Treneri mlađih selekcija su diskretni heroji, jer u najriskantnijem uzrastu preuzmu brigu o detetu od koga se sutra očekuje višemilionski prihod, kako bi klub prekosutra mogao da “preživi”. U tim “opasnim” godinama, nije dovoljno biti samo trener, već i roditelj i pedagog.
U Crvenoj zvezdi, u tom momentu, pritisak je veliki, jer su crveno-beli u tranzicionom periodu, a suša talenata koja je statističkom greškom lansirala momke iz škole u prvi tim, bila je ili motivacija ili omča za trenere u akademiji u Ljutice Bogdana. Tada je na terenima iza juga Marakane nastala krilatica “Pošalji ga kod Đuke i spremiće ga za Zvezdu”, čime se aludiralo na Nikolu Đurovića, tadašnjeg trenera kadeta Grafičara kod koga su dolazili oni kojima je trebala dopunska nastava, kako iz fudbalskih, tako i iz časova ponašanja.
U skladu s tim, sadašnji trener omanskog Al Siba je bio prvi koji se u Zvezdi upoznao sa Ognjenom Mimović, ali da prvotimac Fenerbahčea nije jedini koga su Đukine lekcije lansirale na veliku scenu govore primeri Stefana Lekovića (Monca), Aleksandra Kahvića (Ulm), Matije Gluščevića (Radnički 1923), Lazara Žaknića (Frozinone), Stefana Melentijevića (Himki), Davora Rakića (Dajnava), Alekse Ilića (Austrija Beč), Borisa Matića (Volfsberger)…
Meridian sport te casti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Mimović je momak koji je apsolutno zaslužio sve što mu se sada događa u karijeri. Došao je tiho, iz Metalca, bilo je to leto 2020. godine. Maltene pred sam početak sezone je stigao u kadete Grafičara i sećam se da smo imali generalnu probu pred start sezone. Na tom meču je i debitovao, tako što je ušao u igru na poluvremenu i bukvalno iz prvog kontakta sa loptom napravio dribling i postigao pogodak. U tom momentu me je “kupio”. Videlo se i na treninzima da je perspektivan, ali utakmice su priča za sebe. Tada sam shvatio da imamo ozbiljnog talenta u našim redovima. Ipak, moram da istaknem da mi se kod Mimovića najviše dopadalo to što je uporan, borben i posvećen. Tačno se videlo da je došao u Zvezdu da ostvari svoje snove i ništa drugo sem fudbala ga nije zanimalo. Nije mu bilo lako prvih šest meseci, jer je morao da se privikne na ozbiljniji rad i trening. Mi smo bili strpljivi…Zanimljivo, Mimović je u Zvezdu došao kao desetka, plejmejker”, počeo je Đurović razgovor za Meridian sport i osvrnuo se na još jednog bivšeg prvotimca Zvezde sa kojim je imao prilike da sarađuje:
“Leković je kod mene bio četiri meseca, i žao mi je što nismo mogli duže da radimo, ali tada je korona prekinula sezonu. Pratio sam ga cele godine, igrao je za mlađe kadete, i bio sam ubeđen da je neko ko može da doprinese mom timu. U tom momentu, ekipa je bila sastavljena od dečaka rođenih 2003. i 2004. godine, tako da sam Lekovića video u timu, uprkos tome što je po godinama bio mlađi. Uz karakter i požrtvovanost je i stigao do Serije A, što su osobine po kojima se i tada izdvajao. Sećam se da je bila velika borba da ubedim tada Dragana Mladenovića i Nikolu Jelića da Leković dođe u kadete Grafičara. Bilo je baš uživanje raditi sa njim, ali eto, korona je prekinula sezonu. Već naredne godine, on je bio u kadetima Zvezde.”
I dok je Mimović došao sa određenom reputacijom u Zvezdu, a Leković imao epitet talenta od najranijih dana, situacija sa Kahvićem je bila potpuno drugačija…
“Što se Kahvića tiče, napravio je neverovatan fudbalski uzlet u samo par meseci. Pred početak sezone, falio nam je napadač. Želja mi je bila da vratimo Kahvića iz Internacionala, dakle iz treće u drugu ekipu, što se i desilo nakon razgovora sa Nikolom Jelićem. Zna i Kahvić koliko smo radili kada je došao kod nas…Koliko individualnih treninga je odradio, koliko puta je ostajao kada svi saigrači odu kući kako bi vežbao završnicu. Radili smo mnogo i na tehničkim elentima. On je pravi primer kako jedna utakmica može da promeni sve. Prvo kolo te sezone mi igramo protiv Mačve, i sećam se da razmišljam čitav dan pred utakmicu da li da počne ili ne. Videlo se da je talenat, ali prolazio je kroz težak period adaptacije na sistem našeg rada i razmišljao sam da možda treba da sačekamo. Ipak, prelomilo je to što je baš dobro radio na treninzima, što se kaže, nikada ništa nije imao u rezervi, već se konstantno “kidao”. Odlučim da mu dam šansu od starta, i epilog je takav da pobeđujemo 11:0, a Kahvić postiže osam goova. Posle šest meseci je imao neverovatnu statistiku i već tada je prešao u omladince Zvezde. Preko 20 golova je postigao za polusezonu.”
