Uporedo sticajući znanje na terenu, ali i u školskoj klupi, put ka profesionalnoj fudbalskoj karijeri daleko od Srbije, ali ne i od svojih korena, uspešno gradi talentovani defanzivac – Filip Zirojević.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Kapiten omladinaca Mjelbija, vlasnika najveće fudbalske senzacije Evrope u protekloj godini, razvija se u klubu koji veruje nadolazećim generacijama, pod budnim okom tamošnjeg sistema.
Premda je u nekoliko navrata bio na širem spisku mlađih reprezentativnih selekcija Švedske, tinejdžer iz Karlstada ne krije posebne emocije prema Srbiji i nada se da će jednog dana zaigrati u dresu Orlova, o čemu je između ostalog govorio u intervjuu za Meridian sport.
“Rođen sam u Švedskoj i oduvek živim ovde. Moja majka je došla u Švedsku kada je bio rat, a kada su se kasnije upoznali njoj se pridružio i moj otac. Preko 30 godina su ovde”, počeo je Zirojević.
Momak rođen 2008. godine potom je objasnio kako tako vešto barata srpskim jezikom, imajući u vidu da je Beograd posetio svega nekoliko puta, a celo detinjstvo proveo u Karlstadu.
“Kod kuće smo uvek pričali srpski. Takođe u mlađim razredima ovde postoji mogućnost da učiš maternji jezik. Napravi se grupa dece sa Balkana i zajedno učimo jezik. Naravno, to je sve na dobrovoljnoj bazi, ali ja nikada nisam imao dilemu i veoma sam srećan što govorim naš jezik“, istakao je mladi štoper, pa potom dodao.
“Odrastao sam u Karlstadu. Stanovništvo je mešano. Družio sam se sa ljudima sa Balkana, ali i lokalcima. Multikulturalan grad definitivno.”
Prisetio se i trenutka kada se zaljubio u loptu i dobio prve kopačke.
“Ljubav prema fudbalu izrodila sam u ranom detinjstvu. Počeo sam da treniram sa svega pet godina. Tata me je ‘zarazio’ fudbalom. Voleo je stalno da gleda utakmice i on me je poveo na prvi trening. Odmah sam zavoleo igru i fudbal je važan deo mog života već 13 godina.”
Kada u obzir uzmete srpsko poreklo, odrastanje u Švedskoj, i to za vreme ere nestvarnih fudbalskih majstora iz Portugala i Argentine, izbor uzora je sasvim logičan.
“Zlatan mi je uvek bio uzor, ali i Kristijano Ronaldo – pogotovo kada sam bio dete. Kada je u pitanju reprezentacija Srbije, to je bez dileme Nemanja Vidić. Njega sam oduvek najviše voleo, što je i prirodno jer igramo na istoj poziciji, a izgradio je impresivnu karijeru. Ovde ima mnogo navijača engleskih klubova, pogotovo Mančester junajteda, Liverpula i Sitija… Ne često, ali u nekoliko navrata kada vide da sam Srbin, govorili su mi da ličim na Vidića.”
Počeo je Filip kao napadač, voljan da rešeta protivničke mreže, a onda izrastao u prepreku za svoje bivše kolege iz navale.
“To se vremenom iskristalisalo. Kao deca svi smo želeli da budemo napadači, da dajemo golove… Takav sam bio i ja. Ali kako sam rastao uporedo sam se formirao kao fudbaler. Snašao sam se na poziciji štopera, dobro mi ide i veoma sam zadovoljan.”
Brojni igrači i stručnjaci iz Srbije prethodnih godina beležili su uspehe u švedskom fudbalu. Ipak, za sada nije bilo prilike da Zirojević upozna Miloša Milojevića, Vladimira Rodića, Veljka Birmančevića…
“Nažalost nisam… Moj grad je mnogo udaljen od gradova u kojim su oni igrali i radili. Preteženo su bili u Malmeu, koji je baš daleko. Nismo bili u mogućnosti da se upoznamo.”
Partijama u matičnom klubu skrenuo je pažnju Mjelbija, ekipe iz mesta od 1500 stanovnika, koja je u 2025. godini postala najveća evropska senzacija osvajanjem titule šampiona Švedske.
“Bio sam tu kada je osvojena titula. Stigao sam na početku istorijske sezone. Bila je to velika priča na nivou cele države, ali niko nije verovao da će se takva senzacija zaista dogoditi. Svi su pričali kako će brzo popustiti, kako ne mogu da održe formu tokom cele godine… Mjelbi nije slušao komentare, već je nizao pobede. Svi znamo kako se priča završila. Istorija. Ogroman je to podvig za ovako malo mesto. Svi navijaju za Mjelbi i žive za fudbal.”
Zirojević je već dobio šansu da trenira sa prvotimca.
“Takmičimo se u elitnom rangu omladinskog fudbala, a trenutno smo pri sredine tabele. Trenirao sam u nekoliko navrata sa prvim timom, što je ogromno zadovoljstvo i privilegija. Nisam debitovao za seniore, ali naravno da maštam o tome. Bilo bi to neverovatno iskustvo. Zbog toga vredno i predano treniram.”
U nekoliko navrata našao se na širem spisku mlađih selekcija Švedske, ali nema dilemu čiji dres bi voleo da nosi u budućnosti.
“Razmišljam u pravcu Srbije. Moj san je da igram za srpsku reprezentaciju. Živim i odrastao sam ovde, imam ogromno poštovanje prema Švedskoj, ali Srbija je moja zemlja. Kada Švedska igra protiv bilo koga drugog – navijam za Švedsku, ali u duelima sa Srbijom, jasno je da sam svim srcem uz Orlove.”
Nada se perspektivni defanzivac da će krenuti koracima Nevena Subotića, Zdravka Kuzmanovića, Jan Karla Simića i Lazara Samardžića, momaka koji su izabrali da brane boje Srbije, uprkos ponudama posedovanju inostranih pasoša.
“Sve su to sjajni momci… Voleo bih da krenem njihovim stopama. Svi smo mi Srbi koji smo odrastali u drugim zemljama.”
Uporedo sa iscrpljujućim treninzima, Zirojević i te kako vodi računa o obrazovanju, imajući u vidu da redovno pohađa školu u Mjelbiju.
“Svakodnevno ujutru rano odlazim na trening, a potom u školu, gde sam do popodne. Nakon toga ide nova tura treninga… Trudim se da predano obavljam sve obaveze, a da pored fudbala redovno pohađam školu. Klub nam je omogućio da imamo fudbal i u školi – tri puta nedeljno. To je dodatna prilika za rad na sebi, uporedo sa matematikom, geografijom i ostalim predmetima”, konstatovao je Filip Zirojević.
Bonus video:
