Daleko beše ta 2000. godina. Kao da se desila u prošlom životu. Promenilo se od tada – sve. Fudbal je najmanje bitan, više ništa nije isto kao tada. Pa, za pomračenje sunca tog leta je na ulicama bilo poput vanrednog stanja, a danas…Tehnologija, način života, pa i sami ljudi. Sve je drugačije i eto – Srbija od tada videla nije Evropsko prvenstvo.
MERIDIAN PONUDA: Srbija – Engleska
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa
“Od prošlog života” nije našla mesto međ’ evropskom elitom, davno su Mijatović, Jokanović, Drulović i ostali sada već ljudi u šestoj deceniji – špartali livadama širom Evrope, pa i u toj Holandiji i Belgiji. Na klupi Vujadin Boškov, a na terenu Dragan Stojković. Dva lidera i šampiona, ali četvrtfinale je bilo maksimum te generacije, a čuveni poraz od Klajverta i drugova – 6:1 je i dan danas naš najveći “uspeh” od tada.
Nikada posle toga, ni na jednom takmičenju Srbija nije prošla grupnu fazu, a kamoli ušla među osam najboljih, što bi u ovom trenutku bilo smatrano poput medalje. Nažalost, ali tako je.
Nestao je kult reprezentacije čini se po odlasku Slavoljuba Muslina sa klupe, pokušavao je Stojković da ga vrati onom pobedom u Lisabonu, a zatim i pred Mundijal, međutim, bezuspešno. Izjave kao da smo već pokorili planetu, nekada i netemeljene na realnoj osnovi – više ne prolaze.
Stojković: Ako povedemo, idemo na drugi gol – vreme je da napravimo iskorak
Činjenica je da igra Srbije nimalo nije napredovala još od tog Lisabona i deluje da je to poslednja dobra velika utakmica ove generacije, a od nje će uskoro proći tri godine. Prilično dug period za selekciju koja ima visoke ciljeve na predstojećem Evropskog prvenstvu – bar prema rečima selektora.
MERIDIAN SPECIJAL ZA EURO – SVE KVOTE VEZANE ZA ORLOVE
U sličnom tonu kao i u Kataru, šeretski i sa osmehom, govorio je Stojković na konferencijama proteklih dana, možda i svesno okretao na šalu i neozbiljnost kako bi opustio atmosferu uoči meča sa Englezima, kojeg se svi potajno pribojavaju.
Pomalo paradoksalno zvuči, ali navijači Crvene zvezde i Partizana uglavnom imaju najveće nade u mečevima svojih klubova protiv velikih favorita na evropskoj sceni, što sa reprezentacijom već duže vreme nije slučaj.
Bolna iskustva sa Argentinom i Holandijom, pa i ona manje bolna, ali česta – Brazil i Švajcarska, kao i neki ubedljivi porazi u kvalifikacijama, doveli su strepnje i straha od katastrofičnih rezultata. Ovdašnji narod je i te kako “osetljiv” na fudbal i svi neuspesi se vrlo često manifestuju i na ljudsko zdravlje, a kakva je situacija sa Orlovima na velikim takmičenjima i često protiv favorita – čini se da smo svi “bolesni”.
Čeka nas Engleska (21.00 RTS, TV Arena sport), po imenima možda i najjača na prvenstvu, ali sa našim “sindromom”. Ni njima ne cvetaju ruže, u poslednjih X godina imaju samo izgubljeno finale sa prošlog EP od Italije i polufinale Mundijala u Rusiji. Toliko protraćenin godina, istrošenih selektora, fudbalskih majstora bez nagrade – zvuči poznato zar ne?
Savet srpskim i engleskim navijačima od nemačke policije: Uzmi džoint, ne alkohol!
Neće Srbija imati šta da izgubi u Gelzenkirhenu, moći će mnogo da dobije, ali o tome čak ne treba ni pričati naglas.
Ono što je možda dobro po ekipu i selektora je to što niko ništa ni ne očekuje. U svima nama potajno i instiktivno čuči scenario čuda, ali niko nema petlju istupi i izusti da se nada bodu, kamoli pobedi. Tiho i stidljivo, kako do sada nije bilo. Jedino što se naglas očekuje je borba, a sve preko je gratis, pa neka bude šta bude.
Pošteno.
BONUS VIDEO:
stefan.zvicer
Nije da se ne nadamo ali se ni ne zavaravamo
kluka4002
Istorija je iza nas , mije to više z jugoslavija nego Srbija sto nas automatski cini mnogo manjima i slabijima , lopta je okruga to stoji ali razlika u kvalitetu je ogromna