Esencija fudbala leži u Gluščevićevim driblinzima, što svako ko ga je ikada gledao može da potvrdi, ali veliki talenti obično zahtevaju poseban tretman. I nije brzonogi prvotimac Radničkog 1923 bio jedini sa kojim je Đurović morao da svakodnevno razgovara.
“Matija je prirodan talenat i moram da demantujem priče da je bio problematičan u Zvezdi, makar u odnosu sa mnom. Reč je o momku koji je svoj, tvrdoglav, nekako suviše siguran u sebe, što je i dobro, ali i poziva trenera na oprez. Konkretno, vodili smo mnogo razgovora kako bih uspeo da razumem način na koji on doživljava fudbal. Epilog je bio taj da sam mu na terenu davao slobodu, što je njemu najviše odgovaralo i činilo da pokaže raskošan potencijal. I on je kao i Kahvić brzo otišao direktno u omladince Zvezde. Tek će Gluščević da pokaže koliko može. Ipak, postoji još jedan igrač sa kojim sam razgovarao čak više nego i sa Matijom, a to je štoper Žaknić koji sada nastupa u Italiji. Neverovatna želja, borbenost, trud. Takav napredak koji je on ostvario za godinu dana, ne sećam se da sam video u karijeri.”
Ne zaboravlja Đurović ni kapitena i lidera pomenutim igračima – Melentijevića, kao ni još mnoge druge koji se uspešno bave fudbalom u inostranstvu, pre svih Rakića, Ilića i Matića.
“Melentijević je bio pravi kapiten i lider generacije. To je jedan od najinteligentnijih igrača sa kojima sam imao priliku da sarađujem. Trenutno nastupa u Himkiju i siguran sam da će javnost tek čuti za njega. Debitovao je nedavno i za mladu reprezentaciju Crne Gore što pokazuje na pravom putu. I nije samo on neko na čiju karijeru sam ponosan, tu je i Rakić koji nastupa u Litvaniji, Ilić koji je u Austriji i od koga mnogo očekujem. Mnogo mi je krivo što je tiho otišao iz Zvezde, jer je zaista potencijal. U Austriji je i Matić sa kojim sam radio dve godine i koji je zahvaljujući sjajnoj tehnici i tome što je sposoban da pokriva više pozicija počeo da gradi ozbiljnu karijeru. Očekujem mnogo i od Ignjata Brajića, Pavla Ognjenovića, Dragoljuba Radomana, Luke Boškovića, Uroša Kitanovića, Nenada Petrovića i Ivana Nikčevića. To su sve momci koji nastupaju od srpske do Superlige. Dokaz da se većina momaka koje sam trenirao sada uspešno bavi fudbalom je pokazatelj da smo dobro radili u Zvezdi, svi zajedno.”
Daleko od granica Srbije – Đurović gradi trenersko ime, uz nadu da se jednog dana vrati na Marakanu, ali okićen medaljama iz Omana.
“Naravno da imam želju da se vratim na velika vrata u moju Zvezdu, ali ne žurim. Trenutno sam u Al Sibu, treniram čak 12 reprezentativaca Omana. Prvi smo na tabeli, upisali smo 11 pobeda uz remi. Igramo i četvrtfinale Kupa Azije, polufinala Kupa Federacija, kao i Sultan kupa. Dakle, čeka nas borba za čak četiri trofeja. Imali smo 24 pobede u nizu, ali čekaju se trofeji. Potpuno sam fokusiran na to”, uz osmeh će Đurović za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
Ivan Banjac
Covek jednostavno zna da radi sa decom i zna kako da postupa sa njima
jelenamilosevic540
Lako mu je kada ima veliki broj dece i mora od toga da nadje nesto da vredi
kluka4002
Čovek radi svoj posao savrseno .nijexslucajnost da ne toliko igrača plasirao u evropu kroz zvezdu