Pucajte, on i dalje drži čas!

Predrasude često umeju da oblikuju čoveka i predstave ga onakvog kakav zapravo nije. Posebno u fudbalskom svetu. Manjak poverenja i strpljenja u modernom dobu sve više uzima danak među stanovništom, a kada se na to doda i novac u ogromnim količinama – dolazimo do toga da broj ljudi, pravih zaljubljenika u sport drastično opada.

Takva situacija je i u srpskom fudbalu. Instant uspeh ili ništa. Tako je i sa trenerima, koji posle dva ili tri vezana poraza odlaze iz klubova, a igrač ukoliko ne postigne gol na debiju – postaje promašaj.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Prošao je to i junak Zvezde iz Humske, napadač Šerif Endiaj – trostruki strelac u istorijskom trijumfu od 4:0, ali kao što sto verovatno i pretpostavljate, nije imao blistav početak mandata na Marakani. Iako je plaćen za naše uslove još uvek neskromnih 4.000.000 evra, nije na prvu ubedio sve prepotentniju zvezdašku publiku da je pravi izbor za prvog špica. Bogami, ni na drugu…

Na prvom meču za tada ekipu Baraka Bahara protiv Čukaričkog na Banovom brdu, uspeo je Šerif propisno da se obruka i bude okarakterisan kao propala investicija, kada je zicer ispred gola Brđana postao košmar i promašena lopta na pet metara od prazne mreže – počela je da ga prati.

Jovanović: Ne znam kome odgovara ovakav Partizan, ovo nije bio derbi

Mučio se, tražio u sistemu izraelskog trenera, pokazivao odlične fizikalne sposobnosti, ali gola nije bilo. Na sve to došla je i kriza rezultata, međutim, u meču Lige šampiona na Marakani gde se Zvezda sastala sa Jang Bojsom nagovestio je svoje mogućnosti i dao nadu da možda neće biti toliko loš, poput njegovog prethodnika – Kulibalija.

I nije bio loš…

Čekao je na prvenac u šampionatu sve do zatvaranja jeseni i derbija u Humskoj. Ipak, uprkos golu večitom rivalu, ta noć je odsvirala poslednji ples Baraka Bahara, pošto je posle poraza od 1:2 smenjen te je na njegovo mesto došao tvorac svih velikih uspeha crveno-belih tokom prethodne decenije.

Sate i sate razgovora uložio je Milojević u Šerifa tokom zimskih priprema, pokušavajući da od njega stvori neku novu verziju Bena ili Boaćija, a kako se šampionat nastavio – plan je upalio. Milojević je dobio prvog napadača, a Šerif šansu i kontiunitet.

Milojević: Maksimović je ovo zaslužio ponašanjem, nemojte samo mene da veličate

Zablistao je ovog proleća snažni napadač i postigao 10 golova, od toga još dva Partizanu i na krilima njegove forme Zvezda je uspela da preokrene sezonu i na kraju se okiti duplom krunom, osvojivši Kup, takmičenju u kome je Šerif uspeo još tri puta da se upiše u strelce i ostavi još jedan pečat.

Na prve tri utakmice nove sezone, postigao je čak četiri gola i zajedno sa Duarteom najavio efektnu godinu, ali manja povreda ga je donekle usporila u još jednoj misiji.

Ponovo je osetio gnev razmažene publike posle poraza u Norveškoj od Bodea, pa se na društvenim mrežama upustio u svojevrsnu raspravu sa kritičarima. Istovremeno, šuškalo se u Ljutice Bogdana da bi mogao da posle svega jedne sezone preseli iz Beograda. U jednom trenutku rastanak je delovao kao izvestan scenario, međutim, Senegalac je ostao na Marakani i uz fokus samo na teren prevazišao “bubice”.

Stanojević: Najteži poraz u karijeri, najmanji problem je da odem, ali prodao se nisam

Duel protiv Benfike prošlog četvrtka mogao bi na neki način da bude prekretnica za njega. Milojević kao da je osetio želju u Šerifu i pružio mu solidan broj minuta na terenu, što se pnovo se isplatilo, pa je Senegalac po ulasku u igru i asistirao Milsonu za počasni gol na startu Lige šampiona.

Sve što je prošao je korpulentnom centarforu nesumnjivo dalo dodatni poseban motiv i podstrek da u svom omiljenom meču, derbiju – “odradi” sve sate koje je propustio i bude prvi fudbaler od 1968. godine koji je postigao tri gola u najvećoj utakmici našeg fudbala.

Blistao je, pokazivao nadmoć na svakom polju, šunjao se između štopera i svaku priliku pretvorio u raketno polje ispred severne tribine, a po završetku meča kući je poneo loptu kao dokaz verovatno i najbolje partije, a sigurno najveće pobede u karijeri. I zaslužio je.

Dok ga napadaju, kritikuju, osporavaju, traže mane i šta god drugo, Šerif kao da im odgovara rečima Miloja Pavlovića, profesora i direktora Muške gimnazije u Kragujevcu, koji je 21. oktobra 1941. odbio ponudu zločinaca da mu se spase život, stao u stroj sa svojim đacima i zajedno s njima poginuo;

“Pucajte, ja i dalje držim čas. Fudbalski!”.

Skandal kakav se ne pamti, Stanojević povređen u divljanju navijača

BONUS VIDEO: