Trener kom su se osladile titule učio od najvećih na svetu: Klop nas vodio po planinama i jezerima da spavamo u šatorima, staviš šlemove i izolovan si od svih… Tuhel fudbal igra kao šah

(Od izveštača Meridian sporta iz Podgorice)

Kada neko ima tu čast da kao igrač sazreva pod lupom Jirgena Klopa i Tomasa Tuhela, nema sumnje da je već odradio pola posla glede trenerskog zanata. Ipak, i ta tranzicija “iz kopački u odelo” nije laka. Međutim, glavni akter naše priče je i u tom smislu imao tu sreću da stasava zajedno uz Sašu Ilića.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

No, priča Milorada Pekovića je mnogo unikatnija od toga. Nekada pouzdani vezista brojnih nemačkih klubova, a danas trener Sutjeske iz Nikšića, predstavlja jednog od najperspektivnijih stručnjaka u bivšoj Jugoslaviji. Sve to je najavio još kada je pre dve godine sa Dečićem osvojio prvenstvo Crne Gore, a ne krije – ima želju da jednog dana sedne na klupu Partizana.

Utisak je da smo sa Pekom mogli da sedimo i duže od dva sata, jer su priče samo nadolazile. Otvorio se harizmatični stručnjak u razgovoru za Meridian sport…

“Uvek mi je Partizan najbliži srcu, ali blizak mi je i OFK Beograd prema kojem gajim posebnu emociju. Dugo traje Zvezdina dominacija. Partizan godinama ne osvaja trofeje. Budu tu, blizu, ali na kraju pokleknu… Voleo bih da Partizan to prekine. Prisutan je veliki broj ozbiljnih klubova u Srbiji. Vojvodina je ponovo u vrhu, dobro igraju. Prvi koji će prekinuti Zvezdinu dominaciju je Partizan. Nadam se uskoro”, počeo je Peković opširan intervjuu za naš portal.

Iako ga je put već duže vreme odvojio od Humske ulice, nekada pouzdani vezista neprestano i pomno prati dešavanja u voljenom klubu.

“Emotivno sve doživljavam i pratim. Radujem se pobedama. Dopao mi se trend sa mladim igračima. Igrali su dopadljiv fudbal. Partizan gledam navijački. Voleo bih da osvoji titulu. Svaki klub ima svoje probleme… Važno je da što pre izađe iz krize. Svi želimo da se to što brže dogodi. Neophodno je vratiti se osnovama. Svi su nestrpljivi – žele trofeje. Problemi se rešavaju postepeno”.

Na različite načine povezan je sa liderima Partizanovog sportskog sektora. Za Predraga Mijatovića vežu ga sećanja iz detinjstva, kada je kao dečak uživao u njegovim partijama, dok je Danka Lazovića upoznao kasnije tokom karijere.

“Nismo toliko bliski da se čujemo. Pratio sam Peđu dok je igrao. Uvek ga gledam posebno – drugim očima. Čovek ima mnogo iskustva iako su suočeni sa pregršt poteškoća. Fudbal neprestano stvara pritisak. Šta god da uradite uvek ćete biti na udaru javnosti. Kritike su uvek prisutne. Važno je izgraditi adekvatnu strategiju”.

Prethodnih meseci neslaganja su dovela do podela u Humskoj, ali veruje Peković da će se situacija u budućnosti popraviti, te da su Partizanovi rukovodioci trenutno ljudi koji dobro poznaju klub i profesiju.

“Danko Lazović je čovek koji je dugo igrao u Partizanu, poznaje klub. Mislim da će njegovo iskustvo mnogo pomoći. Bliža smo generacija, pa se poznajemo. Dobri smo drugari iako nikada nismo igrali zajedno. Upoznali smo se još kada je došao kao klinac u klub. Napravio je sjajnu karijeru. Siguran sam da će Partizan naći izlaz sa njima”.

Posebno zadovoljstvo kod Milorada predstavlja činjenica da boje crno-belih danas brane čak četiri njegova sunarodnika – Milan Vukotić, Stefan Milić, Milan Roganović i Andrej Kostić.

“Sve ih dobro poznajem. Stefan Milić je igrao kod mene u Dečiću, a Milana Vukotića sam trenirao u omladinskoj selekciji. Sva četvorica su sjajni. Opravdali su povernje. Partizan treba da se osloni na njih, znaće to da mu vrate na najbolji mogući način”.

