Posle Vladana Milojevića - Nikola Đurović: Osvojiti prvenstvo sa 32 godine - nije mala stvar, Zvezda u srcu i mislima

Ko su jedina dva srpska trenera koja su u tekućoj sezoni osvojila šampionate?

Vladana Milojevića ste se verovatno setili kao iz topa, ali za Nikolu Đurovića ćete tek da čujete.

U debitantskoj sezoni kao prvi trener, sa svega 32 godine, talentovani stručnjak je na klupi Al Siba uspeo i više nego autoritativno da osvoji Oman.

Sada napada duplu krunu, a ne krije da jednog dana mašta i o klupi voljene Crvene zvezde.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

“Neću da budem lažno skroman – imponuje mi to. Lepa satisfakcija, podatak i paralela, ali mislim da je nerealno da stojim rame uz rame sa Vladanom Milojevićem. Mnogo rada je ispred mene kako bih došao do tog nivoa, ali mi taj podatak daje vetar u leđa. Moram da istaknem da izuzetno poštujem Milojevića, kao i sve ono što je uradio u svojoj karijeri. Kao zvezdaša, posebno me raduju ovi rezultati na Marakani”, počeo je Đurović razgovor za Meridian sport i potom otkrio koji mu je najveći trenerski san:

“Bio sam pet godina u mlađim selekcijama Zvezde kao trener i ponosan sam na to. To je klub koji je u mom srcu i naravno da maštam da jednog dana sednem na klupu Zvezde. Bilo bi lepo ponoviti Milojeviće rezultate. Zašto da ne, i nadmašiti…”

Surova dominacija u Omanu gde je Đurovićev – Al Sib od prvog do poslednjeg kola u šampionatu bio lider na tabeli. Sada se napada dupla kruna…

“Od 15. avgusta prošle godine do danas – bili smo i ostali lideri u prvenstvu. Nismo padali na drugo mesto, tako da smatram da je titula potpuno zasluženo osvojena. Uspeli smo i pre završetka lige da obezbedimo titulu, a prelomna utakmica je bila kada smo direktnog konkurenta – Al Nahdu pobedili sa 2:0, pre nekoliko nedelja. Tada smo se još više odmakli i generalno potvrdili da smo prvaci. Što se mene tiče, naravno da sam prezadovoljan. Prvi put u karijeri sam glavni trener, imam 32 godine i uspeo sam da osvojim prvenstvo. Naravno da lepo zvuči. Čeka nas sad borba u kupu. Već 13. maja imamo polufinale i nadam se pet dana nakon toga – finale.”

Slavila se titula do sitnih sati…

“Proslava je bila fenomenalna. Mnogo navijača…Sve je krenulo na terenu, potom smo autobusom išli kroz grad. Pa su nas dočekali navijači u trening centru. Družili smo se, igrali, pevali, slikali se. Potom smo i večerali svi zajedno. Stvarno lep dan.”

Želja za nastavkom saradnje postoji, ali to je sada u drugom planu, jer Đurović ponavlja da razmišlja isključivo o duploj kruni.

“Daleko je leto, makar iz trenerske perspektive. Vlasnici su zadovoljni, i ja sam srećan ovde, ali još uvek ne razmišljam o tome. Fokus mi je na duploj kruni, pa ćemo o planovima razmišljati kad se sezona završi.”

Povukao je paralelu između Omana i Srbije, a ujedno apostrofirao i dvojicu reprezentativaca kao potencijalno zanimljive fudbalere za evropske klubove.

“Prvenstvo u Omanu je napredovalo u odnosu na prethodne godine. Naravno, Superliga Srbije je kvalitetnija, ima bolji rejting, ali smatram da i ovde postoje tri, četiri kluba koja bi mogla da se takmiče sa svakim. Kad kažem sa svakim, mislim i na Zvezdu i Partizan. To su Al Sib, Al Nahda, Al Šabab i Al Nasr. Ima i igrača za koje smatram da bi mogli nešto da ponude Evropi. Izdvojiću iz mog tima – Aršada Al Alalavija i Abdulrahman Al Mušaifrija. Igraju za reprezentaciju Omana, izuzetno su fizički moćni, tehničko-taktički pismeni, tako da, imali bi šta da ponude, kako u Srbiji, tako i u Evropi.”

Apostrofirao je i dva problema koja dele Oman od toga da postanu konkurentiji, za početak u Aziji, pa poslve i u svetu.

“Prvi je taj što, ko god da si – moraš da ideš na godinu dana u vojsku. Dakle, nek si najbolji igrač reprezentacije, sin od šeika, ko god – čeka te vojska. I onda talentovani momci u godinama kada treba da uhvate takmac, moraju da pauziraju godinu dana od fudbala. U vojsci treniraju, ali to je potpuno drugačija obuka. Nažalost, u tom procesu se izgubi dosta igrača”, rekao je Đurović i nastavio u dahu:

“Drugi su mlađe kategorije. Jesenas sam gledao omladince i kadete, pratio ligu, i bio zadovoljan, čak i prijatno iznenađen kvalitetom. Međutim, ostao sam frapiran kad su mi rekli da oni nemaju drugi deo sezone za sve, već samo za one koji izbore plasman. Dakle, ti moraš da se izboriš da bi igrao fudbal u periodu od decembra do septembra sledeće godine. Da, toliku pauzu prave u tom uzrastu. To je previše za bilo koji uzrast, a kamoli taj. U skladu s tim, moraju da se posvete razvoju juniorskog fudbala. To ih koči. Ako to promene, vidim Oman vrlo brzo čak i na Svetskom prvenstvu.”

Jezička barijera ne postoji. Razumeju Omanci dobro engleski, a i Đurović uči arapski.

“Uslovi za rad su fantastični. Sve što mi treba – imam. Uz sve to, igrači su posvećeni, profesionalni i vole fudbal. Vrlo lako upijaju nove stvari što mi olakšava posao. Što se jezika tiče, nema barijera, jer svi razumeju engleski. Kad god mogu, koristim priliku da im se obratim na arapskom koji učim. Ipak sam ja stranac, logičnije je da se ja njima prilagodim. Ali nema problema generalno, svi razumeju engleski.”

Ima nas svuda, čak i u dalekom Omanu.

“Postoji srpska zajednica u Omanu i družimo se. Tu su inženjeri, stomatolozi, medicinari, profesori. I s te strane sam popuno ispunjen“, rekao je Đurović.

BONUS VIDEO: