Veliki intervju Saše Ilića: Nisam ni među 15 najboljih u istoriji Partizana - Stanković i Nikolić rade odličan posao

Legendarni fudbaler Partizana, Saša Ilić, već neko vreme radi kao trener u Rusiji. Predvodio ekipu Nižnjeg Novgorada, koju je minule sezone gotovo čudesno spasao ispadanja u niži rang, posle samo nekoliko utakmica za kormilom.

Zadržao se u klubu i ove sezone, upisao dosad dva trijumfa, a tokom reprezentativne pauze govorio je u opširnom intervjuu za ruski Čampionat o brojnim temama.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Zanimalo je Ruse da li sebe smatra legendom Partizana?

“Što se tiče brojeva, da, odigrao sam najviše utakmica za klub. Postigao sam i dosta golova. Osvojili smo 11 trofeja i veoma sam ponosan na njih. Ako gledamo statistiku, da, ja sam legenda. Ali, ako me poredite sa drugim igračima, mislim da nisam u vrhu. Čak ni među 15 najboljih ne ulazim,” rekao je Ilić.

Obrazložio je zašto je takvog stava.

“Za mene je najbolji igrač Partizana svih vremena bio Momčilo Vukotić. Napustio nas je pre tri godine. Zatim Peđa Mijatović, koji je kasnije briljirao u Real Madridu i postigao gol u finalu Lige šampiona. Od mlađe generacije, tu su Vlahović, Živković, Lukić, Pavlović. Mnogo igrača iz Partizanove škole je igralo u top klubovima poput Reala, Barselone, Mančester Junajteda. To su samo igrači koje vi znate. Ako bih nabrajao sve legende kluba od njegovog osnivanja, završili bismo intervju tek sutra.”

S ozbirom da je kroz trofejnu karijeru imao priliku da se sretne sa brojim asovima svetskog i evropskog fudbala, izdvojio je pojedince koji su ostavili najveći utisak na njega.

“Dok sam bio u Partizanu, takmičili smo se u Ligi šampiona protiv ‘galaktikosa’ iz Reala — Zidana, Roberta Karlosa, Bekama. U Španiji sam igrao protiv Mesija i Ronaldinja. Nekoliko puta sam igrao protiv Bajerna, Intera. Lično mi je najteže bilo protiv Mesija. Ako bih pravio top tri, to bi bili Mesi, Zidan i Ronaldinjo.“

O Mesiju…

“Rođen je da bude najbolji na svetu. Sve što Mesi radi na terenu je jednostavno genijalno. Za mene je on jedan od najboljih fudbalera u istoriji.”

U trenerske vode uplivao je još 2019. godine, a otkrio je i od kojih trenera je tokom karijere najviše naučio i čije savete i dan danas najčešće primenjuje, s obzirom da je kao igrač sarađivao sa brojnim vrhunskih stručnjacima.

“Imao sam mnogo sjajnih, čak i velikih trenera. Ali, kao igrač, uvek sam izdvajao dva imena: Radaković i Tumbaković. Ti ljudi su me stvorili kao fudbalera. Kod Miloša Radakovića sam počeo kao vrlo mlad, a Ljubiša Tumbaković me je poveo u prvi tim Partizana. Kod njega sam igrao pet do sedam godina. Sada, kao trener, često se setim i pokušavam da ponovim neke stvari koje su me oni učili.”

Svojevremeno je igrao za Marka Nikolića u Partizanu, a sada su protivnici u Rusiji, s ozbirom da je Nikolić na klupi CSKA.

“Sa Nikolićem sam osvojio poslednji trofej u Partizanu. Marko je sjajan čovek i trener. Bili smo vrlo bliski, i sa njim i sa celim njegovim stručnim štabom. Takođe je mnogo doprineo ruskom fudbalu — osvojio je Kup sa Lokomotivom i uveo ekipu u Ligu šampiona. Mislim da će se i sa CSKA boriti za prvo mesto u Premijer ligi. O njemu i njegovom radu imam samo najlepše uspomene.”

Kako izgleda voditi tim protiv bivšeg trenera? CSKA je pre mesec dana bio bolji od Ilićevog tima u Kupu Rusije, ali tek posle penala.

“Možda je u početku bilo malo čudno, jer je on bio moj trener u Partizanu. S druge strane, mi smo vršnjaci. On je rano završio igračku karijeru i već sa 25-27 godina počeo da trenira, dok sam ja igrao do 42. Desila se zanimljiva situacija, gde je fudbaler čak malo stariji od glavnog trenera. Ali, između nas nije bilo nikakvih barijera niti nesuglasica. On je odličan trener i veoma ga poštujem. Ako mi je potrebna neka pomoć, uvek mogu da se obratim Marku, kao i on meni.”

Sve je veći broj srpskih trenera u Rusiji. Uz Ilića i Nikolića, Dejan Stanković je na klupi moskovskog CSKA, dok je Vladimir Ivić beležio odlične rezultate prethdone sezone.

“Dok sam bio u Grčkoj, često sam pričao sa bliskim prijateljem Vladimirom Ivićem i gledao utakmice Krasnodara. Uradio je neverovatan posao s timom i bio blizu osvajanja titule.”

I njega je iznenadio rastanak Krasnodara sa Ivićem.

“Da, izgledalo je iznenađujuće. Krasnodar pod Ivićem bio je sjajan tim, a Vlado je u ruskom fudbalu bio poznat kao odličan trener. Ali klub je tako odlučio.”