Za oko mu je zapalo pregršt mladih snaga crno-belih…

“Interesantan mi je apsolutno svaki mladi igrač u Partizanu. Izdvojio bih Jovana Miloševića koji je otišao u Verder iz Bremena. Bio je mnogo značajan za njihovu igru. Postigao je mnogo golova. Grupi bisera pripada svakako Ognjen Ugrešić. Najbliži su mi Vukotić i Milić. Emotivno ih pratim, a objektivno mislim da su ozbiljni igrači. Želim im da se vrate na nivo sa početka sezone”.

Veruje da je danas sve manje igrača poput Milana Vukotića, koji kao neki od slavnih prethodnika ima “vic” u nogama.

“On ima urođeni talenat, nešto posebno. Ne može to da se nauči. Inidvidualac je koji mora da se prilagodi dinamici i ritmu današnjeg fudbala. Ima potencijal koji ga čini posebnim. Vreme će pokazati koliko zapravo vredi. To je u moje vreme imao možda Zvonce Vukić, koji je bio neverovatan igrač poput Saleta Ilića. To su ljudi izvan vremena. Koliko god da treniraš to ne možeš da naučiš. Moraš biti poseban. Sve manje je tih igrača, a jedan od njih bi sigurno mogao biti Vukotić”.

Pekovićeva pažnja usmerena je isključivo na Sutjesku kojoj je maksimalno posvećen. Ipak, ne krije želju da jednog dana kada proceni da je za to pravi trenutak, sedne na klupu beogradskih crno-belih i ostvari još svojih dečačkih snova.

“Nije bilo kontakata. Realan sam. Znam da je Partizan veliki klub. Gradim svoju karijeru postepeno. Nerealan je takav scenario u bliskoj budućnosti. Partizan je veličina, ime i tradicija. Emotivno sam vezan za klub. Za mene bi bio san da u budućnosti sednem na klupu Partizana. Na dugačkom je štapu”.

Ako Milorada karijera ponovo odvede u Humsku ulicu, ne bi bilo iznenađenje da na dobro poznato mesto stigne u tandemu sa svojim velikim prijateljem i dugogodišnjim saradnikom – Sašom Ilićem. Počeo je Peković karijeru kao asistent Partizanove legende i uveren je da će se Saša sigurno vratiti u svoj dom.

“Naravno da smo pričali. Sale je legenda Partizana! Odigrao je najviše utakmica, obožava klub. Njegova ljubav prema Partizanu je posebna. On svaku pobedu i poraz posebno proživljava. I dan danas ne možeš da ostaneš imun na to. Partizan i Sale ne mogu jedan bez drugog. Siguran sam da će u nekom trenutku Sale ponovo biti deo Partizana na neki način. Ostavio je neizbrisiv trag u Humskoj. Uspešno gradi trenersku karijeru. Gde god da ode napravi rezultat. To govori o njemu kao treneru. Srcem je uvek uz klub, ali verujem da će sigurno doći trenutak da bude na nekoj funkciji”.

Ilić nikada nije krio bezouslovnu ljubav prema crno-belima, a Peković ističe da nešto slično nikada nije video.

“Nikada nisam upoznao čoveka da više voli Partizan od Saše Ilića. Imam mnogo prijatelja iz crno-belog dela Beograda. Svi volimo klub, ta ljubav je izražena, ali niko nikada nije video nekog ko toliko voli Partizan. Uvek se složimo oko toga. To sa Saletom prelazi neke granice… Bio sam svedok. Saletu fizički nije dobro ako Partizan izgubi”.

Nakon igračkih dana u Partizanu, tandem Ilić – Peković ponovo je stupio na pozornicu po ulasku u trenerske vode. Prvi ozbiljan korak napravili su u Čukaričkom, da bi se potom zahvaljujući kvalitetnom radu preselili u slavni CSKA iz Sofije.

“Saša je specifičan. Takav je bio i kao igrač. Krasi ga posebna energija. Neguje svoj stil, veoma je blizak sa igračima, poistovećuje se sa njima. Oni to osećaju i vraćaju mu kroz to. Ima veoma izražen osećaj i smisao za fudbal. Spoj svega toga uvek donosi rezultat. Odlično mu ide u poslu. Mnogo je emotivan čovek. Previše se nervira oko svega. Mora to da promeni da bi ostao normalan i zdrav. Sve ostalo radi sjajno”.

Samo dan nakon što je kao trener Čukaričkog zaustavio Partizan na Banovom brdu (0:0) proleća 2022. godine, Sale Ilić je u društvu saradnika napustio redove belo-crnih. Cela utakmica, ali i sve što se naknadno dešavalo u javnosti pogodilo je perspektivnog stručnjaka.

“Podigla se ogromna prašina bez razloga. Bilo je evidentno da na Saleta ostavlja trag sve što se veže za Partizan. Dogodilo se da smo remizirali na Banovom brdu u trenutku kada je Partizan bio najbliži tituli. Sale kao Sale… Bio je profesionalac, ali emocija se videla na njemu. Ljudi su to iskoristili, provlačilo se kroz novine… On uvek daje maksimum za klub u kojem radi. Nije čovek koji može da sakrije emocije. Uvek je iskren. Digla je javnost to na veći nivo nego što jeste. Definitivno je radio sjajan posao u Čuki. Napravili smo dobar tim. Uz Zvezdu i Partizan treba da pripada vrhu, prvenstveno zbog organizacije. Sale i Čuka su sjajno funkcionisali zajedno, iako je tek počinjao svoju trenersku karijeru”.

Kada se u obzir uzme činjenica da je skoro pola decenije bio u prilici da uči od trenera koji spadaju u grupu najvećih fudbalskih umova – ne čudi što se opredelio da po odlasku u penziju nastavi njihovim stopama. Za vreme boravka u Majncu upoznao je tada veoma mlade i perspektivne – Jirgena Klopa i Tomasa Tuhela.

“Prošlo je mnogo vremena otkako smo radili zajedno. Oni su u međuvremenu prilagođavali svoj stil promenama igre. Jirgen Klop i Tomas Tuhel… Glupo je pričati o tako dokazanim stručnjacima. Moje iskustvo sa njima je neopisivo dragoceno. Neguju dva različita stila, a oba su im donela rezultate. Klop je veći motivator, pristupa sa više emocije. Naravno da tu ima ozbiljnu taktiku i saradnike, ali prvenstveno se bavi psihološkim aspektima. Osećao sam se kao da su mi svi u klubu familija kada sam igrao za njega. Igrao sam svaku utakmicu maksimalno. I standardne igrače i rezerve je gledao kao svoju porodicu. Umeo je da održava atmosferu. Ne pričam samo o ekipi, već upravi, navijačima”, kazao je Peković, pa potom nastavio u istom dahu:

“Tuhel je taktičko savršenstvo. Svaki detalj je beskonačno dugo studirao. Nije ulagao toliko emocija koliko je studioznost i matematiku. Po mom mišljenju Tuhel je taktički bolji trener, ali Klop je sa ljudske i psihološke strane nepravaziđen. Obojica su vrhunski. Meni je to mnogo značilo. Sigurno da su uticali na mene kao trenera i na moju viziju igre koju pokušavam da prenesem na moje igrače”.

Blistao je Peković u Bundesligi tih godina, uz napomenu da je uživao u svakodnevnom radu sa kasnije tvorcem moćnih Borusije Dortmund i Liverpula.

“Meni je Klop više prijao. Najbolji period karijere bio mi je sa Klopom u Majncu. Osećao sam se odlično i igrao najbolji fudbal. Tuhel je neko ko mnogo traži od vas. Svaki trening morate biti na maksimumu. On igra fudbal kao šah. Sve se unapred zna gde je ko postavljen. Mnogo više moraš da razmišljaš. Meni lično je mnogo više prijalo da radim sa Jirgenom”.

Svaki dan sa Jirgenom bio je anegdota. Ne može Crnogorac da zaboravi odlaske na atraktivne destinacije i pustolovine u režiji nemačkog stručnjaka.

“Na utakmici smo uvek zavisili jedni od drugih, a Jirgen je tom timskom dugu posvećivao mnogo pažnje. Povezivao nas je kao ljude. Pred svake pripreme išli smo na tim bilding. To je meni tada bilo neviđeno naporno. Pre nego što sam došao vodio ih na neka jezera u Skandinaviji. Spavali su u šatorima. Kada sam došao išli smo na planiranje po Austriji. Zadužimo šlemove i kreni… Bili su tu neki klinci, jedan je imao manje od 18 godina i nije mogao sa nama jer mu je nedostajala potvrda roditelja. To je maltretiranje ceo dan. Hodaš, a onda spavaš u kolibi na ne znam ni ja više koliko metara nadmorske visine. Svi spavamo u vrećama. Ugase se svetla, a šlemovi samo lete. Vodio nas je isto u neku kuću gde smo tri dana bili izolovani od svih, tri dana sami spremali hranu. Vodio je računa o svemu, što nam je donosilo rezultat. Možda nismo bili najbolja ekipa, nismo imali novac, ali smo uvek imali taj timski duh. Klub se tada stabilizovao zahvaljujući tome što je on doneo”.

Selektor Engleske reprezentacije potpuno je drugačijih razmišljanja, ali evidentno besprekoran na taktičkom planu.

“Mnogo je hladniji. Pravi vojnik, nemački pristup. Hemija se malo izgubila, ali on je poseban na svoj način. Klop vodi računa o svemu. Odemo na pripreme, dođe uvek 20, 30 navijača. Čim izađe na teren on prvo ode kod njih da vidi kako su, da vidi kako je protekao put, pozdravi se sa svima. Tuhela to ne zanima, on samo prođe i kaže: ‘Nisam ja zabavljač nego trener’. To je njegov stil, ali donosio je posebnu viziju, stvari specifične samo za njega. Nije emotivac kao Klop, ali određene stvari je podigao na viši nivo. Obojica su majstori svog zanata”.

Na početku trenerske karijere bivši šefovi struke omogućili su mu da stažira pod njihovom dirigentskom palicom.

“Nismo toliko bliski da telefoniramo redovno. Išao sam kod njih da stažiram, pričali smo tih dana. Spomenuli smo Marka Grujića kada je stigao u Liverpul, ali oni imaju svoje skauting službe. Nismo na tom nivou bliski da baš o tim stvarima pričamo”.

Impresioniran je Peković mentorima, kojima je zahvalan za znanje koje su mu preneli.

“Za Klopa sam znao da će biti sjajan, ali nisam očekivao da će biti baš ovoliko sjajan. Fascinantan je. Za Tuhela sam stvarno znao jer je mnogo dobar trener. Može da isecira fudbal na sve delove. Klop je prevazišao čak i sva moja velika očekivanja. Genijalci”.

Ne čudi što je već na startu trenerske karijere nanizao uspehe… Podgoricu je najpre uveo u elitni rang, pa u Evropu, a već sa Dečićem se domogao titule. Sada je na dobrom putu da po povratku iz Nemačkog Grojter Firta osvoji novi trofej na klupu Sutjeske.

“Veoma je rano pričati o tome. Definitivno smo u dobroj poziciji, ali ima baš još mnogo da se igra do kraja. Aktuelna situacija ne znači previše. Današnja liga je takva da nema sigurnih bodova. Svaka utakmica je izuzetno zahtevana. Konkurencija te uvek primora da budeš na 100 odsto da bi mogao da osvojiš bodove. Ništa još nije gotovo. Od nas zavisi, ali nema opuštanja”.

Ogromnu pomoć ima od najiskusnijih pojedinaca tima – Aleksandra Šćekića i Borisa Kopitovića.

“Okosnica su tima. Njihovo iskustvo i godine igranja na visokom nivou mnogo znače mladim momcima. Pored Šćekića i Kopitovića tu je reprezentativac Šimun, nedavno proglašen za najboljeg igrača lige. Trudimo se da izvučemo maksimum iz njihovog iskustva, da mladi igrači prepoznaju pravi primer posvećenosti i nastave da koračaju istim stopama”.

Podvukao je paralelu između šampionskom tima iz Tuzija i Sutjeske danas.

“Uvek se zalažem da izvučem maksimum od igrača, da prvenstveno budemo tim. Nema isticanja pojedinaca. Neophodno je da smo jaki kao grupa. Upravo to donosi prevagu u današnje vreme. Važno je slediti principe sa treninga. Slično je bilo u Dečiću. Kvalitetan tim sastavljen od odličnih individualaca. Predano smo radili, doneli klubu prvu tituli prekinuli dominaciju Budućnosti. Sada se borimo da zadržimo lidersku poziciju. Tu sam tek tri nedelje. Mnogo posla je pred nama. Fokusirani smo na svaki naredni korak. Krajnji cilj je daleko, ali težimo ka njemu”.

Ukoliko nastavi sa uspesima mogao bi da postane “persona non grata” u crnogorskoj prestonici.

“Budućnost je veliki klub, uvek jedan od favorita za titulu. Isto tako – Sutjeska i Dečić su već dugo uvek tu. Petrovac i Mornar su takođe dobre ekipe. Liga je prilično izjednačena. Uvek su Sutjeska i Budućnost u blagoj prednosti, ali svi kontinuirano napreduju iz godine u godinu. Odavno takmičenje nije bilo ovako izjednačeno”.

