Pamte ljubitelji fudbala u Srbiji Pabla Moučea, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde koji je ostavio traga u Beogradu, ali značajno veću zaostavštinu ima u rodnoj Argentini gde je između ostalog igrao za čuvenu Boku.
Za klub iz Buenos Ajresa je odigrao je više od stotinu zvaničnih utakmica i bio deo timova koji su osvajali Aperturu 2008. i 2011. godine, kao i Kopa Argentina 2012. Period proveden u Boki Juniors bio je protkan iskušenjima i pristiskom, a ne može se reći ni da je u Ljutice Bogdana bio svedok najsvetljih dana.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Bogato iskustvo sa fudbalskih terena uticalo je da danas, kada je u igračkoj penziji, u razgovoru za “Infobae” kroz živopisni intervju premotafilm.
“Veoma sam disciplinovan, dobro se organizujem, imam lični dnevnik, ne koristim telefon da se organizujem. Kao da mi je lakše kada vidim zapisane obaveze. Stavim dnevnik na ugao kuhinjskog stola, pored kojeg svakodnevno prolazim, tako da ustajem rano da odvedem decu u školu, spremim mate i dnevnik je tu da ga odmah proverim i tako krećem. Imam sve organizovano, datum po datum, sat po sat”, rekao je Mouče.
Takav je Argentinac bio i kao igrač.
“Uvek sam bio uredan, prilično organizovan, pedantan, strukturisan u vezi sa treninzima, odmorom, dremkom, rasporedom, danima za dvostruke treninge u teretani i terminima kod kineziologa. Uvek sam voleo da imam svoje rasporede, da budem smiren, da se dobro organizujem, da stignem na vreme. Uvek sam bio vrlo strukturisan i poštovao obaveze koje sam sebi postavljao. Mislim da je sport imao uticaja. Ipak, ponekad kršim rasporede. Ako želiš da budeš profesionalac, ne samo u fudbalu, deo tog reda mora biti čvrst, moraš biti spreman 100%.”
Pstoji teorija da talenat ne vredi mnogo bez discipline, a Argentinac je poklonik takvog gledišta.
“Dodao bih da zavisi i od mentaliteta. Biti snažan u glavi, prevazilaziti teškoće, pasti i što pre ustati, znati kako pasti i imati alate da se brzo podigneš – to je važno.”
Igrao je Mouče po klubovima u Turskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Paragvaju, Urugvaju i Srbiji, a sedam godina je proveo u Boki.
“Mislim da je Boka savršena škola, univerzitet, postdiplomske studije… Apsolutno sve što igrač treba da izađe spreman i izdrži sve što može doći posle i u budućnosti. Posle Boke si spreman za sve, i van i na terenu. Jer unutra imaš dodatni pritisak da moraš da pobediš sve utakmice, da moraš da pokažeš. Igrao sam i u manjim klubovima, bez uvrede, ali tamo možeš imati dve-tri loše utakmice i ništa se ne dešava. Naravno, lokalni navijači će se setiti, ali nema pritiska medija i društvenih mreža.”
Svaki korak Boke prati čitava Argentina, pa i Južna Amerika.
“Sa jedne strane, Boka je odlična jer te zahteva i ne dopušta ti opuštanje. Ali s druge strane je ‘Ćekaj malo, toliko tereta?’ Ne možeš se opustiti, ne možeš imati lošu utakmicu. Boka je to. Možda je kao reprezentacija. Igrao sam i u reprezentaciji u mlađim kategorijama, prijateljskim utakmicama, nekim turnejama, u seniorskoj reprezentaciji i taj pritisak je isti. Boka je vrh vrhova. Bio sam i u Palmeirasu i Kolo Kolou, koji su veliki klubovi.”
Kada poredi bivše klubove – Palmeiras je klub koji najviše liči na Boku.
“Palmeiras ima mnogo navijača. 20 miliona ljudi, poseta i kod kuće i na gostovanjima unutar Brazila. Impresivno je koliko su nas ljudi pratili. Mediji u Sao Paulu su jači i stalno su pod lupom.”
Argentinac je u bogatoj karijeri igrao sa velikim imenima, svetskim šampionima, te ističe da pred asovima kakvi su Rikelme, Palermo, Luis, Ze Roberto…
“Moraš da pokažeš da imaš karakter, ličnost, temperamenat, da si formiran. Sa godinama postaješ zreliji, ispravljaš greške mladosti. Ako te veliki igrač vidi da si snažan i da se nosiš sa protivštinama, počinje te drugačije ceniti i poštovati. Ulaziš u njegov krug pouzdanja. Kasnije možeš biti prijatelj ili ne. Ja sam prijatelj sa Flakom Šiavijem, koji je za mene sjajan. Sa Martinom nisam prijatelj, ali imao sam dobar odnos i osećao sam poštovanje.”
Poštovali su i saigrači Moučea.
“Palermo me je cenio. Takođe Rikelme. Nisam bio u njegovom najbližem krugu, ali osećao sam poštovanje.”
Po završetku igračke karijere nekadašnji član Crvene zvezde je počeo da radi kao stručni konsultant na TV-u.
“Mislio sam da je moguće da se to dogodi. Kao igrač sam imao dobar odnos sa medijima, voleo sam da razgovaram, bio sam spreman da dajem intervjue i suočim se sa lošim trenucima. Nisam bio potpuno odlučan, ali se prirodno razvijalo.”
Tranzicija mu nije teško pala.
“Lako sam se adaptirao, jer sam pohađao kurs javnog nastupa i komunikacije. Nisam završio novinarstvo, pa se ne smatram novinarom. Ja sam analitičar, komentator ili panelista. Imam i kurs trenera i menadžera sporta, da mogu da sednem u panel i objasnim ljudima. Ipak, mnogi fudbalski novinari nisu poštovali igrače. Linija je veoma tanka. Mnogi novinari su maliciozni i ulaze u privatni život igrača, a njihova analiza je ponekad omalovažavajuća. Ne generalizujem, ali veliki procenat radi tako.“
Na pitanje kada je igrao najbolje, nema mnogo dilema.
“U Boki i Turskoj. Takođe sjajno sam igrao u Kolo Kolu. Najteže mi je bilo da budem konstantan u jednom klubu.”
Mesi i Maradona tema su svakog razgovora sa Argentincima, a Mouče na zadatak da ih oceni od jedan do deset je kratak.
“Deset. Ma, hiljadu”, rekao je nekadašnji igrač Zvezde.
Bonus video:
elena
Pablo Mouce je dosao u Zvezdu kao veliki igrac ali nije se bas puno naigrao zbog slabih partija koje je pružao
milos
Uspeo je sve da prevaziđene i pronađite sebe u Boki smatram da je gledajući na sve okolnosti uradio tad pravu stvar