Šta je sledeće za Ivića?

“Trenutno je kod kuće, uživa u odmoru sa porodicom. Znam da ima mnogo ponuda, ali ne žuri da donese odluku.”

Foto: Starsport

Prokomentarisao je i činjenicu da su srpski treneri sve popularniji u ruskom fudbalu.

“Ne bih rekao da je stvar u popularnosti. Na primer, Dejan Stanković je pre Spartaka osvojio dve titule sa Crvenom zvezdom i šampionat Mađarske sa Ferencvarošem. Bio je veliki igrač i postao je jednako dobar trener. Sada Dejan radi odlične stvari u Moskvi. Nikolić je sjajno radio u Lokomotivi. Oni su zaslužili pravo da budu ovde svojim uspehom. Još ranije su u Rusiji uspešno radili Muslin, Božović. Šta više reći? Možda igra ulogu i bliskost naših naroda.”

Blizak je i sa Stankovićem.

“Naravno. Znamo se više od 30 godina — još od vremena kada smo kao omladinci igrali jedan protiv drugog u Crvenoj zvezdi i Partizanu. Deset godina smo zajedno igrali u prvoj reprezentaciji. Naravno, vrlo smo bliski i uvek možemo da se čujemo i popričamo.”

Smatra da radi odličan posao u Moskvi.

“On je vrlo dobar trener. Ima karakter i kvalitet da bude na vrhu. A već i jeste na vrhu. Dejan je i pre dolaska u Rusiju radio odličan posao, a sada se sjajno snalazi sa Spartakom. Stanković radi sve da bi Spartak dostigao nivo Zenita. Gledao sam njihovu poslednju utakmicu i igra Spartaka mi se jako dopala.”

Foto: MN Press

Osvrnuo se i na dosadašnju trenersku karijeru.

“Po mom mišljenju, treneri, naročito mladi, moraju sticati razna iskustva. U tom smislu, oba moja odlaska su bila korisna. Proveo sam godinu dana u CSKA Sofiji, jednom od najboljih klubova Bugarske. Borili smo se za titulu do poslednjeg momenta, ali smo je izgubili zbog jednog penala. Ipak, bilo je to korisno iskustvo. Grčki Atromitos sam, s druge strane, preuzeo dok je bio na dnu tabele. Ali i u Atini sam proveo sedam divnih meseci u neponovljivoj porodičnoj atmosferi. Potom je stigla ponuda iz Nižnjeg Novgoroda, i prihvatio sam da dođem ovde sa svojim timom i pokušamo da spasemo klub. Uspeli smo u tome i veoma sam srećan. Nova sezona donosi nove izazove. Ne znam šta će se desiti u budućnosti, ali takav je život trenera.”

Mnogi su smatrali da je preuzeo veliki rizik kada se zaputio u Rusiju, s ozbirom da je Nižnji bio u seriji poraza, na putu ka drugom rangu.

“Da, znali smo da postoji rizik ispadanja u drugu ligu. Ali meni se dopadaju izazovi. Kada su me zvali u Atromitos, oni su bili na dnu. Pokušali smo. Takav je fudbalski život: nikad ne znaš šta će se desiti sutra. Nisam vrhunski trener koji može da bira gde će raditi. Moj posao zavisi od ponuda: nekad su dobre, nekad lošije. To je moj život i moj pogled na trenersku profesiju. Naravno, rizikuješ kada preuzimaš tim sa dna tabele. Mnogo je lakše sedeti kod kuće na kauču i pričati kako si odličan trener. Više od 25 godina bio sam fudbaler, igrao sam do 42. godine i odmah prešao na trenerski posao. Za mene je važno da stalno radim i učim svakog dana, od svakoga.”

Svestan je potencijalnih posledica koje sa sobom nosi trenerski posao.

“Neuspeh se dešava i vrhunskim trenerima. Jasan primer je Ranijeri. 2017. godine je sa Lesterom osvojio titulu u Premijer ligi, a pola godine kasnije je otpušten. Niko neće reći da je Ranijeri postao loš trener — on je jedan od najboljih u istoriji. Ali takve stvari se dešavaju, to je život.”

Da li je razmišljao o odlasku iz Nižnjeg Novgoroda?

“Naravno, ponekad su mi kroz glavu prolazile misli: ‘Jesam li ja glup ili šta? Zašto se ovo dešava?’ Ali nisam osoba koja će odustati na pola puta. Došao sam u Nižnji, znajući u kakvom je stanju ekipa. Za mene je to bio izazov. Možda sam potcenio koliko će biti teško, ali volim izazove. Borili smo se i sreća nas je nagradila.”

Podigao se Nižnji sa Ilićem, ali Saša veruje u još bolje dane.

“Mračan period je sada iza nas. Gledam samo napred i svakog dana pravim male korake ka uspehu. To je moj pristup. Po dugogodišnjem iskustvu fudbalera, znam da možete igrati fantastično i izgubiti, a možete uzeti tri boda i igrati prosečno, kao što smo nedavno u Mahačkali. Ako nastavimo da igramo kao protiv Mahačkale, teško ćemo nešto postići. Moramo se ugledati na fudbal koji smo prikazali protiv Rubina, a delimično i protiv Krasnodara, i tada će pobede doći,” zaključio je Saša Ilić.

Bonus video: