Lionel Mesi će večeras ponovo istrčati na teren i ceo svet će gledati prema čarobnjaku iz Rosarija, koji će najverovatnije biti na klupi protiv Jordana, ali svi se nadaju da će dobiti barem malo prostor – kako bi ponovo imali pred sobom magičan trenutak.
Mnogo toga je ispričano o jednom od najvećih ikada, a priča koja uvek izazove mnogo pažnje je osvanula na L’Ekipu i vraća javnost u ranu mladost argentiskog kapitena.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iz aktuelne perspektive, zvuči neverovatno da Mesi negde nije bio glavni igrač tima, već savršeni pomoćnik saigrača. Povratak u 2000. godinu donosi situaciju koja je verovatno promenila istoriju fudbala.
Leo je tada bio član Njuels Old Bojsa, ali nije bio najveći biser, barem iz perspektive sportskog sektora kluba, već je najveća pažnja usmerena prema Gustavu Rodasu.
Uveliko su se pripovedale priče o popularnom Biliju – predviđala mu se veličanstvena karijera, dok se za Mesija strahovalo da će ostati mali i da neće uspeti da ostvari potencijal.
U to vreme, Barselona je pokucala na vrata kluba iz Rosarija u potrazi za novim talentom, čelnici Njuelsa sakrili su Rodasa i umesto njega ponudili Mesija. Naime, „Buva“, kako su zvali Mesija, imao je ozbiljan problem sa rastom i bio mu je neophodan hormonski tretman koji je koštao oko 1.000 evra mesečno – iznos koji argentinski klub nije mogao da priušti za dvanaestogodišnjeg dečaka.
Na taj način postigli su dvostruku korist: zadržali su Rodasa, za koga su verovali da je veći talenat, a istovremeno su izbegli ogromne troškove Mesijevog lečenja. Znali su da je Leo izuzetno talentovan, ali su smatrali da nije talentovaniji od Gustava Rodasa.
„Nema problema, neka Mesi ode. Ovde ostaje najbolji – Gustavo Rodas“, izjavio je tadašnji predsednik Njuelsa, Eduardo Lopes.
Sudbina je izabrala drugačije. Mesi je krenuo da piše najlepšu fudbalsku bajku, a Bili je krenuo pogrešnim putem.
Njegov karakter i okruženje u kojem je odrastao stvorili su eksplozivnu kombinaciju koja je uništila neverovatan talenat. Ko zna kako bi se istorija odvijala da tog dana, kada je Barselona stigla u Argentinu, čelnici Njuelsa nisu odlučili da sakriju Rodasa, koji je debitovao za prvi tim sa samo 16 godina.
01.30: (1,79) DR Kongo (3,90) Uzbekistan (4,30)
Postao je najmlađi debitant u istoriji i činilo se da klub nije napravio pogrešnu procenu, odnosno da će dobiti značajno više od Rodasa. Ipak, kad je trebalo da nastavi u željenom smeru, došlo je do pada.
Vrlo brzo oko njega su počeli da se okupljaju ljudi poput hijena – privučeni ne onim što jeste, već onim što je mogao da postane. Ubrzo je krenuo pogrešnim putem, koji u južnoameričkom fudbalu često vodi u haos, nasilje i kriminal.
Već sa 16 godina razmišljao je da napusti fudbal i izabere potpuno drugačiji način života, za koji danas priznaje da ga je uništio.
„Bio sam kriminalac. Tukao sam se sa svima, čak sam rukovao i vatrenim oružjem. Malo je falilo da počnem da pljačkam“, priznao je Rodas, koji je uspeo da napravi fudbalsku karijeru, daleko od predviđene, ali ipak je živeo od fudbala.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Epizode koje je imao su prilično mračne. Prepričava se ona
kada je zbog starije žene potpuno izgubio razum. Umesto da ode sa reprezentacijom, otišao je da živi sa njom i nije se odazvao, nakon čega je argentinski savez odlučio je da ga više nikada ne pozove.
Nakon što se njegov Njuels zasistio svog čuda od deteta, naredne dve sezone proveo je lutajući po klubovima druge i treće argentinske lige, ali nigde nije uspeo da ostavi ozbiljniji trag. Okušao je sreću u Kolumbiji, ali bez uspeha. Propali su brojni transferi širom sveta. Padao je na probama u raznim klubovima.. Otišao je u Peru, gde je vrlo brzo ostao bez ugovora. Mislio je da ostavi fudbal. BIo je veoma blizu odluke da okači kopačke, ali je stigao poziv peruanskog Leona de Huanuka, koji ga je vratio na mapu.
Čak se pominjalo da bi mogao da dobije i peruansko državljanstvo, a nagrada za sjajne igre je stigla – otišao je u ekvadorski Deportivo Kito, jednom od najjačih klubova Južne Amerike, koji je prethodno osvojio tri šampionske titule u četiri godine. Međutim, tamo nije uspeo i posle šest meseci je otišao u Kinu kako bi pronašao sreću.
Vratio se posle u Leon, ali nije bio isti Rodas, koji je dve godine blistao u timu. Pričalo se da je njegova glad za uspehom nestala. Lutao je u narednom periodu, imao je trenutke očaja, a opet bi u sledećem navratu pokazao sjajaj kao i bolivijskom Vilstermanu, ali nije uspeo da ostvari svoj potencijal. Sa fudbalske scene se povukao 2018. godine.
Svojevremeno je pričao o svom drugu Mesiju i vratio se u prošlost.
„Gotovo uvek smo zajedno bili u startnoj postavi. On nije bio moja zamena, iako ljudi to često govore. Danas, kada pogledam unazad, mislim da sam mogao da ostvarim mnogo veću karijeru. Ali takve stvari čovek shvati tek kada sazri. Mesi je najbolji fudbaler na svetu“, rekao je Rodas.
„Moj problem nikada nije bio na terenu. Problem je bio ono što sam radio van njega. Živeo sam potpuno neorganizovano i donosio sam veoma loše odluke.“
Bonus video:
