SRBIJA DOBRO UŠLA U BORBU ZA KATAR: Šta smo sve videli u tri utakmice, šta smo dobili, koga je Piksi najviše držao na terenu...

Srbija je započela kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kataru i posle tri utakmice ima sedam bodova. Može se reći zadovoljavajuće.

Odigrali su “orlovi” Dragana Stojkovića dve utakmice u Beogradu, a zatim jednu na gostovanju. Na debiju Piksija savladana je Repubika Irska sa 3:2, zatim je bilo 2:2 protiv Portugala, a za kraj mini-ciklusa u Bakuu je pobeđen domaćin Azerbjedžan.

Kao što je rečeno imamo sedam bodova, koliko i Portugal, ali su Kristijano Ronaldo i družina prvi na tabeli zbog bolje gol razlike. Mi imamo 7:5, a oni 6:3.

Šta smo sve to videli u prethodna tri meča. U suštini, videli smo kakvu će formaciju Stojković foorsirati, sa tri igrača u poslednjoj liniji, a u najisturenijoj sa jednim ili dva, kako kada.

Na početku ćemo se osvrnuti na minutažu koju su imali pojedini igrači.

SRBIJA – R. IRSKA 3:2 (1:1)
SRBIJA: Dmitrović, Milenković, S. Mitrović, Pavlović, Gajić, Račić (od 63. Maksimović), Lukić, Mladenović (od 46. Kostić), Tadić (od 77. Gudelj), Đuričić (od 63. A. Mitrović), Vlahović (od 82. Jović).

SRBIJA – PORTUGAL 2:2 (0:2)
SRBIJA: Dmitrović, Milenković, S. Mitrović, Pavlović, Gudelj, Milinković-Savić, Lazović (od 46. Maksimović), Tadić (od 81. Đuričić), Kostić (od 71. Ristić), A. Mitrović (od 88. Jović), Vlahović (od 46. Radonjić)

AZERBEJDŽAN – SRBIJA 1:2 (0:1)
SRBIJA: Rajković, Spajić, S. Mitrović, Pavlović, Radonjić (od 85. Ristić), Gudelj, Maksimović (od 64. Grujić), Kostić (od 64. Živković), Tadić (od 75. Jović), Milinković-Savić, A. Mitrović (od 85. Vlahović)

Krenimo od golmana. U prva dva duela prednost je dobio Marko Dmitrović, ali je u Bakuu između stativa stao Predrag Rajković. Nijedan od njih nije ostao nesavladan, ali treba reći da su Azeri gol dali sa bele tačke.

Kao što je rečeno, Stojković se u poslednjoj liniji opredelio za tri igrača, ali je uoči meča u Bakuu rekao da to neće uvek biti slučaj. Mada jeste i tada bio. Sadašnji izbor za ovu trojku je očigledno Nikola Milenković, Stefan Mitrović i Strahinja Pavlović. Sa njima je počeo i protiv Iraca i Portugalaca i sve vreme su bili na terenu. Tako bi bilo i u Bakuu, ali je Milenković dobio crveni protiv “selesaoa”. Samim tim na njegovo mesto je uskočio Uroš Spajić.

Dakle Mitrović i Pavlović su upisali svih 270 minuta, Milenković (silom prilika) 180, a Spajić 90.

Idemo dalje. Sa veznim redom, alii napadaćima Stojković je malo više kombinovao. Na primer Milan Gajić je bio starter protiv Iraca i odigrao svih 90 minuta. Ipak, u naredne dve utakmice nije dobio šansu. Slično se desilo i sa Urošem Račićem. Starter protiv Iraca, igrao do 63. minuta, i to je bilo to. Saša Lukić i Filip Mladenović su počeli protiv Iraca, ali posle toga nisu igrali. Jedina razlika je što je Lukić upisao svih 90, a Mladenović upola manje minuta.

Mihailo Ristić je dva puta ušao sa klupe, protiv Portugalaca, u 71. i protiv Azerbejdžana u 85.

Onda dolazimo do kapitena Dušana Tadića. U sva tri meča bio je starter, ali nijedan nije odigrao do kraja. Upisao je 233 minuta (77+81+75), ali je svaki bio vredan. Pokazao se kao mozak i motor ekipe, a to se najjednostavnije videlo u njegovim asitencijama. Gol nije postigao, ali je delio lopte, a to se posebno videlo protiv Iraca.

Ove sezone ima ukupno 22 asistencije iz 31 utakmice, što za klub, što za nacionalni tim.

Filip Đuričić je protiv Iraca igrao 63 minuta (zamenio ga Aleksandar Mitrović), protiv Portugalaca poslednjih devet, a duel u Bakuu je presedeo na klupi. Nemanja Gudelj je protiv Iraca igrao u poslednjih 13 minuta, protiv Portugalaca bio na klupi, a protiv Azera odigrao svih 90. Nemanja Maksimović je mećeve u Beogradu počinjao na klupi (27 + 45 minuta), a u Azerbejdžanu bio starter i igrao do 64. minuta.

Darka Lazovića smo videli samo u duelu sa Portugala i to u prvom poluvremenu, a Andriju Živkovića samo protiv Azera. Zaigrao je fudbaler PAOK-a u 64. minutu umesto Filipa Kostića. Kada smo kod fudbalera Ajntrahta koji je u fenomenalnoj formi, u sva tri meča je igrao i ostavio odličan utisak. Ono što pokazuje u Bundesligi, pokazao je i u dresu Srbije. Imao je sledeću minutažu, drugo poluvreme protiv Iraca, do 71. protiv Potugalaca i do 64. protiv Azerbejdžana. Ukupno 180 minuta. Dao je i gol Portugalcima, za izjednačenje.

Nemanja Radonjić je trenutno u Herti, gde ga je na pozajmicu prosledio Olimpik Marsej. Možda, posle ovih partija u klubu sa “Velodroma” počnu drugačije da razmišljaju. Protiv Iraca ga nije bilo, ali je zato uneo svežinu protiv Portugalaca na početku drugog poluvremena, dok je u Bakuu u 85. minutu ustupio mesto Ristiću.

Sergej Milinković-Savić nije bio na terenu u uvodnom duelu, ali je zato kasnije, sa Portugalcima i Azerima odradio maksimalnih 180 minuta.

I dolazimo do napada. U Beogradu sa Ircima je počeo Dušan Vlahović, koji je bio i strelac za izjednačenje. Mladi napadač Fiorentine koji zbog odličnih partija, možda i promeni klub bio je na terenu 82 + 46 + poslednjih pet minuta protiv Azera. U ove tri utakmice status heroja zasluženo pripada Aleksandru Mitroviću.

Srpski napadač koji je u zapećku u Fulamu je protiv Iraca ušao u 63. minutu i dao dva gola, kojim je doneo prednost od 3:1 koju Ostrvljani nisu mogli da stignu.

Protiv Portugalaca je bio starter i dao gol kojim smo smanjili na 2:1, a zatim igru napustio u 88. minutu. I u Bakuu je pokazao kakav je centarfor. Dao je gol za 1:0, a zatim i za 2:1. Onda je na pet minuta do kraja ustupio mesto Vlahoviću.

“Mitrogol” je igrao ukupno 200 minuta i dao pet golova, odnosno po jedan na 40 minuta. Uz to, iz ova tri meča izašao je kao rekorder po broju golova u dresu reprezentacije. Stjepan Bobek je bio rekorder sa 38, ali je sada to Mitrović sa 41.

Luka Jović je bio sva tri puta rezervista i ulazio je u igru u 82, 88. i 75. minutu.

Posle ove tri utakmice, jasno je na kome će se bazirati Piksijeva strategija u borbi za plasman na Mondijal u Kataru. Naravno, uvek može da se desi da se još neko preporuči partijama, ali recimo da se bez nekih jednostavno ne može i ne sme. Recimo da je to Mitrović čije zalaganje i učinak u dresu “orlova” nikada nije dolazilo u pitanje. Naravno, nije on jedini, jer je fudbal timska igra, u kojoj svako daje manji ili veći doprinos, ali u svakom slučaju, jasno je da možemo da se nosimo i sa prvim favoritom u grupi.

Takođe, hrabri psihološka snaga ovog tima. U Beogradu su oba puta poveli gosti, sa 1:0 i 2:0, ali smo ih prestigli i stigli u drugom slučaju. Doduše, sa Ircima je došlo do manjeg pada u poslednjim minutima, pa smo malo i strepeli za rezultat. I u Bakuu smo uspeli da pobedimo, iako je domaćin izjednačio.

Dobro je što postoji i ta snaga, jer su padovi u igri bili česta boljka u prošlosti. Sada se to izgleda drugačije, a selektor Stojković često zna da kaže da “predaja kao termin ne postoji”.

Sledeća obaveza našeg nacionalnog tima je u septembru. Na samom početku devetog meseca, gostovaćemo organizatoru Prvenstva Kataru (utakmica bez takmičarskog značaja), a onda slede dueli u Beogradu sa Luksemburgom (4. septembar) i u Irskoj sedam dana kasnije.

Do tada, samo da se nadamo da će ovako i da potraje. Protiv Luksemburga bi trebalo da upišemo bodove, mada je duele sa ovim timom Stojković ocenio kao veoma opasne, a protiv Iraca bi bilo poželjno. U dosadašnjem delu kvalifikacija ekipa Stivena Kenija nije pokazala mnogo, pa bi to trebalo i iskoristiti.

Ali do septembra ima još mnogo. U svakom slučaju, put ove generacije Srbija deluje obećavajuće.

Kolarov, Milivojević… Niko nije bezbedan kada Bogdanović bez dlake na jeziku proziva

OBAVEZNO POGLEDAJTE: KOJI JE TVOJ LIMIT? Meridian Holdem Poker