatiš šta si zapravo uradio.”
22.00: (1.57) Nemačka (4.40) Obala Slonovače (5.40)
Nastavio je Raja o finalu…
“Lično, to su bili veoma, veoma teški trenuci, ali onda sagledaš stvari iz šire perspektive. Pomisliš kakav je klub bio pre nekoliko godina, a kakav je sada, kako smo svake godine bili sve bolji u Ligi šampiona, kako smo osvojili prvenstvo prvi put posle više od 20 godina… Tada ti se vrati osmeh. Tada pomisliš da sledeće godine možemo još bolje i da možemo da osvojimo Ligu šampiona.”
Sledeći cilj je osvajanje Mundijala. Nedavno se na konferenciji novinarima obratio Luis De La Fuente – selektor Španije.
“Zašto ne pričamo o Davidu Raji? Neverovatno je. Zastrašujuće je.”
Zahvalan je golman na podršci, ali opšti je utisak da uprkos njegovoj skromnosti ne dobija dovoljno pažnje u domovini.
Možda je, zbog toga što igra u Engleskoj, bio pomalo zaboravljen?
“Možda da, možda ne”.
Nastavio je skromno…
“Prirodno je da se više priča o Hoanu i Unaiju jer su u Španiji. Ja sam veoma dugo van zemlje. Sećam se da su me, kada sam prvi put došao u reprezentaciju, ljudi pitali ko sam.”
Na pitanje da li je možda želeo da igra za Englesku, usledio je jasan odgovor.
“Ta ideja mi nikada nije pala na pamet. Uvek sam želeo da igram za Španiju i nikada nisam razmišljao o Engleskoj. Ne bih to osećao kao svoje; osećao bih se kao stranac. Koliko god dugo bio u Engleskoj, ja se osećam kao Španac.”
Uprkos izvanrednim dostignućima prvi izbor španskog selektora dugo je Unai Simon.
“Neki traže raspravu ili bombastičan naslov, ali konkurencija je dobra.”
Raja zatim dodaje.
“Prema svima se ponašaš isto. Kada si prvi izbor, ne smeš loše da se ponašaš prema drugima, kada si drugi ili treći izbor, takođe ne smeš loše da se ponašaš prema drugima. Imam dobar odnos sa Kepom, sa Unaijem, sa Tomijem Setfordom i sa Hoanom, baš kao što sam imao i sa Aleksom Remirom. Ako je nekom saigraču teško, na tebi je da ga podigneš. Oni rade isto za tebe. Ljudi govore da se golmani koji se bore za isto mesto ne slažu dobro, ali ja sam se oduvek dobro slagao sa svojim saigračima i nadam se da će tako uvek biti.”
Uživa na Mundijalu i veruje da će se Španija probuditi nakon kiksa u vidu remija sa Zelenortskim ostrvima.
“Pravo je zadovoljstvo biti ovde. Ovo mi je drugo Svetsko prvenstvo i ostvarenje sna. Iza mene je uspešna godina u Arsenalu, osvojio sam treću Zlatnu rukavicu i Premijer ligu. Kada si mali, sanjaš o Svetskom prvenstvu. Imao sam 15 godina kada je Španija osvojila titulu 2010. godine i sada ovo proživljavam sa potpunom srećom i oduševljenjem. Ne pruža ti se svaki dan prilika da budeš na Svetskom prvenstvu.”
Bonus video:
