Nedelja, večernji termin rezervisan za ukras kola u Seriji A, i na pozornici Lacio i Bolonja – dva kluba u kojima je dubok trag ostavio Siniša Mihajlović. Iz te perspektive, susret u Rimu bio je povod da italijanska Gazeta intervjuiše Miroslava Mihajlovića, sina pokojne fudbalske legende i trenera u školo Bolonje.
“U sali za sastanke ovde u Kasteldeboleu nalazi se njegova velika fotografija. Ne idem često u tu sobu, ali on je tu, on je tu, očigledno ga vidim i bez gledanja u tu sliku…”, počeo je priču Miroslav, asistent trenera pionira, koji je potom dodao:
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Nemam mnogo ličnih uspomena na oca kao igrača. Počeo sam da ga ‘otkrivam’ u godinama kada je bio trener. Bio sam na mnogim njegovim konferencijama za štampu ili na terenu, ali nije mi nikada savetovao da pokušam da budem trener. Igrao sam fudbal, bio sam desni vezni, a ovde sam da učim i napredujem”.
Govoreći o usavršavanju mladi Mihajlović ima jasan plan.
“Učim kako da radim sa decom, različite taktike, hiljadu stvari… Od oca sam naučio da uvek dajem sve od sebe i da verujem u to što radim”.
Skoro dve godine bez Siniše ostavilo je veliku prazninu.
“Ne znam da li je ovo vreme prošlo sporo ili brzo, ali bile su dve teške godine. Veoma teške. Hteo to ili ne uvek mi mi padnu negativne misli na pamet, ali se trudim da te emocije pretočim u pozitivan impuls. Odmah se fokusiram na ono što je Siniša umeo da prenese nama kao porodici, svima.”
Mnogo je lekcija koje je mladi trener naučio od oca, ali mu nije bio problem da izdvoji jedniu.
“Naučio nas je da sve mora da se zaradi. Nema poklona u životu.”
Poklon ili povlastice izostale su i pored prezimena.
“Tačno. Neka mi niko ništa ne podari. Vredeo ili ne vredeo – ja sam Miroslav, moram da pokažem šta sam bez obzira kako se prezivam.”
Utakmica zakazana za nedelju će proteći u znaku nekadašnjeg defanzivca.
“To je tatina utakmica. Biću na Olimpiku i potreban mi je jedan od onih duplih šalova, sa grbovima obe ekipe. Rođen sam i odrastao u Rimu. Uz Lacio sam od malena, ali i Bolonja je deo porodice Mihajlović. Srce mi je podeljeno baš kao i taj šal.”
Pitanja o Siniši su neizbežna za Miroslava, a sutra je za očekivati da će ih biti posebno mnogo.
“Srećan sam kada me ljudi pitaju nešto vezano za oca. To mi donosi osmeh. Trenersi posao obavljam uz utisak kao da je uvek pored mena, ali kao što sam već rekao – više volim da me gledaju kao momka od 23 godine koji uči. Ako za pet godina sretnem nekog od dečaka koje sam trenirao – i ako mi kaže da je uživao u tom radu osetiću neverovatnu satisfakciju. Tata je od značaja i za ovaj aspekt jer je bio veoma težak, bio je fokusiran samo na fudbal i zahtevao je posvećenost strast, zabavu i hrabrost”, rekao je mladi Mihajlović.
Bonus video:
