Piksijevi Orlovi i neobičan efekat imperativa rezultata: Srbija ima dug spisak mana, ali igra pod pritiskom nije na toj listi

Srbija je u Švajcarsku stigla sa privilegijom da joj i remi donosi minimum treće mesto u grupi 4 elitnog ranga Lige nacija, ali je mir u redovima Orlova narušio gol Amdunija. Prednost domaćina dovela je Piksijev tim u podređeni položaj, međutim naša reprezentacija je uspela da se izdigne iz neugodne situacije, sudbinu u potpunosti vrati u svoje ruke i remijem (1:1) pošalje rivala u niži rang.

Remi u Cirihu ostavio je u senci sve mane našeg nacionalnog tima. Brzo je zaboravljena inferiorna uloga Orlova između dva gola i činjenica da su aktivan rezultat sačuvali u tandemu Đorđe Petrović i sreća, te je fokus preusmeren ka poslednjem izazovu u ovom ciklusu.

U sličnoj poziciji Orlovi će se naći i na megdanu Danskoj u ponedeljak u Leskovcu, kada će morati da napadnu jer im samo ceo plen donosi drugu poziciju u grupi, plasman u četvrtfinale Lige nacija i mesto u prvom šeširu kvalifikacija za naredni Mundijal.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Tokom prethodnih godina Orlovi su se na različite načine suočavali sa pritiskom imperativa pobede ili činjenicom da ih samo jedan gol deli od ostvarenja cilja, ali od dolaska Dragana Stojkovića na klupu nacionalnog tima bilans je u takvim utakmicama znatno bolji nego što je to ranije bio slučaj.

Prva asocijacija na situaciju u kojoj je trijumf bio neophodan, pre Piksijevog mandata, vraća sećanja na oktobar 2017. godine i sudar sa tada ne tako aktraktivnom selekcijom Gruzije.

Tri boda donosila su četi selektora Slavoljuba Muslina direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji. Srbija se našla u ulozi aspolutnog favorita, ali daleko od toga da je na Marakani imala lak posao. Značaj utakmice uneo je dodatnu nervozu u vrlo disciplinovan Muslinov tim, pa je neretko gol izgledao manje nego što zapravo jeste.

Drhtalo je 40 hiljada ljudi na stadionu “Rajko Mitić“, a još nekoliko miliona navijača kraj malih ekrana, sve do 74. minuta kada je kao po običaju jednu od glavnih uloga u podvigao odigrao Aleksandar Mitrović. Ključno dodavanje uputio je as Al Hilala u prazan prostor, a gol karijere postigao je Aleksandar Prijović (1:0). Od igrača koji su te večeri igrali u Beogradu, samo su još Mitrović i Nemanja Gudelj deo nacionalnog tima.

Na narednu utakmicu hamletovske dileme “biti ili ne biti, pitanje je sad”, čekalo se skoro četiri godine. Stojković je entuzijazmom i promenom atmosfere u svlačionici usadio u glavu Orlova pobednički mentalitet, u toj meri da se na megdan silovitoj Portugaliji išlo sa ubeđenjem da je pobeda skroz realno dostignuće. Ako je javnost sumnjala, jedno je sigurno – ekipa nije. Neuobičajeno, ali jednostavno istinito – Orlovi su istrčali na teren velelepnog “Da Luža” s namerom da poraze Portugalce na čelu sa Kristijanom Ronaldom i rezervišu mesto na Mundijalu u Kataru.

Zahvaljujući velikom kiksu na startu utakmice Sančez je već u drugom minutu pogotkom izazvao delirijum na tribinama, ali ni to nije poremetilo srpski tim. Kako? Teško da ćemo ikada otkriti, jer upravo taj meč budi pitanje zašto uvek ne izlazimo na teren sa takvom dozom samopouzdanja.

Dušan Tadić je do poluvremena golom uzburkao uzavrele strasti u Lisabonu, da bi “nemoguća misija” u pravom smislu te fraze pretvorena u javu postala golom Aleksandra Mitrovića u poslednjim trenucima susreta. Sreći nije bilo kraja, a Orlovi su utišali jedan od najpoznatijih fudbalskih gradova na planeti, gledajući Portugalce na kolenima. Ronaldo i ekipa su put do Mundijala potom pronašli kroz baraž, ali trijumf Srbije ostaće upamćen kao jedan od najvećih od osamostaljenja.

Kvalitetom ne može da stane selekcija Bugarske u istu rečenicu sa Portugalijom, ali upravo je dvomeč sa balkanskim komšijama pomogao Srbiji da se domogne 24 godine čekanog plasmana na Evropsko prvenstvo. Niko nije ozbiljno doživljavao protivnika, ali ispostavilo se da su Orlovi uz mnogo muke i znoja osvajali veoma važne bodove na putu do cilja.

Na “Ludogorec Areni” u Razgradu Kiril Despodov je bacio srpski tim u nokdaun, ali Darko Lazović je smogao snage da u doslovno poslednjim sekundama susreta matira protivničkog čuvara mreže i spreči iznenađujući poraz od Bugara.

Nekoliko meseci kasnije Leskovac je ozareno posmatrao svoje miljenike računajući da se pobeda ne dovodi u pitanje, već samo koliko će ona biti ubedljiva, ali ponovo šok… Hladne novembarske večeri na jugu Srbije režirali su Bugari preokret na “Dubočici”, a strah i zima zajedno su se uvukli u telo naših navijača. Toliko čekano učešće na EURU dovedeno je u pitanje zbog “rutinskog” meča, ali ponovo je reprezentacija dobila svog superheroja. Srđan Babić, odani Stojkovićev opurtunista i džoker, našao se u prilici da pokaže svoje golgeterske sposobnosti i oduševio celu zemlju. Srbije je učestvovala u Nemačkoj!

Između dvomeča sa Bugarskom stres nije mogao da se izbegne pod reflektorima najvećeg srpskog stadiona. U Ljutice Bogdana stigla je nikada motivisanija Crna Gora, koja je pretila da pokvari planove Srbiji, koja je već zamišljala nastup na istom tom, u nekoliko navrata pomenutom Evropskom šampionatu.

Crnogorci su bili skromniji uoči susreta, ali uz najavu da nisu došli da se brane. S druge strane Piksi je iz njegovog ugla nadmeno, a po mišljenju selektora opravdano samouvereno, najavio sigurnu pobedu. Namučila se ekipa, ali ishod je poznat – Stojković je ispunio obećanje (za razliku od onih datih uoči velikih takmičenja). Sijao je tandem Mitrović – Tadić, pa majstorija Stevana Jovetića gostima nije bila dovoljna ni za remi (3:1). Još jednom je Srbija pokazala karakter tom prilikom.

Na velikim takmičenjima pristup, razmišljanje, ali igra Orlova stalno se menjala u poređenju sa onom iz kvalifikacionih ciklusa. Deklasiranje Norveške u Oslu u Ligi nacija i plasman u A diviziju još jedan su primer koji je Srbija trebalo da sredi na Mundijalu u Kataru protiv Švajcarske, ili dve godine kasnije protiv Danske na Evropskom prvenstvu, ali reakcija je tada izostala…

Često bi ishod bio suprotan gore opisanim. I kada bi dobro počinjala meč, Srbija nije uspela da ga privede kraju na željeni način (Švajcarska 2018, Kamerun 2022, Danska 2024). Jedini meč vredan pomena, kada je u pitanju demonstracija karaktera na delu, jeste susret sa Slovenijom minulog leta.

Iako su Orlovi bili bolji rival tokom većeg dela susreta Karničnik je zatresao Rajkovićevu mrežu sredinom drugog poluvremena. Na Piksijevu komandu krenulo se u totalnu ofanzivu, a nakon što se Mitrović ispromašivao suprotno svom renomeu, Luka Jović je produžio nadu Srba u Nemačkoj pogotkom u 95. minutu susreta.

U javnosti tinja nada da ovog puta Piksijeva četa neće čekati poslednje sekunde meča za napad i taktiku “sve ili ništa”, te da će mnogo ranije pokazati zube Dancima i opravdati prednost domaćeg terena u Leskovcu.

Bonus video: