Miler potvrdio: Nisam za staro gvožđe

Tek završena klupska sezona za Tomasa Milera bila je itekako turbulentna. Na početku sezone, tadašnjem treneru, Niku Krančaru, nije bio prvi izbor. Hans Flik mu je pronašao ulogu. Ponovo je onaj stari, Tomas Miler.

Naravno, Miler je zadovoljan pobedom nad Pari Sen Žermenom i osvajanjem druge po redu triplete sa Bajernom, ali i zbog činjenice da se dokazao i da je i dalje ime svetskog fudbala, spreman za velika dela.

-Osećaj je neverovatan. Iza nas je jedno putovanje. Sve je ludo, od početka do kraja. Počeli smo veoma nisko, kada je osećaj u pitanju, ali od jeseni… Ostvarili smo senzacionalnu seriju. Zaslužili smo ovo, uz malo sreće i sa Manuelom Nojerom između stativa. Kako je ekipa igrala i kako se održala do kraja… Ovo nije bila naša najbolja utamica, ali izdržali smo i sada smo na vrhu-, kazao je Miler.

Između ostalog, smatra da je pokazao da nije za staro gvožđe.

-Rezultati tokom jeseni nisu bili sjajni, a za mene je bilo još ekstremnije. Neprijatno sam se osećao u svojoj ulozi. Drago mi je što sam mogao da pokažem da nisam za staro gvožđe, već da mi je još malo goriva ostalo. Trener je taj koji donosi odluke i odgovoran je za sve. Kada donese prave odluke, najbolji je. Ako donese pogrešne odluke, on je najslabija karika- zaključuje Tomas Miler.

Strelac jedinog gola na meču, rođeni Parižanin, Kingsli Koman, istakao je da i pored sreće zbog uspeha saoseća sa tugom svojih zemljaka.

-Od početka smo pokušali da kontrolišemo meč. Znali smo da će oni da budu opasni. PSŽ je odlično odigrao, kao i mi. Fantastično finale. Veoma sam srećan, ovo je neverovatna noć – ne samo za klub, već i za navijače. Želeo sam da odigram dobar meč, ne zbog Pariza već zato što sam 100 odsto Bavarac i bio sam rešen da pobedim. Žao mi je Parižana jer ja dolazim iz tog grada. Izuzetan je osećaj – mnogo radosti, ali i tuge zbog Pariza. Pomalo me to boli, iako stopostotno pripadam Bajernu, kao što sam rekao- kazao je Koman.

„Nojer je najvažnija karika Bajerna“

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Priče iz kraja #05 – DEJAN SAVIĆEVIĆ