Odnos šire javnosti u Srbiji prema stranim sportistima po nepisanom pravilu ode u jednu od dve krajnosti. Praktično su jednako nepregledni nizovi onih koji su razočarali kao i asova o kojima se priča u superlativima.
Mnogi stranci napustili su Srbiju sa oreolom idola, prethodno visoko podigavši lestvicu narednim generacijama. Jedan od njih je Abiola Dauda, ofanzivac koji je u tandemu sa Draganom Mrđom predstavljao noćnu moru za protivničke odbrane, pa je poneo epitet jednog od najzaslužnijih za prekid dominacije Partizana i Zvezdinu titulu u sezoni 2013/14.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Danas, 37-godišnji nigerijski napadač nosi dres grčkog trećeligaša Arisa Petrupolisa, gleda ka kraju igračke karijere i uz osećaj zadovoljstva kroz razgovor za Meridian sport premotava film na ostvareno.
“Kada se osvrnem, smatram da je put koji sam prešao fantastičan. Pošto sam stigao iz Nigerije u Švedsku, nisam očekivao da ostanem, ali sam se ipak zadržao. Igrao sam, borio se, pokazao da mogu da pomognem timu. Kasnije sam prešao u Kalmar gde smo u mojoj prvoj sezoni osvojili titulu. Bilo je fantastično, ispisali smo istoriju. Istovremeno sam napredovao igrački. Došao sam u Zvezdu, ali mislim da nisam bio potpuno spreman, nisam bio na potrebnom nivou iako u to doba klub nije prolazio kroz najbolje momente u istoriji. Jedina želja koja mi je ostala je da osetim makar delić toga što je Zvezda sada. Da budem tamo u vreme poslednjih uspeha i da uživam u njima”, rekao je Dauda za Meridian sport.
Iskusni centarfor je u Ljutice Bogdana stigao iz Švedske početkom 2013. godine kao slobodan igrač, u vreme kada je Partizan hitao ka šestoj uzastopnoj šampionskoj kruni. Uprkos teškom periodu, crveno-beli su već u narednoj sezoni stigli do superligaškog trona i stavili tačku na dominaciju večitog rivala.
“Odmah po dolasku sam shvatio koliko je Zvezda veliki klub. Uh, Bože… Svaku utakmicu smo imali značajnu podršku Delija, pevali su, bodrili nas. Bila je to velika promena u odnosu na Švedsku gde ljudi samo sede i aplaudiraju. Zvezda je nosila sa sobom strast, borbu… Nije tako samo u fudbalu, išao sam na košarkaške utakmice i razmišljao – čoveče ovo je baš dobro. Situacija u klubu nam nije pomagala, ali smo zahvaljujući igračima koje smo imali uspeli da ostvarimo uspeh. Tada sam shvatio da zaista mogu da napravim nešto. Ostaje mi žao što nisam doprineo više, ali u tom momentu to nije bilo moguće.”
Nigerijac je u timu Slaviše Stojanovića doprineo buđenju crveno-belih. Uprkos šampionskoj kruni, publika na Marakani je tog leta ostala uskraćena za evropske izazove, ali samo tri sezone kasnije usledio je uspon kakav niko nije mogao da očekuje.
“Ako postoji nešto zbog čega je ostala žal, to je što nisam ostao malo duže u Zvezdi, ali u to vreme nije bilo moguće. Klubu je bio potreban novac i moja prodaja je bila prilika da ga zarade. Shvatio sam to i pristao na transfer. Posle dve, tri godine, stvari u Zvezdi su počele da postaju bolje, zaigrali su Ligu Evrope, pa Ligu šampiona. Na neki način sam bio ljubomoran, ali sam istovremeno bio ponosan što sam bio deo takvog kluba. Kada sve saberem, moj fudbalski put je bio fantastičan.”
Prilika da se vrati u Srbiju je bilo, a pozivi nisu stizali samo iz Ljutice Bogdana.
“Dok sam bio u Viteseu, tokom perioda dok nisam igrao, moj agent koji je iz Srbije pitao me je da se vratim u Srbiju. Pomislio sam – zašto da ne, ali mi je on onda kazao: ‘Ne pričam o Zvezdi, mislim na Partizan’. Odmah sam rekao da to ne mogu da uradim, nisam razmišljao ni tren. Da sam napravio taj korak zvezdaši bi me precrtali, bili bi besni. Napravio bih haos… Nisam mogao da prihvatim prelazak u Humsku. Takođe, imao sam poziv iz Zvezde u jednom periodu, ali tada situacija još nije bila bolja. Bilo je isto kada sam otišao i u tom smislu nisam video poentu povratka. Nastavio sam da ih pratim i podržavam. Danas su u fenomenalnoj situaciji. Mogu da daju platu od milion ili dva miliona. U moje vreme novac nije bio ni približno toliki. Srećan sam kako je tim rastao, kao i zbog toga što navijači pokazuju zahvalnost za ono što smo i mi učinili. Mnogi zvezdaši mi se i danas javljaju na društvenim mrežama i ističu koliko sam imao značajnu ulogu i koliko su mi zahvalni što sam igrao u teškim vremenima, kada nije bilo novca. Srećan sam jer su me ljudi zapamtili, to ostaje zauvek i bolje je od novca.”
