Dugo je Dejan Stanković nosio breme trenera koji posustaje onda kada se igra na “sve ili ništa”, ali je finale Kupa protiv Vojvodine poslužilo kao savršen poligon za skidanje te neprijatne etikete.
Nakon evropskih šamara od Lila, Šerifa i onog najbolnijeg protiv Makabija iz Haife, činilo se da se istorija ponavlja kada je semafor na poluvremenu pokazivao 0:2 u korist Novosađana. Ipak, umesto još jednog rezultatskog sloma, viđen je strateški i karakterni preokret koji sugeriše da je Stanković konačno pronašao recept za mečeve u kojima popravnog nema, čime je na najlepši način kompletirana još jedna dupla kruna u istoriji kluba.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Preokret je započeo brzim pogotkom za 1:2 početkom drugog dela, ali je pravi trenerski pečat udaren u samom finišu, kada je Stanković povukao potez koji je neodoljivo podsetio na najbolje dane njegovog učitelja Žozea Murinja. Odluka i odličan tajming za prisećanje na nešto 16 godina staro – da u jeku opsade gola Vojvodine u igru uvede štopera Rodrigaa i gurne ga u sam špic napada – baš kao što je Portugalac nekada uradio sa Valterom Samjuelom u dresu Intera protiv Sijene, ispostavila se kao vizionarska. Upravo je visoki Brazilac u 97. minutu, bukvalno u poslednjim sekundama nadoknade, zakucao loptu u mrežu za 2:2, čime je bacio u trans navijače i odveo meč u produžetke – promenivši psihološki momentum velikog finala.
Konačna potvrda zrelosti stigla je u penal-seriji, gde su mirnoća izvođača i sjajna intervencija golmana Mateusa, koji je zaustavio udarac Džonu Meriju, doneli Crvenoj zvezdi trofej koji je tokom prvih 45 minuta delovao nedostižno. Za Stankovića ovo nije samo još jedan pehar u vitrinama, nego i lična pobeda nad sumnjama koje su ga pratile godinama, jer je uspeo da ekipu podigne “iz mrtvih“ u trenutku najvećeg pritiska.
Uspešno vođenje utakmice, pravovremeno vreme izmena i sposobnost da se adaptira na izuzetno nepovoljan rezultat pokazali su da strateg crveno-belih više nije žrtva sopstvenih emocija, već trener koji je naučio kako da kontroliše sudbinu najvažnijih duela.
Iako su domaći okviri još jednom potvrđeni kao njegova sigurna zona, prava iskušenja i završni ispit ove nove trenerske zrelosti stižu već u julu kroz kvalifikacije za Ligu šampiona. Sa neslavnim skorom od tri uzastopne eliminacije iz najelitnijeg takmičenja, Stanković sada ulazi u novi ciklus sa značajno drugačijim mentalnim sklopom i kapitalom iskustva koji je platio bolnim lekcijama u prošlosti. Četiri godine nakon one traumatične noći protiv Haife na Marakani, crveno-bela javnost veruje da je proces sazrevanja konačno završen i da je čovek koji je u Loznici nadmudrio i protivnika i tradiciju spreman da napokon naplati sve evropske dugove.
BONUS VIDEO:
ljubica
Ova utakmica je presudna iz razloga što je pokazala da kad se ne dozvoli panici da preuzme igrače i trenera onda ipak ima šanse da se sve preokrene i ostvari pobeda.
aleksandra
Posle osvajanja duple krune,slede hvalospevi o Stankovicu,ali sa pravom ,jer rezultati sve govore!
viktor
Potez sa Rodrigaa u spic je bas bio hrabar i murinjovski. Takve odluke cesto izgledaju genijalno tek kad uspeju, ali moras imati osecaj i hrabrost da ih povuces u tom trenutku
nikola
Mislim da je ovo možda i najvažnija Stankoviceva utakmica otkad vodi Zvezdu. Nije stvar samo u trofeju, nego u nacinu na koji je ekipa reagovala kad je delovalo da je sve izgubljeno
ignjat
Ahahahaha ispade Stanković još i trener covece dobija već osvojenu ligu odvaja trofej u kupu preko sudija , strašan trener