Na vrelom avgustovskom suncu u Firenci, dok je Artemio Franki spremao žurku za stogodišnjicu postojanja Fiorentine, ulogu partibrejkera odigrao je momak u dresu Frozinonea. Dva precizna udarca u mrežu Ljubičastih za ubedljivih 3:0 za goste i hladnokrvno izdanje koje je nateralo fudbalsku javnost na Apeninima da na startu Serije A podvuče ime Antonija Rajmonda (22).
Antoniov put nije bio popločan cvećem. Bilo je pozajmica, klupe, promašenih sezona, sumnji i perioda u kojima je delovalo da će još jedan italijanski talenat da ostane zaglavljen negde između omladinskog fudbala i ozbiljne seniorske karijere. I onda – bum. Trenuci kada više nije moguće sklanjati pogled.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Rajmondo je sa dva gola pokvario veliku ljubičastu proslavu prvim golovima u Seriji A. Dobio je priznanje za igrača utakmice, dok je njegova priča dobila još jednu simboličnu dimenziju. Skrenuo je svetla reflektora na stadionu kluba koji je svojevremeno vodio čovek bez čijeg poverenja možda nikada ne bi ni dobio priliku da se predstavi na najvećoj sceni.
Siniša Mihajlović bi, negde odozgo, verovatno zadovoljno razvukao svoj prepoznatljivi osmeh i promrmljao kako je još pre pet godina znao šta se krije u tom momku južnjačke krvi. Šesto čulo legendarnog Srbina koji je u decembru 2022. napustio ovaj svet u 54. godini ni ovog puta nije omanulo.
Rajmondo se sada posle silnih obilaznica vratio u Seriju A. U prvom kolu je ostavio dobar utisak protiv Juventusa, u Kupu je pogodio i asistirao protiv Juve Stabije, a onda je u drugom kolu stigla prava eksplozija u Firenci. Dva pogotka protiv Fiorentine su poruka da je napadač koji je godinama pokušavao da pronađe svoje mesto konačno počeo da ga zauzima.
“Mislim da je ovo zaista bio poseban dan. Nikada ga neću zaboraviti jer sam postigao prvi gol u Seriji A, a onda je stigao i drugi uz pobedu. Teško da je moglo bolje“, oduševljeno je komentarisao Rajmondo.
Potom je otkrio kome pripada priznanje koje je dobio posle utakmice.
“Kome posvećujem MVP nagradu? Ovo priznanje posvećujem svojoj porodici, ljudima koji me vole i svima koji su uvek verovali u mene“.
Takvih ljudi nije bilo malo, ali među njima se posebno izdvajaju Masimilijano Alvini i sportski direktor Renco Kastanjini. Njih dvojica su pre godinu dana insistirali da Rajmondo dođe u Frozinone, u Seriju B, iako iza sebe nije imao sezonu koja bi nekoga posebno oduševila. Bilo je lakše okrenuti se nekom drugom imenu, tražiti sigurniju opciju i pustiti mladog napadača da još jednu godinu luta po pozajmicama. Oni su mu ipak dali poverenje, a Rajmondo im je vratio golovima.
Prošle sezone je postigao 11 pogodaka uz jednu asistenciju, bio jedan od ključnih igrača u pohodu Frozinonea na promociju i postao najmlađi fudbaler koji je u sezoni stigao do dvocifrenog broja golova u drugom rangu italijanskog fudbala. Frozinone je izborio povratak u Seriju A, a Rajmondo je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih su se Kanarinci vratili.
Nije zato bilo mnogo dileme oko toga šta dalje. Frozinone je insistirao da ga zadrži, a Bolonja pristala da produži pozajmicu. U klubu su odavno shvatili da pred sobom imaju igrača kojeg ne treba olako pustiti. Još ranije su ga vezali ugovorom do 2028. godine, a sada su mu omogućili da nastavi tamo gde je konačno počeo da pokazuje ono što su u njemu videli mnogo ranije.
“U Italiji često imamo običaj da prebrzo donosimo sud o mladim igračima“, naglasio je trener Alvini. “On je neverovatan, Kastanjini i ja smo tražili da ostane. Mislim da može da napravi izuzetan put u Seriji A, ali još mora mnogo da napreduje“.
Rajmondova priča u malom. Razvoj mu je bio prilično prljav i često frustrirajući, baš kao što seniorski fudbal ume da bude prema mladim špicevima. Antonio je rođen u Raveni, dok mu porodični koreni vode ka jugu Italije, u oblast Čilento. Prve fudbalske korake napravio je u Rusiju i Azura Raveni, a potom je proveo pet godina u Ćezeni. Upravo u periodu dok je bio u omladinskim kategorijama tog kluba stigao je još jedan udarac, Ćezena je 2018. godine doživela finansijski slom i prestala da postoji u dotadašnjem obliku. Rajmondo je morao da pronađe novi početak i otud u Bolonji.
Međutim, ni tamo nije odmah krenulo bajkovito. Prelazak na stadion Renato Dal’Ara je bio veliki korak napred, ali istovremeno i bolan period odrastanja. Udaljenost od kuće mu je teško padala, nije dobijao mnogo prostora, a prvu sezonu u selekciji do 15 godina završio je bez ijednog gola. Za napadača, posebno mladog, takva statistika zna da bude otrovna. Kreće sumnja u sebe i gomila pitanja i preispitivanja.
Ipak, uporni Antonio je već naredne sezone dao 13 golova u 17 utakmica za selekciju do 16 godina. Odjednom su vrata počela da se otvaraju, napredovao je kroz kategorije, skrenuo pažnju ljudi u klubu i na kraju stigao do prvog tima.
Tamo ga je čekao Siniša Mihajlović, a on nije bio poznat po davanju poklona. Ako bi procenio da neko može da igra – kao svojevremeno Đanluiđi Donaruma u Milanu – gurnuo bi ga u vatru. Ako nije, mladi igrač bi morao da čeka. Kod Rajmonda je očigledno video nešto što nije bilo samo pitanje talenta. Video je karakter.
Mihajlović mu je sa samo 17 godina dao priliku da debituje u Seriji A. Bilo je to u maju 2021. godine, u remiju Verone i Bolonje 2:2. Rajmondo je tada ušao umesto Rodriga Palasija. Maloletni napadač odjednom je bio na terenu sa ozbiljnim imenima italijanskog fudbala.
Bio je to početak odnosa sa Mihom koji je Rajmondo kasnije opisao sa mnogo emocija.
“Bio je fantastična, iskrena osoba“, prisetio se Rajmondo u intervjuu za sajt GianlucaDiMarzio.com. “Kada sam trenirao sa prvim timom, ponašao se prema meni kao da sam igrač od 30 godina. Uvek će imati posebno mesto u mom srcu jer mi je ukazao poverenje i omogućio mi da debitujem u Seriji A, a naredne sezone me je prvi put uveo u startnu postavu. Mislim da je bio prvi trener koji je zaista verovao u mene“.
Četiri nastupa u Seriji A bila su njegov prvi konkretan trag u seniorskom fudbalu. Do 2023. godine ostao je u Bolonji, a onda je usledio period koji je mogao da ga odvede u bilo kom pravcu. Ternana, Venecija pa Salernitana. Tri pozajmice, tri potpuno različite sredine i skoro nimalo kontinuiteta da bi mladi napadač zaista mogao da se pronađe i ustali.
Tad se desio Frozinone. U julu 2025. godine preselio se u klub koji mu je ponudio upravo baš to što mu je nedostajalo. Doveden je da pokaže sve što zna i da preuzme odgovornost. Rajmondo je eksplodirao. Prvi put je izgledao kao napadač koji zna šta želi. Visok 185 centimetara, sa snažnom levom nogom, nije klasični centarfor koji čeka da mu neko servira loptu na pet metara od gola. Traži prostor.
Prema sopstvenom priznanju, ugledao se na Marka Arnautovića u Bolonji, a oduvek se divio Edinsonu Kavaniju. U toj kombinaciji ima nešto što dobro opisuje Rajmondovu igru – fizičku snagu, osećaj za prostor i staromodnu glad da se nađe tamo gde lopta pada.
Koliku je pažnju Antonio skrenuo na sebe pokazuje i veza sa Ćilentom, odakle potiču njegovi roditelji. Njegov otac Pjetro rođen je u Ašei, mestu u provinciji Salerno koje ima manje od 6.000 stanovnika, dok mu majka Rosela potiče iz obližnjeg Kerasa. Zbog posla su se preselili u Ravenu, gde je Antonio rođen i odrastao, ali opštinske vlasti Ašee su pucale od ponosa.
“Apsolutno vrhunska partija našeg sugrađanina, koja ga je učinila jednim od protagonista ovog kola Serije A“, naveli su iz opštine. “Rezultat koji ispunjava ponosom čitavu Ašeu. Naša zajednica je oduvek imala snažnu vezu sa fudbalom i tokom godina gledala kako stasavaju brojni momci i talenti. Danas, kada vidimo jednog momka iz Ašee kako postiže dva gola u Seriji A, ova fudbalska tradicija dobija još veću vrednost. Nastavićemo da pratimo Antonija i navijamo za njega“.
Italija sada gleda ono što je Mihajlović video pre pola decenije. Ima nešto u tom Rajmondu – ubitačna levica, karakter i dovoljno drskosti da se pokvari jubilej.
Bonus video:
