Nekada krilo Reala, danas trener Rudara: Učio sam od Del Boskea i Ljupka, Peđa obeležio jednu epohu

(Od izveštača Meridian sporta sa Zlatibora)

Prethodnih sedmica Zlatibor je postao fudbalski centar Balkana. Desetine timova izabralo je atraktivnu turističku destinaciju kao idealno mesto za brušenje forme pred nove izazove, a sve su to stigli da isprate brojni agenti i skauti.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Kaldrmom Kraljevog trga na oduševljenje zaljubljenika u fudbal prošetalo je mnoštvo poznatih sportista, a među njima i proslavljeni as Crvene zvezde, kasnije ofanzivac Real Madrida – Perica Ognjenović.

Nekada neuhvatljivo krilo latilo se novog posla. Rešio je Ognjenović da okonča dvogodišnju pauzu posle epizode na klupi ukrajinskog Metalista, te preuzeo dirigentsku palicu novopečenog člana Premijer lige BiH – Rudara iz Prijedora.

“Sve se brzo odigralo. Klub je kao trećeplasiran u drugom rangu ušao u elitu iz administrativnih razloga. Ispostavilo da dva bolje plasirana tima nisu ispunjavala uslove za plasman u viši rang. Cela situacija je zatekla Rudar, ali i mene. Naravno, prihvatili smo izazov i guramo napred svim raspoloživim snagama ka cilju. Želimo da izgradimo što kvalitetniji tim i ostvarimo realne ambicije – mislim na opstanak u ligi”, poeo je intrevju za Meridian sport Perica Ognjenović.

Pola decenije kasnije nakon što je okačio kopačke o klin odlučio je Ognjenović da uplovi u trenerske vode. Karijeru je započeo na klupi u18 reprezentaciji Srbije, da bi potom radio još u Zvijezdi 09, te spomenutom Metalistu iz Harkova.

“Oduvek me je privlačio trenerski posao. Najbolje se osećam na terenu. Ispunjava me fudbal. Spreman sam za sve izazove. Prethodne godine su bile turbulentne iz više faktora, ne samo za mene već za većinu trenera. Svi mi tražimo kontinuitet, ali zatekla su nas brojna presecanja”.

Impresivnu igračku karijeru izgradio je Ognjenović nastupajući za Zvezdu, Real, Anže, Kajzerslautern i Dinamo Kijev. Veoma zanimljiv put omogućio mu je priliku da sarađuje sa trenerskim veličinama poput Visentea Del Boskea i Ljupka Petrovića, kao i Vladimirom Petrovićem Pižonom, Miloradom Kosanovićem…

“Slušati i upijati savete od ljudi koji su se dokazali u svom poslu je veoma važna i pametna stvar. Svako je na svoj način dao lični pečat i doprinos. Obeležili su moju karijeru. Visente Del Boske je primer kako treba da izgledaju ponašanje i rad jednog stručnjaka. Izuzetan je u svakom smislu. Takođe, svi navedni treneri su u svoje vreme bili izvanredni. Ostavili su dobok trag u mom razvoju. Od svakoga sam po nešto naučio, iako se fudbal konstantno menja“, istakao je Perica, a potom nastavio biranim rečima o istaknutom selektoru Španije i šefu struke kraljevskog kluba:

“Najviše me je impresionirala njegova smirenost i moć prenosa informacija i znanja na svoje izabranike. Voleo bih da to primenim. Visente Del Boske je divan čovek. Uvek je radio na tome da mu ekipa bude zadovoljna, raspoložena i srećna. Za moj ukus – perfektan trener”.

U svojoj knjizi “Pobedi i izgubi”, Del Boske je istakao da svaki trener treba da baci svojih prvih 10 godina karijere i od njih ne očekuje apsolutno ništa – uz tvrdnju da tek posle ubiraš plodove naučenog.

“Trenerski počeci su slični razvoju mladih igrača. Sećam se kako sam igrao sa 17 godina u Crvenoj zvezdi. Koliko je tu samo bilo stvari za napredak… Polako sam rastao i sazrevao – postepeno. On je merodavan da to izgovori, jer nema šta nije prošao u karijeri. Mi neprekidno učimo i usavršavamo se”.

Perica, Zvezdina perjanica, stigao je na “Santijago Bernabeu” davne 1999. godine. Delio je svlačionicu sa svetskim zvezdama poput Roberta Karlosa, Ikera Kasiljasa, Mišela Salgada, Fernanda Jera, Nikolasa Anelke, Samjuela Eta… Sa pojedinima i dalje održava prijateljski odnos.

“Jesam u kontaktu. To su uglavnom periodična druženja, kada se nađemo negde zajedno na pojedinim događajima. Nije to veliki broj ljudi, ali drago mi je što sam stekao prijatelje u Madridu. To su poznanstva koja mnogo znače i pomažu u životu”.

Kada god mu obaveze to dozvole, sa uživanjem pogleda utakmicu matičnog kluba – Crvene zvezde.

“Pratim koliko god mogu, kao i ceo fudbal u regionu. Bio sam odsutan za vreme angažmana u Ukrajini, pa osim utakmica Lige šampiona nisam stigao da detaljno ispratim baš sve mečeve u domaćem prvenstvu”.

Na pitanje da li je u redovnom kontaktu sa ljudima iz rukovodstva crveno-belih, Ognjenović je odgovorio:

“Nisam, nisam, zaista… Okrenuo sam se trenerskom poslu. Naravno, ako nekome bilo šta zatreba, voljan sa da pomognem. Tu sam! Imamo sasvim normalan odnos”.

Smatra Ognjenović da Zvezda ima odličnu ekipu, ali nije želeo da ulazi u detalje o inidviduama.

“Fudbal se promenio. Ne treba tu izvlačiti paralele. Zvezda ima mnogo kvalitetnih igrača. Ne bih voleo da nekog izdvojim, ali evidentno je da su odlični ako pogledate rezultate”.

Svojevremeno je boje kluba sa Marakane branio zajedno sa sadašnjim Zvezdinim trenerom – Vladanom Milojevićem.

“Igrao sam zajedno sa Vladanom. Super odnos smo imali. Želim mu da nastavi da beleži uspehe! Nismo tada pričali o trenerskom poslu. Da budem iskren, bili smo mladi, pa nismo ni razmišljali toliko unapred”.

Veruje trenera Rudara da će njegov nekadašnji klub ponovo pronaći rešenje da se domogne Lige šampiona.

“Niko tu nema izbor – Liga šampiona je uvek Zvezdin cilj! Treba biti optmističan i raditi najbolje što se može. Sve drugo bi bila demagogija. Pred ekipom je zahtevan zadatak. Važno je ići utakmicu po utakmicu, tako smo i mi nekada razmišljali”.

Mnoštvo bivših saigrača u međuvremenu je započelo trenerski put, a među njima se izdvaja Dejan Stanković koji je uspešno komandovao timom crveno-belih.

“Kontaktiram sa mnogo saigrača iz te generacije. Sa nekim sam baš blizak, poput Dalibora Škorića, Dragana Mićića… Kad god se svi negde okupimo, bila to druženja, ili humanitarne akcije, relacije su sasvim dobre. To je jedna od najlepših stvari koju čovek doživi u fudbalu”.

Realan, staložen i bez izjava koje izazivaju pompu, ne krije Ognjenović da bi jednog dana voleo da preuzme klub za koji navija od detinjstva.

“Naravno! Zašto da ne? U svakom poslu koji radiš želiš da budeš uspešan. Gde će me put odvesti? Ne znam. Teška su vremena, ne može čovek da planira daleko unapred. Kako ne bih voleo da se vratim u svoju kuću? Zaista bih želeo to, ali nerealano je sada planirati na duže staze. Snovi i želje su svakako priustni”.

Sličnim putem, od “Marakane” do “Santijago Bernabeua”, dve decenije kasnije krenuo je Luka Jović. Reprezentativac Srbije nije se pronašao u kraljevskom klubu, a sada je blizu selidbe u Meksiko.

“To je nova realnost u fudbalu. Šire se vidici. Pravila ne postoje. Svako sebi bira put. Večita dilema je da li si mogao više ili ne. Isto kao u životu, mnoštvo stvari mora da se poklopi da bi nešto bilo idealno. Nekada jednostavno sreća ne bude na tvojoj strani, a nekada ti bude spas u teškoj situaciji. Ne verujem u priču šta bi bilo kad bi bilo”.

Uvek Ognjenović ističe emocije prema Crvenoj zvezdi, ali drago mu je što se u redove večitog rivala u novoj ulozi vratio Peđa Mijatović – saigrač iz vremena provedenog u španskoj prestonici.

“Šta reći za Peđu? Čovek koji je obeležio epohu jugoslovenskog fudbala. Sigurno zna da radi svoj posao. Uslovi su takvi, kakvi su. Pokazaće se da li je potencijal u funkcionerskim vodama, a ja verujem da jeste. Nismo se skorije čuli, ali uvek smo bili u najlepšim mogućim odnosima. Bez obzira na rivalitet, s obzirom na to da smo na različitim stranama Topčiderskog brda, želim mu mnogo uspeha u svemu što radi. Nadam se da će dogurati do nivoa na kojem želi da bude”, konstatovao je Perica Ognjenović u razgovoru za naš sajt.

Bonus video: