Kada sa 19 godina ponesete epitet jednog od najboljih golmana Superlige Srbije, dobijete poziv iz francuske Lige 1, a u Kragujevcu vas stavljaju u rečenicu sa asom kakav je Filip Kostić, jasno je da kvalitet nije sporan i da je pitanje vremena kada ćete navući rukavice i stati između stativa A reprezentacije.
Vreme radi za Ognjena Lukića, koji se u razgovoru za Meridian sport dotakao svega što je prošao, a utisak je da ima enormno iskustvo za nekog ko se još tretira kao “bonus” u srpskom fudbalu.
“Krenuo sam u rodnom Mihajlovcu gde sam napravio prve fudbalske korake i zavoleo loptu. Bio je to period života u kom sam shvatio da želim da budem golman. Ipak, prvi ozbiljniji kontakt sa fudbalom imao sam kada smo dočekali Zvezdu na prijateljskoj utakmici u Smederevu. Došao sam sa klubom, odlično branio, nismo primili gol, a Zvezda me je kontaktirala posle toga. Ta utakmica je i prelomila da dođem u Beograd. Trenirao me je Marko Neđić kao strateg generacije 2003. Imali smo dobar odnos, dobijao sam mahom šansu i koristio, ali u omladincima mi je postalo jasno da sam višak. Poslali su me u Grafičar, što mi je bio signal da neću dobiti šansu u Zvezdi i da treba da potražim novu sredinu“, počinje razgovor mladi čuvar mreže.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Odluka karijere – odlazak u Radnički 1923 koji je u tom trenutku bio stabilan drugoligaš sa visokim ambicijama.
“Odlazak u Kragujevac je bila odlična odluka. Dobio sam šansu tada kao maltene omladinac i prvo odlično branio u drugom rangu takmičenja, a zatim i u Superligi Srbije. Bio sam deo Radničkog 1923 u momentima kada je bila neka vrsta reorganizacije, kada je klub želeo da napravi iskorak. Postepeno je sve raslo i veoma mi je drago što je klub došao do toga da igra Evropu. Sjajni ljudi vode Radnički, želim im sve najbolje i zaista mi je Kragujevac ostao u najlepšem sećanju“.
Iz Kragujevca pravo u francuski Rems za obeštećenje od 450.000 evra, što je u tom trenutku predstavljalo drugu najveću prodaju u istoriji kluba, posle transfera Filipa Kostića.
“Bilo je mnogo zainteresovanih klubova iz svih država, pa recimo i iz Hrvatske. U dogovoru sa menadžerom sam se odlučio za Rems. Bila mi je to prilika da se dokažem i napredujem. Odlično su me i dočekali u Francuskoj, baš velikodušno, ali sam se povredio ubrzo. Pauzirao sam četiri meseca i to je uticalo na moj status i minutažu. Branio sam samo na jednoj utakmici za drugi tim i posle povrede sam osetio da sam psihički pao. Iz ove perspektive, možda sam trebao da ostanem tamo i pokušam da se ponovo nametnem, pogotovo jer sam duže bio povređen nego zdrav, ali u tom trenutku mi je prioritet bio samo da se oporavim i branim. Uprkos svemu, zaista pamtim tu godinu u Remsu kao lepu. Treneri su izuzetno posvećeni, vode računa o svim detaljima i smatram da sam napredovao kao igrač i čovek. U kom sam segmentu najviše napredovao? U igri nogom, definitivno. Mnogo vode računa o tome da od golmana kreću napadi”.
Razmišlja Lukić naglas da li je možda bilo prerano za odlazak.
“Iz ove perspektive, možda sam požurio sa odlaskom iz Radničkog. Možda je bilo pametnije ostati u Kragujevcu i još sazreti kao golman, ali vreme ne može da se vrati. Na kraju krajeva, zaista sam mnogo naučio u Remsu i smatram da sam danas bolji golman nego kad sam branio u Radničkom“.
Etablirao se tada i kao golman reprezentacije Srbije do 19 godina.
“Lepe su to uspomene, za ceo život. Pamtim sve, bila je privilegija braniti za Srbiju, ali nadam se da me najlepši period u tom pogledu tek čeka. Nadam se da ću braniti za A reprezentaciju“.
Iz Francuske je usledio povratak u Srbiju, konkretno Železničar Pančevo, ali i dve pozajmice.
“Period u Smederevu mi je pomogao da se konačno posle povrede vratim na gol. Branio sam na 12 utakmica i ređali smo dobre rezultate, umalo se i plasirali u Superligu Srbije. Nažalost to nismo uspeli, ali ostaju lepe uspomene. Takođe, branio sam i za OFK Vršac, na šest mečeva“.
Sada vredno trenira sa željom da se nametne u Pančevu.
“Osećam se dobro, a tako i treniram. Zdrav sam i to je najbitnije. Želim da se nametnem u Železničaru i ponovo branim u Superligi Srbije za koju sam još u Kragujevcu pokazao da imam kvalitet”, rekao je Lukić u razgovoru za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
srboljub.birmancevic
Istina je da svaki igrač posumnja u sebe posle povrede i ima strah hoće li se moći vratiti sa istim performansama kad se oporavi.
Goran Munic
Za Ognjena ima jos vremena, samo da se ne osili i da vredno trenira, onda za njega nema zime
kluka4002
eto zašto je bitno biti pametan u tom godinama i donositi prave odlike , on je na svakom koraku napravio grešku i evo posle koliko vremena je svestan šta je uradio