Sumiranje utisaka i osvrt na prošlost neizbežno su na tren probudili bolnu temu.
“Ostaje mi još žal jer nisam igrao za reprezentaciju, ali bilo je mnogo sjajnih napadača u to vreme poput Martinsa, Muse, Emenikea… Nadao sam se da mogu da se nađem među igračima u nacionalnom timu, barem jednu ili dve utakmice.”
Kada je reč o rodnoj Nigeriji, Dauda pomno prati dešavanja, ali mu je fokus usmeren na Grčku gde se vratio
“Nikad nije u potpunosti kao kod kuće, u smislu kao u Nigeriji. Ipak, ovde mi je porodica i osećam se dobro u Atini. Mentalitet Grka se ne razlikuje od mentaliteta ljudi u mojoj zemlji. Slično je bilo i u Srbiji. Takođe, vreme je lepo, u novembru još ima sunca, toplo je… Kad sve sagledam, na neki način se osećam da sam kući.”
Dauda je fudbalski put gradio kroz Švedsku, Srbiju, Holandiju, Škotsku, Grčku, Tursku i Indiju, a izbor zemlje u kojoj će izvesno ispisati poslednje redove igračke biografije nije bio težak. Po povratku u Grčku prihvatio je kompleksniju ulogu, očekivano, s obzirom na dve decenije iskustva u profesionalnom fudbalu.
“Trudim se da uživam u svakom treningu i svakoj utakmici. Nemam trunku kajanja i ne razmišljam kako nisam uradio ovo ili ono. Naravno, nije teško igrati na aktuelnom nivou, ali istovremeno imam zadatak da pomognem momcima oko mene. Jedan sam od dvojice najiskusnijih i na osnovu toga imam obavezu da pomognem saigračima. Cilj nam je da izborimo plasman u Drugu ligu, trenutno smo prvi i samo je potrebno da nastavimo tim putem.
Iskusni napadač se treći put vratio u Grčku gde uživa u prestonici i trudi se da lekcije koje je naučio na sopstvenoj koži približi novim generacijama.
“Kada sam napustio Vitese došao sam u Atinu, igrao sam za Atromitos jednu i po sezonu. Potom sam prešao u Tursku i u međuvremenu sam zasnovao porodicu. Kada mi se rodio sin počeo sam da razmišljam šta je najbolje za moje dete. Odlučio sam da ostanem u Grčkoj nekoliko godina i potom otišao u Indiju gde sam proveo jednu sezonu. Kada sam se vratio iz Indije odlučio sam da ću ostati ovde. Bliži mi se kraj karijere i nema potrebe da se seljakam. Nisam imao mnogo dilema, Atina je najbolji grad i ko god dođe ovde nema želju da ide.”
Pre nego što se definitivno skrasio u Atini, napadač je prvi put od dolaska u Evropu promenio kontinent. Igranje za Mohamedan u Indiji u sezoni 2022/23 donelo je jedinstvene uspomene.
“Tokom pandemije, 2020. godine, kontaktirali su me ljudi i pozvali u Indiju. Nisam bio za to na prvu. Pitao sam se zašto bih otišao tamo, deca su mi bila mala. Ipak, dve godine kasnije, kada se završila sezona, ponovo sam dobio poziv. Apolon, tim za koji sam igrao, ispao je u niži rang i nisam želeo da idem korak unazad. Imao sam kontakt i sa Levadijakosom, ali nisam bio siguran da ću dobiti pravu šansu. Tada sam rekao – zašto ne bih probao sa Indijom. Otišao sam i ostao zadivljen. Očekivao sam da ću videti ono što nam plasiraju. Ljudi kada se govori o Indiji imaju asocijaciju na lošu zemlju, ali je ona zapravo veoma lepa. Nije sve što vidite na televiziji ili društvenim mrežama istina. Postoje siromašni ljudi, ali tako je svuda u svetu. Pa, pre deset godina Beograd je bio potpuno drugačiji. Poslednji put kada sam bio u prestonici Srbije bio sam u čudu, mnogo toga se izgradilo i grad mi je sve lepši.”
Iako je igrao širom Evrope, Dauda se posebno zaljubio u Balkan, a praveći paralelu između Srbije i Grčke ističe brojne sličnosti.
“Ljudi ovde vole fudbal, baš kao i u Srbiji. Ipak, u Srbiji su u fokusu Partizan i Crvena zvezda. U moje vreme publika je pratila i druge klubove, imali ste Jagodinu, Vojvodinu, Čukarički… Nije bilo lako. Sada je drugačije, deluje prelako. Razlika je velika. U Grčkoj je Olimpijakos osvajao sve godinama, ali su se onda pojavili PAOK i AEK koji su postali bolji. Postoji takmičarski duh i neizvesnost. Ipak, na kraju se svodi na to ko će od ta tri tima biti šampion – PAOK, Olimpijakos ili AEK. Nivo je sada viši, veći broj klubova se takmiči u Evropi, a kada gledamo drugoligaški fudbal tu je nekoliko dobrih timova. U trećem rangu, gde je moj tim, takmičenje je poluprofesionalno i moj sadašnji klub je daleko iznad ostalih po snazi.”
Iskusni fudbaler paralelno igra za Aris Petrupolis i vodi akademiju u Nigeriji, a po završetku karijere ima nameru da sav fokus preusmeri na razvoj mladih igrača.
“Nemam plan da budem trener jer osećam da sam previše fin. Za taj posao je potrebno biti hladnokrvan. Ne mogu da gledam nekoga u oči i da ne budem iskren, ne znam to. Želim umesto toga da pomažem igračima. Kada ste trener, ne možete da pomažete igračima jer vam je primarni zadatak da pobeđujete. Nekad tim koji izaberete nije najbolji tim koji imate. Teško je biti trener, potrebno je da budete diplomata, proračunati, a to je za mene teško.”
Daudina fudbalska škola uveliko radi na stvaranju fudbalskih bisera u Lagosu.
“Plan mi je da budem agent, da pomognem igračima iz moje države. Takođe, imam akademiju “Bida” u Nigeriji u Lagosu i pokušavam da u okviru nje koristim iskustvo iz igračkih dana kako bih mlade fudbalere izveo na pravi put. U moje vreme je bilo mnogo teže doći do Evrope. Tada su se utakmice koje prate skauti igrale jednom godišnje, a sada se organizuje po nekoliko kampova svakog meseca. Za današnje igrače je mnogo lakše da naprave iskorak. Takođe, u prošlosti nije bilo mnogo izbora kada su u pitanju države u koje smo mogli da odemo. Samo pojedini timovi su pratili to tržište i morao si da budeš zaista izvanredan da bi otišao. U vreme kada sam igrao za Crvenu zvezdu nije bilo lako stići do Srbije, a danas je toliko igrača iz Nigerije i Afrike generalno po evropskim ligama. Nigerijaca danas ima u superligi, Prvoj ligi, pa čak i u Omladinskoj ligi. Mnogo je srpskih skauta koji idu u Nigeriju. Vreme se promenilo, sve se promenilo. Što se Zvezde tiče ona je sada na višem nivou i nadam se da ću jednog dana dovesti nekog od nigerijskih talenata u crveno-bele redove.”
Kontakt sa nekadašnjim saigračima iz Srbije ostao je sve do danas.
“Na vezi sam sa Filipom Kasalicom, Aleksandrom Pantićem. Takođe, na vezi sam sa Markom, on je danas u OFK Beogradu, a bio je deo Zvezde… Kasalica je sada agent, pitao me je o nekim igračima i definitivno ću ga ugostiti u Nigeriji kada dođe vreme. Sećam se da je Nenad Milijaš jednom pomenuo da bi voleo da vidi moju državu.”
Nigerijci su neretko ostavljali trag u Srbiji, a Daudini sunarodnici su danas u prvom planu u košarkaškom klubu Crvena zvezda. Iako ne prati redovno košarku, golgeter priznaje da bi voleo da na delu vidi Čimu Monekea i Džordana Nvoru.
“Ne znam ništa o košarci, ali ponekad pogledam utakmice, pre svega NBA. U Zvezdi je sad nekoliko Nigerijaca i možda bih mogao da pogledam utakmicu, ali nisam tip koji bi samoinicijativno otišao na košarkašku utakmicu. Ako bih dobio poziv, naravno da bih se odazvao. Većina mojih prijatelja ide na utakmice poput nedavnog susreta Panatinaikos – Partizan i dan kasnije to je glavna tema.”
Kada je reč o Srbiji i Nigeriji, veza dve države iz sportske prizme je i nedavno razočaranje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Eliminacije Orlova i Super orlova do sada su najveća iznenađenja.
“U Nigeriji su na neuspeh u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo gledali kao katastrofu, ali uskoro ide Kup afričkih nacija, pa je fokus preusmeren na to takmičenje. Slično su ispali kao i Srbija, izgubili su važne bodove, potom su se nadali da mogu da poprave učinak, ali na kraju se nisu plasirali. Savez će morati da napravi neke promene. Selektor je ostao, vodiće reprezentaciju na Kupu afričkih nacija, ali sam uveren da potom slede promene. Imamo veoma dobre igrače i ne možemo da zavisimo samo od Viktora Osimena. Trenutno, kad on ne igra – reprezentacija je katastrofalna, a to nije dobro”, rekao je Dauda.
Bonus video:
mia
Abiola Dauda je jedan od napadaca kojeg Zvezdasi obožavaju da vide, u najtežim trenucima za klub bio tu i hrabro nosio taj sveti dres.
vanja
Neka uživa tu gde je, i ne treba o Zvezdi više da razmišlja!!!
mina
Žao mi je što tad nije sa Zvezdom doživeo uspeh ali mi je drago što je kasnije odbio poziv Partizana, to znači da je dobro shvatio značaj Crvene Zvezde u njegovoj karijeri i koliko se ovde strastveno voli fudbal.