Evocirao je Peković potom uspomene na šampionski pohod sa Dečićem.

“Počeo sam karijeru u Podgoroci. Ušli smo tad u prvu ligu, pa potom u Evropu. Kasnije sam kao asistent radio sa Saletom Ilićem u Čukaričkim i CSKA iz Sofije. Kao trener Dećića ostvario sam do sada najveći uspeh. Uvek je posebna priča osvojiti titulu. Pogotovo u Dečiću koji do tada nije osvajao titule… Stekao sam veliko iskustvo, ali sve se brzo zaboravlja. Sada sam u Sutjesci. Trudim se da mi svaka godina bude najbolja. To je moja lična satisfakcija na koju sam ponosan, ali gledam samo na ono sledi”.

Skoro godinu dana proveo je kao asistent u stručnom štabu Grojter Firta, tima u kojem je kao igrač ostavio zapažen trag.

“Razlika je velika. Igrao sam tamo pre 12 godina, a to danas nema sličnosti sa tim klubom. Napravljen je novi trening centar. Fudbal u Nemačkoj neprestano napreduje. Grojter je stabilan drugoligaš. Nikada ne ulažu previše novca u pojačanja, već se trude da promovišu mlade igrače kroz utakmice. Liga je mnogo ozbiljnija. Sve je teže igrati u Cvajni. Hanover je ulagao po nekoliko miliona u pojačanja, a Firt dovode klince iz trećeg, četvrtog ranga… Imali su problema prethodnih godina, ali verujem da će se vratiti na staze stare slave”, poručio je Pekovića, pa nastavio o iskustvo stečenom na terenima Bundeslige i Cvajte:

“Vreme provedeno u Nemačkoj značajno je uticalo na mene kao trenera. Stekao sam iskustvo kao trener tamo. Previše je detalja i informacija. Ništa ne prepuštaju slučaju. Neverovatno su studiozni i detaljni. Prelaze granice na svim poljima. Imaju rezultate, ali uvek idu u krajnosti. Možda i preteruju, ali kada nešto donosi rezultat – treba negovati. Njihova disciplina se isplati. Fudbal je ipak fudbal – treba zadržati neku crtu spontanosti. Nije sve matematika, nije sve kompjuter… Nismo mi roboti da ispunjavamo šablone. Bio sam mnogo godina i prijala mi je kao igraču disciplina. Sada već počinju da ulaze u krajnosti, koje meni zaista ne odgovaraju”.

Tema je bio i klub u kojem je prošao omladinsku školu.

“Naravno da pratim. Prošao sam omladinsku školu na Karaburmi. Vezan sam za klub. Uvek pratim šta se dešava. Baš mi je drago zbog dobrih rezultata. Vidim da su renovirali stadion. Na Karaburmi mora da se igra prvoligaški fudbal. Sve se vraća na svoje mesto. Klub zaslužuje da bude u elitnom rangu”.

Samo reči hvale imao je golmana Romantičara – Balšu Popovića.

“Odlično brani! Znam Popa već dugo. Branio je kod mene u selekciji. Njegovi kvaliteti sada dolaze do izražaja. Blista u poslednje vreme, ali nisam sumnjao, znam to godinama unazad. Napraviće jako dobru karijeru ako nastavi ovako. Pre svega je sjajan momak”.

Kao trener u omladinskim selekcijama radio je sa ubojitim napadačem Atalante – Nikolom Krstovićem.

“Uvek je bio dominantan. Neverovatne fizičke predispozicije poseduje. Predano je radio na sebi. Otklonio je nedostatke. Sve je bolji i bolji. Vidimo da igra u Seriji A, postiže golove i stalno napreduje. Tek ga čekaju veće stvari iako je već daleko dogurao”.

Promena fudbala dovela je do gubitka igrača sa magijom u nogama. Novim zakonima igre prkosi dugogodišnji lider Crvene zvezde…

“To je definitvno Aleksandar Katai. Neverovatan igrač koji pravi razliku. Generalno mnogo se promenilo… Fudbal su u moje vreme igrali Dejo, Peđa, Sale Ilić… Danas je sve manje individualaca. Fudbal je postao dinamika. Individualci kao vrsta izumiru. Nema te na visokom nivou ako ne možeš dovoljno da trčiš. Fudbal je danas fizički neverovatno zahtevan. Neophodno je da budeš atleta. Jedan na jedan će uvek trebati, ali sada se igra sve jednostavnije, sa što većim brojem dodira”.

Bonus video: