Na prilazima stadionima u Sjedinjenim Američkim Državama ovih dana se prodaju dresovi Aleksa Frimena (21). Pre samo godinu i po dana niko ih nije štampao. Momak koji je do juče bio tek još jedan klinac bez profesionalnog ugovora i ozbiljnog mesta na velikoj sceni, sada igra na Svetskom prvenstvu i odveo je Jenkije u nokaut fazu.
Amerikanci su nedavno slavili rezultatom 2:0 protiv Australije u drugom kolu Grupe D i sa šest bodova su več osigurali plasman u narednu rundu, a drugi pogodak postigao je upravo desni bek Viljareala, koji je dugo bio osporavan.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sin sportskog velikana je izabrao pogrešan sport za američke standarde. Njegov otac Antonio igrao je NFL, a Aleks je krišom zavoleo fudbal, odnosno soker kako ga nazivaju tamo gde publika besomučno jede hot-dogove dok traje utakmica.
Aleks nije bio projekat oko kojeg se gradi budućnost američkog fudbala, ali je to postao kada se pojavio čovek koji je prvi ozbiljno poverovao u njega. Marko Mitrović, srpski trener, nekada jedan od najbližih saradnika Veljka Paunovića u istorijskom pohodu U20 selekcije Srbije ka tituli prvaka sveta na Novom Zelandu 2015. godine, čovek koji je kasnije sa Paunovićem radio u Čikagu i Redingu, preuzeo je mlađe selekcije Sjedinjenih Država i među prvima prepoznao potencijal mladog beka.
Mitrović je 2022. godine pozvao Frimena u reprezentaciju Jenkija za uzrast do 19 godina. Za mnoge je to bio rutinski spisak. Za Frimena je predstavljao prvu ozbiljnu potvrdu da neko u američkom fudbalskom sistemu zaista računa na njega. U Marbelji je protiv Engleske počeo utakmicu od starta i učestvovao u pobedi od 2:1. Nekoliko dana kasnije ponovo je bio među 11 protiv Norveške, kada su Amerikanci slavili sa 3:0.
Mitrović ga nije zaboravio ni nekoliko meseci kasnije. Ponovo ga je pozvao za turnir u Sloveniji protiv Malte, Hrvatske i Škotske. Srpski stručnjak video je nešto što mnogi nisu, i ispostavilo se da nije pogrešio.
Dok su Aleksovi vršnjaci iz Evrope već imali stotine utakmica u nogama, Frimen je tavorio u amaterizmu. Krenuo je iz akademije Vestona na Floridi, ritao se po omladinskom pogonu Orlanda, u prvu postavu Orlando Sitija upao je februara 2025, a bezmalo godinu dana kasnije spakovao je kofere i napravio transfer karijere prelaskom u španski Viljareal za 3,5 miliona evra.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Od amatera do Primere za manje od godinu dana. Malo ko je mogao da napiše takvu priču…
Njegov otac Antonio Frimen imao je potpuno drugačiji put. Kao hvatač Grin Bej Pekersa proveo je osam sezona u NFL-u i osvojio Superboul. U septembru 1996. postigao je dva tačdauna protiv Sijetl Sihoksa, a nekoliko meseci kasnije bio je deo šampionske generacije koja je savladala Nju Ingland Petriotse.
Tri decenije kasnije sin je u istom gradu, u Sijetlu, postigao možda najvažniji gol svoje dosadašnje karijere.
“Za mene i moju porodicu ovo je trenutak u kojem se zatvara jedan krug. Neverovatno je imati oca koji je bio toliko uspešan i koji mi je bio sjajan mentor. Naučio me je da budem spreman za ovakve trenutke i da verujem da i ja mogu da ispišem svoju priču“, komentarisao je Aleks.
Naravno, odrastanje sa NFL šampionom u kući značilo je i tonu pritiska. Mediji, pre svih Los Anđeles Tajms, čeprkali su po njegovoj prošlosti i izvukli da je mali Aleks bukvalno bio pod presijom da stavi kacigu i krene očevim stopama. Dok je trenirao košarku i kasnije se rvao sa jajastom loptom, dečak je potajno voleo fudbal.
Taj fudbal mu je otkrio očuh, Džejk Hinkl, koji mu je bio i prvi trener, dok je otac Antonio tek kasnije prihvatio izbor i postao stub podrške.
“Bio sam sa njim u hotelu i držao mi je one govore koje samo otac može da održi. Govorio mi je da budem svoj. Mislim da i on zna da me je upravo to što sam svoj dovelo do ovog trenutka. Zašto bih to sada menjao“.
19.00: (1,53) Argentina (4,10) Austrija (6,40)
Frimenova majka Rošel je navijač Liverpula i godinama ga u šali naziva svojim malim Trentom Aleksanderom Arnoldom, nekadašnjim asom Redsa, a danas uzdanice madridskog Reala. U porodici su i mlađa braća Tajler i Džoš, koji takođe igraju fudbal.
Na ovom Mundijalu Aleks je već ostavio ozbiljan trag. Protiv Paragvaja je asistirao u pobedi od 4:1, protiv Australije je postigao gol za prolaz dalje, a u svlačionici Sjedinjenih Američkih Država sve više raste osećaj da bi ova generacija mogla da napravi nešto veliko.
Amerikanci nikada nisu igrali finale Svetskog prvenstva. Najveći uspeh ostvarili su još 1930. godine na inauguracionom turniru, kada su stigli do polufinala. Frimen veruje da ova reprezentacija može više.
“Postoji osećaj da je nešto posebno u vazduhu. Igramo dobro i pobeđujemo, ali ne smemo da se opustimo. Moramo da nastavimo ovim putem ako želimo da budemo spremni za izazove koji nas očekuju“.
Možda će izabranici Maurisija Poketina ovog leta zaista da naprave veliki rezultat. Možda neće. Međutim, Frimen je već pobedio. Igra na najvažnijem globalnom fudbalskom takmičenju iako je donedavno bio amater.
Bonus video:
jakov
prelazak od amaterskog nivoa do Viljareala za tako kratko vreme zvuci kao filmski scenario.