Legende domaćeg fudbala Saša Ilić i Nenad Milijaš završavaju bogate karijere. Došao je i taj dan…
Kao na početku poznate navijačke pesme, koju ovi ili oni navijači u nastavku različito pevaju, ali sad nije bitno koje su vaše boje.
Sale i Miki odigrali su poslednje prvenstvene utakmice za Partizan i Crvenu zvezdu.
Ljudi za primer, o fudbalskim kvalitetima da ne pričamo. Momci koji su postali simboli crno i crveno-belog, svako na svoj način.
O međusobnom poštovanju, kako na ličnom, tako i na klupskom nivou, ne treba trošiti reči.
Delije poštuju Ilića i on njih, ista situacija je s Milijašem i Grobarima.
Milijaš je o Iliću rekao:
– Nikad niko kao Saša, nemojte me porediti s njim. Srpskom fudbalu dao je više od mnogih, kad sam debitovao za Zemun, bio je tu. Posle smo bili cimeri u reprezentaciji, on je zaista jedinstven.
U pravu je Milijaš, Sale je zaista jedinstven, crno-beli broj 22 više niko neće nositi.
Od kada je 1996. godine debitovao, zaključno s poslednjom protiv Proletera, Ilić je za Partizan odigrao rekordne 874 utakmice i postigao 240 golova.
Ilić je rekorder po broju večitih derbija (31).
Oprobao se i u inostranstvu (Selta, Galatasaraj, Salcburg i Larisa), ali za njega je klub iz Humske bio i ostao najveća ljubav.
Na kraju, 11 titula šampiona države i sedam pehara Kupa.
Ne treba zaboraviti ni 37 utakmica i četiri gola za reprezentaciju naše zemlje.
Šta reći i o Nenadu Milijašu?
U pitanju je čovek koji je u tri mandata igrao u Zvezdi, bio kapiten i stekao status legende kluba, poput Ilića u Partizanu.
Od dolaska iz Zemuna u kom je počeo karijeru, sa susretom poslednjeg kola sezone protiv Napretka, u crveno-belom odigrao je 251 utakmicu i postigao 68 golova.
Okitio se s pet titula šampiona i dve u kupu.
Okušao se i on u inostranstvu, davao spektakularne golove u Premijer ligi u dresu Vulvsa. Igrao je još u turskoj Manisi, kao i u dalekoj Kini, za Hebei i Žongju.
Odigrao je i 25 utakmica u dresu s državnim grbom, uz četiri pogotka.
Ilić i Milijaš imaće priliku da 23. maja u svoju riznicu trofeja dodaju još jedan pehar.
U finalu Kupa Srbije koje se igra na stadionu “Rajko Mitić”, u više nego bogate statistike upisaće još jednu utakmicu u voljenim dresovima.
Ko zna, možda i još neki gol.
Bolji kraj karijere od večitog derbija ni jedan ni drugi nisu mogli da požele… Jer je Sale samo jedan – kao i Miki kapiten!
VUJKE, JEDAN JEDINI: Vojvodina mu je bila sve, fudbal ga pamti!
