Cenu nikada bogatijeg fudbalskog programa nastalog zahvaljujući zgusnutom kalendaru takmičenja, plaćaju oni bez kojih igra ne bi ni bila moguća. Nemilosrdan raspored obaveza izrodio je situaciju u kojoj sezona sustiže sezonu, broj utakmica neprestano raste, a vreme za oporavak igrača predstavlja ozbiljan luksuz.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Granica izdržljivosti se stalno pomera, a vrhunski fudbaleri koji brane boje reprezentacija praktično i nemaju vremena za odmor. U eri u kojoj se od igrača traži da budu brži, snažniji i spremniji nego ikada, postavlja se pitanje gde se nalazi limit ljudskih mogućnosti.
Najbolji fudbaleri planete trenutno se nalaze u Meksiku, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, gde će sa svojim nacionalnim timovima pokušati da se domognu krune na Mundijalu, što iziskuje novu dozu potrošnje posle duge i iscrpljujuće sezone na klupskom nivou – o čemu smo razgovorali sa specijalistom za kondiciju i fizičku pripremu, Milovanom Kneževićem.
“Veoma je teško tempirati formu i ostati u ritmu posle sezone koja nam donosi 50 do 70 utakmica za jednog elitnog igrača koji će se naći na Mundijalu. Volumen rada se menja, podiže i spušta u zavisnosti od situacije. To je daleko lakše kod individualnih sportova. Sezona traje između osam i devet meseci. Igra se uglavnom na tri dana, ako govorimo o najvišem nivou. Postoji termin koji se zove biološka individualnost. Ekipa na Mundijalu ima 26 igrača, a to je ujedno 26 različitih genetika, istorija povreda… Neophodno je voditi računa da svima prija taj rad, da baš cela ekipa turnir dočeka u dobroj formi”, počeo je mladi stručnjak.
Nekadašnji kondicioni trener Vojvodine i Čukaričkog pojasnio je šta bi u kratkim rokovima za pripremu tima moglo da donese korist učesnicima prestižnih takmičenja.
“Prisutni su faktori višedimenzionalne izvedbe. U sportovima sa loptom dolazi do kognitivnog zamora. Sama sposobnost donošenja odluka sa loptom u nogama i taktička uigranost mogu da donesu prevagu. Poenta je da nakon tako iscrpljujuće sezone stručnjaci iskoriste period kako bi što više rasteretili ekipu i usmerile je na taktičko uigravanje. To može da donese prevagu, pre nego fizička priprema, imajući u vidu da je kratak period između kraja sezone i početka Mundijala.”
U korak sa ekspanzijom i razvojem profesionalnog sporta, utisak je da fudbal danas iziskuje najozbiljniju fizičku pripremu u svojoj istoriji.
“Uvek polazimo od toga da se stalno priča o tome kako su fudbaleri najplaćeniji ljudi na svetu, kako je to biznis, novac… Mi ipak pričamo o nekim nadljudskim, psihološkim zahtevima. Kada govorimo o umoru, nemoguće je izolovati samo fizički segment, već se makar ravnopravno dotaknuti i mentalnog, koji je nekim sportistima i zahtevnije. Tokom prosečne utakmice elitni fudbaler će pretrčati između 11 i 13 kilometara, napraviće desetine sprinteva… To se deševa više puta nedeljno, bez vremena za pauzu. Od izuzetnog je značaja pronaći balans između optrećenja i oporavka. Nije problem što fudbaleri mnogo treniraju, već je problem kada nemaju dovoljno vremena za adekvatan oporavak.”
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Prvi put u istoriji na Svetskom prvenstvu učestvuje čak 48 timova. U javnosti je nastao narativ da je odluka FIFA ugrozila igrače automatski većim brojem susreta, ali Knežević objašnjava da je reč praktično o iluziji, imajući u vidu da će potencijalni finalisti odigrati samo meč više u odnosu na prethodni Mundijal u Kataru.
“Neprestano se govori o povećanom broju ekipa. Činjenica je da će ekipe koje doguraju do finala odigrati samo meč više u odnosu na stari sistem Mundijala, što nije neka značajna razlika. Veći izazov predstavlja sezona koja je iza igrača, dugačka putovanja, promena klime, vremenske zone… Razlika između Mundijala u Kataru i ovog danas je što se tada igralo praktično u sredini sezone, kada je igrač već prošao kompletne pripreme i uveliko nastupao za tim. Polako su brusili formu za Svetsko prvenstvo, a danas je mnogo teža situacija, gde veliko takmičenje dolazi posle naporne sezone.”
Svojevremeno član mlađih selekcija srpske reprezentacije, danas opredeljen za individualni rad sa profesionalcima, smatra da se igrači suočavaju sa daleko ozbiljnijim problemima od povećanja broja utakmica, a jedan od njih svakako su dugačka putovanja.
“To je jedan od najvećih izazova ovog prvenstva. Gledamo prvi Mundijal koji se održava u tri različite zemlje. Učesnici će prelaziti ogromne kilometraže između svojih utakmica. Spominju se cifre od preko pet hiljada kilometara za jednu ekipu. Nije to samo vreme provedeno u putu, već je to potrošnja fizioloških resursa. Menjaju se vremenske zone, samim tim ritam spavanja, hormonski ciklusi i kvalitet oporavka. Često se u sportu govori da avion nije problem, već ono što dolazi posle njega, da se organizam uskladi, da telo uđe u svoj bioritam. Jedna noć bez sna može da smanji reakciju, moć donošenja odluka – i to više nego što ljudi misle. Kontrola sna je jedan od najbitnijih monitoringa oporavka koji se u savremenom sportu kontroliše.”
00.00: (7,40) Saudijska Arabija (4,30) Urugvaj (1,47)
Stadioni koji se nalaze na velikoj nadmorskoj visini biće prednost samo za domaćina.
“Na većim nadomorskim visinama vazduh sadrži manjak kiseonika. Samim tim organizam teže proizvodi energiju za teže aktivnosti. Posebno se to oseća kod sprinteva, presinga, eksplozivnih akcija… Treba to uporediti sa samim stilom igre neke reprezentacije. Sigurno će im biti teže da nametnu svoj stil igre, da ostanu duže u presingu. Kada nedostaje kiseonika organizam brže ulazi u stanje zamora. Domaćin tu ima prednost, možda i veću nego do sada, imajući u vidu da živi i trenira u takvim uslovima. Njihov organizam je spreman za takve uslove, dok rivalima često treba više dana ili čak nedelja za adaptaciju.”
Tokom proteklih godina fudbalski svet neretko je bio u prilici da vidi potresne scene, u kojima su pojedini igrači kolabirali za vreme treninga i utakmica. Poslednji primer je Kristijan Eriksen, koji je srećom u oba navrata izbegao tragičan scenario.
“Ne možemo baš sada tu situaciju da povežemo direktno sa brojem utakmica, jer postoje različiti medicinski razlozi. Ali naravno možemo reći da veće opterećenje dovodi do većeg fiziološkog i psihološkog stresa. Sport je postao brži i daleko intezivniji. Igrači su primorani da brže donose odluke pod većim pritiskom, imaju daleko manje vremena za oporavak. Generalno organizam sportiste ima neverovatnu moć adaptacije, ali nijedno telo nema neograničeni kapacitet. Svako telo ima određene limite. Postoje granice. Danas koristimo najsavremeniju tehnologiju za oporavke, najsavermeniju medicinu i najveći broj ljudi uključenih u čitav proces. Stručni štabovi rastu, ali i broj povreda uporedo. Broj naučnih radova je sve veći. Svi znamo zašto do toga dolazi, ali se ništa ne menja. Jasno je da ljudsko telo ima limit preko kojeg ne može.”
Pojasnio je Knežević i kojim receptom je najefikasnije motivisati igrače da budu na visini zadatka tokom cele sezone.
“Najbolji igrači nisu najbolji zato što su motivisani kada im se radi, već zato što rade kada im se ne radi. Kroz individualni, ali i rad u klubovima naučio sam da vrhunski igrači imaju zajedničku osobinu – doslednost. Talenat često nije ključna razlika između dobrog i vrhunskog igrača, već istrajnost da svakodnevno ponavlja dobre i kvalitetne navike. Svi su talentovani na nivou koji pratimo, ali sposobnost održavanja rada duži niz godina je osobina koja pravi razliku.”
Bonus video:
