Ima nečeg duboko simboličnog u tome kada svoj put na najužarenijoj klupi srpskog fudbala započinješ protiv najvećih. Kada je Siniša Mihajlović, pre skoro 14 godina, krajem maja 2012. u Sent Galenu, prvi put izveo reprezentaciju Srbije na teren, prekoputa je stajala moćna Španija. Danas, sudbina je ponovo nacrtala isti krug.
Veljko Paunović, čovek koji je naciji vratio veru u fudbalska čuda onim zlatom sa Novog Zelanda, svoj selektorski mandat na klupi A tima počinje upravo onako kako ga je počeo i neprežaljeni Miha – udarom na Crvenu furiju u petak od 21.00.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nije samo taj prvi protivnik ono što spaja ovu dvojicu stručnjaka, već jedna mnogo dublja nit. Obojica su rođeni fudbalski vizionari, ljudi specifičnog kova, sa energijom koja menja krvotok svlačionice. Miha je plenio harizmom, autoritetom koji se nije dovodio u pitanje i onim čuvenim stavom zbog kojeg su ga igrači gledali sa mešavinom strahopoštovanja i divljenja.
Sa druge strane, Paunović donosi jednu drugačiju, moderniju, ali jednako zaraznu energiju – on je analitičar sa dušom ratnika, selektor koji ne stvara samo taktiku, već gradi kult, bratstvo i osećaj više svrhe među igračima.
Kada je Miha preuzeo tim, njegov glavni cilj bio je rez – hrabro je u vatru gurnuo klince, precrtao istrošena imena i počeo da zida temelje uz antologijsku poruku:
„Za reprezentaciju se ne igra, za nju se gine. Ko nije spreman da ostavi srce na terenu i poštuje grb, ne mora ni da dolazi.“
Njegova vizija išla je ispred vremena. Veljko Paunović je majstor upravo za takve procese. Njegov potpis u fudbalu je rad sa mladima, sposobnost da od talenata napravi gladne lavove koji se ne plaše nikoga i ne prave kompromise kada je u pitanju odnos prema nacionalnom dresu.
Španija kao prvi ispit nikada nije slučajnost – to je ultimativni test karaktera. Te 2012. godine, Miha je izveo renoviran tim na aktuelne svetske i evropske prvake, svestan da od starta mora da vidi ko je od čega satkan.
Danas, Paunović staje pred mašineriju koja ponovo predstavlja etalon fudbalskog savršenstva. Početi protiv Španije znači da nema skrivanja, nema lakih provera ni alibija. To je vatreno krštenje koje prihvataju samo oni koji u sebi nose onu autentičnu, pobedničku drskost.
Alarm u Španiji: Jamal nije trenirao pred Srbiju
Srbija je uvek tražila vođu koji može da ukroti ego i kanališe strast nacije, a takvi lideri ne dolaze često. Mihajlović je tu misiju sprovodio čvrstom rukom i oštrim pogledom, a uprkos ostvarenom neuspehu u kvalifikacijama za Mundijal – ostavio iza sebe standarde discipline koji i danas žive u svesti onih koji su sa njim radili.
Paunović na tu istu scenu stupa sa svojom prepoznatljivom pedantnošću i fanatičnom posvećenošću detaljima, ali ispod tog odela modernog evropskog trenera kuca srce koje odlično razume srpski inat i potrebu publike da na terenu vidi ratnike, a ne samo fudbalere.
Istorija, očigledno, voli dobre zaplete i još bolje paralele… Od Mihe do Pauna, od Španije do Španije, zatvara se jedno poglavlje i otvara potpuno novo. Obojica su na klupu seli kao dokazani pobednici, obojica sa zadatkom da probude uspavanog fudbalskog giganta.
Lestvica je, samim izborom protivnika, odmah podignuta na maksimum, a Srbija je spremna da vidi kako izgleda nova era pod komandom čoveka koji, baš kao i njegov prethodnik, ne priznaje reč „nemoguće“.
BONUS VIDEO:
visnja
Interesantna koincidencija,a sve ostalo je sa dosta razlike…
kasija
Najbolje je imati vatreno krštenje sa najjačim timom jer to će nam pokazati za šta je ova selekcija sposobna.