Svetska prvenstva menjaju istoriju na terenu, ali i sudbine ljudi na klupama. Jedni odlaze kao legende, drugi kao razočaranja, a treći jednostavno procene da je došlo vreme da prepuste mesto nekome drugom. Mundijal 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi bio je nemilosrdan prema selektorima. Čak 17 reprezentacija već je krenulo u potragu za kormilarom, što znači da će više od trećine učesnika turnira započeti novi ciklus sa novim čovekom na klupi.
Poslednji koji je zatvorio jedno reprezentativno poglavlje bio je Rudi Garsija. Belgijanac nije napustio funkciju zbog neuspeha. Naprotiv, Crveni đavoli su ostavili veoma dobar utisak na prvenstvu – već je procenio da je njegov posao završen.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Belgiji želim mnogo uspeha u nastavku generacijske smene, čijem početku sam bio ponosan što sam mogao da doprinesem“, poručio je Garsija na oproštaju.
Iako je njegov odlazak bio poslednji, svakako nije bio i najveći. Još pre početka Svetskog prvenstva bilo je poznato da će Didije Dešan posle turnira napustiti klupu Francuske. Posle punih 14 godina završena je jedna od najuspešnijih selektorskih epoha u modernom fudbalu.
Dešan je sa Trikolorima osvojio Svetsko prvenstvo i Ligu nacija, a reprezentaciju godinama držao u samom svetskom vrhu. Njegov naslednik biće Zinedin Zidan, koji je godinama važio za prvog kandidata da preuzme nacionalni tim i konačno će dobiti priliku da započne sopstvenu reprezentativnu priču.
Za razliku od Francuske, u Nemačkoj se ovakav rasplet nije očekivao. Julijan Nagelsman imao je važeći ugovor sve do kraja Evropskog prvenstva 2028. godine, a neposredno posle eliminacije sa Mundijala tvrdio je da nema nameru da ode.
Međutim, debakl Pancera, koji su eliminisani već u šesnaestini finala od Paragvaja, potpuno je promenio situaciju. Mladi stručnjak je podneo ostavku i praktično povukao sve što je govorio odmah posle ispadanja. U nemačkoj javnosti već se uveliko govori o Jirgenu Klopu, kojeg bi svi želeli da vide na klupi reprezentacije.
Neke reprezentacije nisu gubile vreme. Portugalija je veoma brzo predstavila Žorža Žezusa kao naslednika Roberta Martineza. Španac je posle tri i po godine završio mandat tokom kojeg je osvojio Ligu nacija, ali mu poraz od rodne Španije u osmini finala nije ostavio prostor za nastavak saradnje.
Jedini probili šampiona, ali nije vredelo: Garsija napustio Belgiju
Brzo je reagovao i Meksiko. Posle odlaska Havijera Agirea, mesto selektora preuzeo je jedan od najvećih fudbalera u istoriji zemlje – Rafa Markez.
Jedan od najemotivnijih rastanaka dogodio se u Hrvatskoj. Posle devet godina Zlatko Dalić odlučio je da završi mandat tokom kojeg je reprezentaciju doveo do srebra i bronze na svetskim prvenstvima i pretvorio je u jednu od najcenjenijih selekcija planete.
Njegov naslednik Slaven Bilić poneće ogromna očekivanja, jer će morati da započne smenu generacije posle najuspešnijeg perioda hrvatskog fudbala.
Istovremeno, kraj svog drugog mandata na klupi Holandije označio je i Ronald Kuman. Eliminacija u šesnaestini finala bila je poslednja utakmica legendarnog Holanđanina na čelu Lala.
Velike promene dogodile su se i među afričkim reprezentacijama. Gana, Senegal, Južna Afrika i Tunis ostali su bez selektora, pošto su se od funkcija oprostili Karlos Keiroš, Pape Tijav, Ugo Bros i Erve Renar.
Najneobičnija priča stiže upravo iz Tunisa. Tokom samog Svetskog prvenstva savez je otpustio Sabrija Lamušija i na njegovo mesto doveo Renara. Međutim, Francuz se zadržao svega 18 dana, pa će Orlovi Kartagine ponovo krenuti od početka.
Mundijal je pokazao da ni dobar rezultat više nije garancija da će selektor sačuvati posao. Jamal Selami ispisao je istoriju odvevši Jordan prvi put na Svetsko prvenstvo, ali je ipak napustio reprezentaciju.
Nema sigurnih klupa, samo onih koje još nisu pukle
Sličnu sudbinu doživeo je i Sebastijan Bekasese. Ekvador je pod njegovim vođstvom prvi put posle dve decenije prošao grupnu fazu Mundijala, ali uprkos tome nije dobio poverenje za novi ciklus.
Mnogo teže prošao je Marselo Bijelsa. Urugvaj je odigrao jedno od najvećih razočaranja prvenstva, a iskusni stručnjak našao se na udaru oštrih kritika zbog veoma slabih partija u grupi koja nije važila za posebno zahtevnu.
Ni reprezentacije koje su godinama čekale povratak na Mundijal nisu zadržale svoje selektore. Miroslav Koubek uspeo je da odvede Češku na Svetsko prvenstvo prvi put posle 20 godina, ali eliminacija u grupnoj fazi bila je dovoljna da ostane bez posla.
Još duže trajala je priča između Škotske i Stiva Klarka. Za sedam godina rada uspeo je da vrati reprezentaciju na najveću svetsku scenu posle 28 godina čekanja, ali je novo ispadanje u grupi označilo kraj njegove ere.
Promene nisu zaobišle ni Južnu Koreju. Hong Mjung-Bo, čovek koji je kao fudbaler postigao odlučujući penal za plasman Koreje u istorijsko polufinale Mundijala 2002. godine, sada je smenjen kao selektor. Posle eliminacije već u grupnoj fazi dočekan je na udaru besnih navijača, a savez je ubrzo odlučio da okrene novu stranicu.
Bonus video:
Zoran
Bijelsa je specifičan lik, kod njega nikad ne znaš da li je otišao sam ili su ga smenili.
oleg
Mundijal 2026 je bio ludnica, tri države domaćini pa nije ni čudo da je sve bilo naporno za selektore.
mateo
Zlatko Dalić je Hrvatskoj doneo istorijske uspehe, šteta ako je ovako završilo.
mateo
Meni najviše žao Nagelsmana, mlad je i mislim da je zaslužio još jednu šansu sa Nemačkom.
ivan
Dešan je toliko godina izvlačio Francusku, red je bio da se povuče. Ostavio je trag, kapa dole.
jakov
Ludilo, 17 selektora ode posle jednog Mundijala. Ovaj posao je stvarno nezahvalan.