Jedan trener, jedan grad - dvojica reprezentativaca: Lukić je od malena bio tihi lider, Pavlović bez mane i straha uvek pitao da li može napred

U vremenu kada se planeta kamuflirala u globalno selo, čiji stanovnici na sopstvenoj koži osećaju “čari” kapitalizma i kada moć materijalizma dostiže vrhunac, romantika se nalazi na umoru. Novac je samo učvrstio odavno stečenu vlast, a sada diktatorski, uz mnogo kiča, dominira u svim sferama života.

Nekada igra siromašnih, danas je privredna grana broj jedan – fudbal. Zahvaljujući nepresušnom izvoru strasti koje budi u pojedincima, uspela je da preko beskrajno doslednih fanatika sačuva deliće raskoša emocija koji su ga oduvek krasili. U “izbornoj tišini” uoči Evropskog prvenstva koje Nemačka organizuje na glamurozan način, Meridian sport se prisetio značaja onih koji na papiru spadaju u grupu “malih”, a svojim delima zapravo čine da velike smotre zaista budu prestižne.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Šabac, makar u narednih mesec dana, slobodno i ponosno može poneti titulu srpske fudbalske prestonice. Grad na Savi podario je Srbiji trojicu reprezentativaca, a dva su ponikla u istoj školi fudbala – Savacium, pod dirigentskom palicom istog trenera – Zorana Kokanovića.

Trener i direktor ove sportske, ali i obrazovne ustanove, čitav svoj rad posvetio je želji da od lokalnih talenata iz Šapca i okoline stvori velike igrače. Uspeo je! Uz mnogo truda, znanja i još više ljubavi, na profesionalni put izveo je Sašu Lukića i Strahinju Pavlovića.

“Tako je bilo u Kataru, tako će biti i sada u Nemačkoj. Veliko je zadovoljstvo. Sada su još zreliji i kompletniji kao igrači. Strahinja je mlađi od Saleta pet godina, ali ne kaska, stalno pokazuje svoj kvalitet. Svi zaposleni u klubu su srećni i ponosni. Savacium je mali klub koji se isključivo bavi obučavanjem mlađih kategorija. Kada naši igrači dostignu taj nivo srećnijih nema. Nadam se da će reprezentacija postati redovni učesnik najvećih takmičenja, da će to u budućnosti postati praksa”.

Klub je nedavno postao “punoletan”, a arhitekte uspeha nisu odustajale od zamisli nastalih na samom početku poslovanja. Talenat šabačkog dvojca nikada se nije dovodio u pitanje, ali prvi trener tandema Lukić-Pavlović otkrio je u razgovoru za Meridian sport zanimljivosti vezane za njihove prve igračke korake.

“U ranoj fazi karijere, njihovih fudbalskih početaka, ta deca su pokazivala radne navike i kućno vaspitanje. To ih krasi i dan danas. Ništa se nije promenilo. Na terenu su demonstrirali kvalitet. Bilo je jasno da će iskoristiti talenat koji poseduju i napraviti velike karijere. Obojica su stalno igrali za starije selekcije. Kada kao dete igrate sa dve godine starijim saigračima onda je jasno da odskačete. Nije moglo da se primeti da su mlađi od ostalih, jer ih je odlikovao vrhunski kvalitet igre. Sale i Strahinja, svaki u svoje vreme, bili su naši najbolji igrači”, kazao je Kokanović i nastavio u istom ritmu:

“Saša je i kao dete bio veoma tih, povučen. Nije bio nametljiv, iako je dominirao na terenu. Nije zloupotrebio ulogu lidera. Odmeren je i danas. Uvek kulturan. Nekada je znao da zakasni na trening, kao dete, zato što otac radi. Bude sav usplahiren, razmišlja da li ću ga kazniti zbog toga. Strahinja je oduvek bio borac. Takav je od početka. Neverovatan temperament. Borac bez mane i straha. Za njega ne postoji izgubljena lopta. Ne postoji duel koji ne može da se dobije. Fanatična borbenost. Greške koje napravi sam ispravlja. Kao defanzivac je uvek želeo da ide napred. Stalno me je pitao: ‘Treneru, jel mogu ja napred?’ Nekada mi i dosadi pa popustim. Kažem mu da ode slobodno, on ode i da gol. Neverovatno. Odmah diže ruke i raduje se. To je bilo veoma zanimljivo. Često se dešavalo da kada dominiramo otrči do protivničkog šesnaesterca i upiše se u strelce. Nisu slučajni golovi protiv Kameruna i Austrije, a ni golovi u dresu Salcburga”.

Svaku pauzu, tokom koje dođu u rodna mesta, fudbaleri Fulama i Salcburga iskoriste za posetu bivšem klubu i stručnom osoblju.

“Dolaze, naravno. U kontaktu smo uvek. Imamo naš običaj i kada god je pauza oni se jave. Odrasli su u okolini Šapca. Kada dođu odemo na ručak i pričamo o svemu. Evociramo uspomene i pričamo o svemu, ne samo o fudbalu. To su zaista lepe stvari. Posete decu u našem klubu, obraduju ih. Oni nisu zaboravili klub i sve zaposlene u njemu. Tu je ista ekipa ljudi, kao i kada su oni bili deca”.

“Baza navijača je velika, uvek smo uz naše Orlove”

Srbija prvu utakmicu na prestižnom turniru igra protiv Engleske, a Zoran neće propustiti priliku da svojim miljenicima poželi sreću.

“Pred meč sa Engleskom ću im poželeti sreću i zdravlje. To je najbitnije. Nadam se da će kao i do sada davati sve od sebe, da će biti na najvišem nivou. Znaju oni da imaju veliku podršku svog kluba, ali i celog Šapca generalno. Šabac godinama nije imao reprezentativce, a sada imamo trojicu – uključujući i Veljka Birmančevića. Baza navijača je velika”.

Savacium nema nameru da se zadovolji urađenim i tako zasiti svoje apetite. U klubu nastavljaju sa vrednim radom, uz nadu da će Dragan Stojković uskoro u tim uvrstiti nove Šapčane sa Gradskog stadiona.

“Nadamo se da će biti! Radimo na tome. Mogu da istaknem Aleksu Purića, koji je naše dete. Bio je u Partizanu, pa u Doksi na Kipru, a ove godine je potpisao za Rasing Ferol – španskog drugoligaša. Igra na poziciji štopera. Nadamo se da će u dogledno vreme dostići nivo Saleta i Strahinje. Želim našoj reprezentaciji mnogo sreće i uspeha na Evropskom prvenstvu”, poručio je Kokanović, uz zahvalnost svim svojim saradnicima iz Savaciuma, u razgovoru za naš portal.

Bonus video: